Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Живко га само погледа, али не рече ни речи; диже се, оде у ћилер, па наточи сам себи ракије. „Срам те било“, рече калуђер, „пијаницо!
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Ни вина да наточи! И убио га бог који је и за шта не послуша, или је и најмање у чем увреди! Он скочи. Сиромах старац!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Хе, мој Проко, мој Проко (или како већ буде име покојнику) — уздише Глиша Сермијаш, па пружи испражњену чашу да му се наточи, а рука му дрхће.
— Еј, старости, старости! — чу се глас тетка-Макрин, која је дошла у башту да обиђе буре и наточи сирћета. Какво непријатно изненађење! — Дакле, није то био он!
И она ће добити, што се каже, доброга друга! Ја сам сасвим задовољан, сасвим! — вели задовољно поп Ћира, и наточи задовољно и себи и домаћину. — Дакле: спаси бог! — На спасеније! — Искапише до дна. — Свршени клирик, а, је л’ тако?
’Ајде, дакле, у здравље заручника. Спаси бог. Куцнуше се. Поп Ћира испи сву и наточи још једну себи. — Е, па да се куцнемо, — вели домаћин. — У здравље родитеља заручницина! Куцају се.
Матавуљ, Симо - УСКОК
И то бјеше милосни помен ђеци, али, тврда ти вјера, посад ако и нећеш чути пјесме, нећеш ни тужбалице! Затим домаћин наточи чашицу и наздрави госту: Е, дакле, здрав си ми, ускоче Јанко! Добро ни дошао! Нека ти је срећно!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ој ти секо Кâно млеко Белолика, Кâно винце руменика, Кâно паун поносита, Кâно јела, селе вита, Амо брже па наточи, Да ти браца боље скочи, Амо, селе, а за Бога, Видиш е сам изнемогâ, Тако, злато, тако, тако, Сад је коло играт
“ Ово рече, ка извору оде, Лице уми, И наточи воде: „Сада идем, мајка мене чека, Но, јуначе, ти си из далека, Јера мислиш, кâ што рече амо, Да овдена живе
“ Ово рече па студенцу оде, Лице уми и наточи воде. „Морам дома, мајка мене чека. Но, јуначе, ти си из далека, Јера мислиш, кô што рече амо, Да овдена живе
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Узми ову маштраву, наточи је па ми успи на главу, а ја ћу ти за то што ми воду успеш на главу дати и трећи живот те живи.
Кад царевић то чује, поврати се натраг, узме маштраву па наточи воде и успе му на главу. Како му вода поспе главу, у онај мах прснуше алке око врата, и све гвожђе које је Баш-Челика
Како опази њега и мараму, а она уздахне, потом точећи воду једнако је у њ гледала, и пошто наточи воду никако није могла да се оданде отргне него је све у њ гледала.
Како угледа Стојшу и мараму, а она уздахне, потом точећи воду једнако је у њ гледала, и пошто наточи воду никако није могла да се откине оданде него је све у њ гледала.
Баба полети, а овај потеци, док пре бабе дође те воду наточи. Таман наточи тестију, а баба долети па га превари те му узме пуну тестију а уклепа у руке празну тиквицу, па полети
Баба полети, а овај потеци, док пре бабе дође те воду наточи. Таман наточи тестију, а баба долети па га превари те му узме пуну тестију а уклепа у руке празну тиквицу, па полети што брже може
па га превари те му узме пуну тестију а уклепа у руке празну тиквицу, па полети што брже може натраг; док овај тиквицу наточи баба далеко измакла: али онај што чује како трава расте, одмах опази шум бабинијех крила па дотрча и каже царском
Онда свети Сава рекне: — Дајде, ортаче, да видим ваља ли. А овај му наточи у чашу. Сад свети Сава сркне једном, другом, па трећи пут благослови и прекрсти се, а ђаво побјегне и рече: — Вала,
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
АЛЕКСА: Ваш је труд пун ружична цвећа за мене. ЈЕЛИЦА (наточи вина у чашу): Ако смем служити... АЛЕКСА: Љубим руку. Вина никада не пијем. ЈЕЛИЦА: Ово је ауспрух.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
па после нема ко да спреми, те се одучих. А сад... добро је, добро је!... Љубица наточи лепе ракије и поднесе му. — Хо, људи!... красота!... Па ту ће бити без сумње и добра кајмаклија, а?...
