Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
За овако рођену децу народ верује да имају нарочите моћи и натприродне особине. Вук пише: „Дијете које се роди у кошуљици, зове се видовито; и такови послије човјек (приповједају), или
Да би дете задржало ове натприродне способности и моћи, њему се мора сачувати кошуљица, односно мора је увек носити са собом.
Опна у којој је дете рођено очигледно се поштује као света ствар која има натприродне моћи које се преносе на њеног власника, а овај је зато увек мора имати уза себе као неку врсту апотропајског средства,
погодно за обликовање детета, оно се посебним начином задајања може учинити јунаком или му се могу придати извесне натприродне моћи.
У њима о нејачи брину натприродне силе и добри људи. Убоги и нејаки постају, на крају, богати и моћни; потлачени постају слободни итд.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Шта ћеш, драги мој?“, рече му Демокритос, смешећи се. „У натприродне ствари се верује радије но у природне појаве. Са чудесима се може по вољи баратати и њима све разјаснити, али пронаћи