Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
исто онако надувен, помодрео као леш поред кога сада пролазимо, а са кога је скинута обућа, те су прсти раширени и натекли, слично корену у алрауне. Као да нам праве шпалир, лежали су мртви са обе стране пута.