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Испразнише се бардаци и пљоске. Јовина млада оде да наточи, а девојке почеше да певају: Узабра' стручак до земље, Дадо' га драгој до мене, Закле' је небом и земљом: »Волиш
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Затијем диже из угла и исправи ниску, округлу трпезу, на коју постави погачу, соли, ожице; наточи из неке дижвице мало вина у лончић, који пристави. „Хоћете ли сад вечерати?“ запита она. Сердар погледа видара.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Како опази њега и мараму, а она уздахне, по том точећи воду једнако је уњ гледала, и пошто наточи воду никако није могла да се оданде отргне него је све уњ гледала.
ти једне госпе по воду; како угледа Стојшу и мараму, а она уздахне, по том точећи воду једнако је уњ гледала, и пошто наточи воду, никако није могла да се откине оданде него је све уњ гледала.
Како угледа Стојшу и мараму, а она уздахне, по том точећи воду једнако је уњ гледала, и пошто наточи воду, никако није могла да се откине оданде него је све уњ гледала.
Узми ову маштраву, наточи је па ми | успи на главу, а ја ћу ти за то што ми воду успеш на главу дати и трећи живот те живи.
“ Кад царевић то чује, поврати се натраг, узме маштраву па наточи воде и успе му на главу. Како му вода поспе главу, у онај мах прснуше алке око врата, и све гвожђе које је Баш-Челика
После некога времена рече свињарче матери, да му умеси једну погачу и испече једно пиле и да му наточи чутуру вина и да струк босиљка. Мати му то све приправи и спреми у торбу.
Баба полети, а ова потеци, док пре бабе дође те воду наточи. Таман наточи тестију, а баба долети па га превари те му узме пуну тестију а уклепа у руке празну тиквицу, па полети
Баба полети, а ова потеци, док пре бабе дође те воду наточи. Таман наточи тестију, а баба долети па га превари те му узме пуну тестију а уклепа у руке празну тиквицу, па полети што брже може
па га превари те му узме пуну тестију а уклепа у руке празну тиквицу, па полети што брже може натраг, док овај тиквицу наточи, баба далеко измакла: али онај што чује како трава расте, одмах опази шум бабинијех крила па дотрчи и каже царском
“ а овај му одговори: „Печем ракију, побратиме!“ Онда свети Сава рекне: „Дајде, ортаче, да видим, ваља ли.“ А овај му наточи у чашу.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Дођу у Београд, а не обезбеде услове! Па после држава крива, и заједница! Најлакше данас бити сиротиња! Наточи ми још једну. Реп на крста, све четри увис, мозак на отаву! А децу друштву на терет!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— О Исусе слатки, има ли још ко овакога дитета!? — узвикну Барица, па колико је била весела наточи чашицу ракије и понуди Кењу. А кнез се упути к њему, викнувши: — Дај крунаше одма! — Шта? Да вратим?...
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Саву, Млаву, и Мораву Прелазећи ја, Тебе сам се зажелео, и лакога сна. Наточи ми чашу вина Из подрума свог, Пољуби ме, загрли ме, Помог'о ти Бог! Ђ. Јакшић XВ МИЛА „Вина, Мило“!
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Нека ти Бог опрости! — рече он, па седе за сто. Поседаше и остали жандарми. Један наточи свакоме по чашу ракије, подигоше сви прву чашу у вис и рекоше: — Прва у славу Божју. Нека ти Бог опрости!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Узми ову маштраву, наточи је па ми успи на главу, а ја ћy ти за то што ми воду успеш на главу дати и трећи живот те живи.
