Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Па чим зграби, а он бега из све снаге; право бега на таван, на кров или на какво друго безбедно место где ће моћи натенани омастити брке.
« — па га гађа метлом или портфишем, а метла јој паде на главу, а мачак се и не миче с места него и даље спокојно и натенани умива и глади и дотерује тоалету. Но ми смо се мало повише удаљили од предмета и заборавили се описујући овога лопова.
Ил’ како би било да ја сам одем? А, шта велиш? — Па мал’ те неће то најбоље и бити! А ја ћу бар за то време да се натенани размислим мало за оно и да распитам је л’ господин Ћира погодио кола и кога је погодио; па ако није онда да ја сам то
— Е, е, баш ми је мило — вели домаћин. — Дакле тек сутра путујете. Бар ћемо се мало, онако, натенани проразговарати. Извол’те, нзвол’те у собу, раскомотите се. Улазе у кућу.
овај... најбоље ће бити да одемо у коју другу собу... не би’ рад био, знаш, да нас ко прекида! А тамо ћу ти све натенани исприповедати; јербо то је дугачка историја, а ти си ми, што рек’о Псалмопевац: једино моје уздање и мој штит. — О, о!