Употреба речи натрунио у књижевним делима


Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

знам има ли кога, ко би се похвалио: да му газда Рака није што закинуо, опањкао га, посмехнуо му се, или макар у чему натрунио. Већ оматорио и упола оседео, па опет неће да се окани чуда.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Твоји јади и моји су, јуначе! Изгубио си побратима — ево га!... Ја ћу ти бити и друг, и брат, и... све!... Ко је теби натрунио, и мени је!... Хоћеш да се збратимимо?... Па га гледаше оком пуним сузе и сјаја.

Само није могао паметовати зашто су они на њега тако мрзели, кад им није натрунио ни колико црно испод нокта. Ноћ је била тиха. Бахат њихових ногу одјекивао је. — Боже, ја лијепе ноћи! — рече Зека.

Ћипико, Иво - Пауци

Што не би? Али се боји ... гледа себе. Газда Јово није јој каел, а он је наше цркве тутор... Биће да је неко натрунио... Али да ти право кажем, не бије ме брига за њу! У дућан кад стигоше, нађоше силу људи.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности