Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
А сад да ниси јаукô! — па он њег, ал̓ поштено, опармачи и оде. Удри и опет тражи. Одио, бродио, и опет се већ натукô до миле воље, док није дошô на нико чудно острво, а на том ника шарена ледина од цвића.