Кад царевић то чује, поврати се натраг, узме маштраву па наточи воде и успе му на главу. Како му вода поспе главу, у онај мах прснуше алке око врата, и све гвожђе које је Баш-Челика
Баба полети, а овај потеци, док пре бабе дође те воду наточи. Таман наточи тестију, а баба долети па га превари те му узме пуну тестију а уклепа у руке празну тиквицу, па полети
Баба полети, а овај потеци, док пре бабе дође те воду наточи. Таман наточи тестију, а баба долети па га превари те му узме пуну тестију а уклепа у руке празну тиквицу, па полети што брже може
па га превари те му узме пуну тестију а уклепа у руке празну тиквицу, па полети што брже може натраг; док овај тиквицу наточи, баба далеко измакла.
Онда свети Сава рекне: — Дајде, ортаче, да видим ваља ли. А овај му наточи у чашу. Сад свети Сава сркне једном, другом, па трећи пут благослови и прекрсти се, а ђаво побјегне и рече: — Вала,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Извору приђе један младић са тестијом у руци. Стаде иза шофера, чекајући стрпљиво да овај прво наточи. Погледа нас све редом, и његов се поглед заустави најзад на ономе псу, који је мирно лежао. — Ма’ш!
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Кад? — Ето га, нек ти приповједи. — Само што није прокапало! — И данас још Мајданци на њег' шкрипе зуб'ма. Наточи ти мени, Мићане, једну чашу — вели Симеун — да ја видим каква је нова ракија, а за то...
Боже, лијепог здравља, наша је ноћ и божја. Мићан наточи. Симеун узе чашу, мало нагну, отпљуцну, па ће: — Браћо моја, што која година, све слабије!
“ — „Знам, ама како ћемо?“ — „Лијепо“, вели. — „Оно неке године, кад сам...“ Ама, наточи ми, Мићане, једну, пост' јој њезин!
“ — па ободо' ђогу низ Котаре равне. — Мићане, наточи ми једну, пост јој њезин, да разбијем старе дерте! — Људи моји, нит је так'ије' јунака кад било, а какав је вакат
Једва га умирише и свладаше да не подврисне: „Стој! Буди мене миран!“ Мићан им, и њему и оцу Сопронији, наточи по чашу ракије. Слетише са свију страна Симеуна да им приповједи како је дијелио мејдан с Асан-бегом Чеком.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Саву, Млаву и Мораву Прелазећи ја, Тебе сам се зажелео И лакога сна. Наточи ми чашу вина Из подрума свог; Пољуби ме, загрли ме, Помогô ти бог! Сумраковац 1857.
Ћипико, Иво - Пауци
На сунцу снијег се топи па испод сњежаних капаља подметне гуњац, острми га и чека док се не наточи. Чекајући мисли на жедно благо, а особито жао му кобиле.
— Ево ти! — рече му благо. Иво прихвати и наточи. Уто је старица средила постељу. Кад бијаше с послом готова, загледа се у сина. —Бићеш уморан? Блид си, пој опочини!
—Бићеш уморан? Блид си, пој опочини! И нато тихо изиђе и затвори за собом врата. Иво наново наточи и сит се напије. Затим се налакти на прозор и, замишљен, стаде гледати у мирну, про,ъетну ноћ.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Сал Цигани и просјаци што у суботу дојдев овдек да испијев по која, а на њим ги давам шпиртуља. САРОШ Добро, иди наточи. Па спреми све, сад ће и бегови. КАФЕЏИЈА Саг, саг, мољем. (Оде. Пева.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
се спушта у подруме Шарцу, те опреми Шарца од мејдана: притеже му седморе колане, заузда га уздом позлаћеном; па наточи тулумину вина, објеси је о ункаш Шарину, с десне стране тешку топузину, да не крива ни тамо ни амо; па се Шарцу на
од курјака; па припаса сабљу оковану, јоште узе копље убојито; и он сиђе у подруме Шарцу, потеже му седмере колане; па наточи један мијех вина, објеси га Шарцу с десне стране, а с лијеве тешку топузину, да не крива ни тамо ни амо; тад се баци