Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Код једне коморе оставио сам свога коња, и пошао пешице. Осматрам стене и чукаре које су се натквесиле једна изнад друге, као да ће свакога часа пасти. А чак горе, под врхом, налазе се наши. Бугари су испод оних облака.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
И заиста командант се појави. Његово, иначе црнпурасто, лице било је тамно. Изнад крупних црних очију натквесиле се густе обрве, као тамна маховина над речним понором. — Јесте ли, господо, сви ту? — прелете очима преко нас.