Употреба речи натуре у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

друго није, ни длаке ни мање ни више, него вечни закон просвештене и у своје право совершенство доведене и узвишене натуре илити јестества.

а он и с једним боље гледа и види него стоокати Аргус, пак ако ће бити оно што он види трунак, његове су очи такове натуре да се њима то чини колик највећи пањ.

”| Наравоученије Тврдо и немилостиво срце ни у мужескому полу не ваља ништа, али у женскому, ту је сасвим против натуре.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

іѕ тхе фоллоwінг тхеѕіѕ: ін еверy натіон, ін еверy цултуре, тхере іѕ ан унѕпокен, імпліціт віеwпоінт регардінг тхе натуре оф тхе цхілд анд хіѕ/хер девелопмент.

Ін тхе фолк пхілоѕопхy оф цхілд реарінг, тхе цхілд іѕ, „бy натуре“, бад, унѕоціал, ірреѕпонѕібле, унреаѕонабле анд ѕхоулд бе діѕціплінед анд бецоме „гоод“ (ѕенѕібле, реѕпонѕібле,

Ін ботх моделѕ тхе цхілд іѕ бy натуре а ѕмалл, хелплеѕѕ, ірратіонал, феебле, депендент беінг, wхоѕе фате іѕ то релy он адулт царе.

Тхе діфференце бетwеен тхем іѕ ін тхе цонцепт оф тхе натуре анд тхе процеѕѕ оф гроwінг уп: тхе фірѕт, ѕацрал модел, іѕ цлоѕер то тхе нотіон оф девелопмент аѕ а діѕцонтінуед,

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

С’ест ун савоир иннé Ун лиèвре, Рар са нобле статуре, Ест ун цхеф—д'оеувре Де ла Натуре! Ако се изузму приватна писма, ово је све што сам, на језику Паскала и Бодлера, у животу написао.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Непопустљив, затворен у се, тврдоглав Као коњ кад му натуре оглав, Чекао је трговце с Блиског Истока, Док су се Вука, Магда и Јока Досећале беди и јаду Који их је чекао у

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

године са свога пута по океану, учинио у француском часопису »Ла Натуре« од те године. Он је једну младу јегуљу затворио око половине маја у херметички затворену флашу напуњену мешавином

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Чине се као да на нешто звече, а сасвим ни најмање што не значе, зато што је ово изван и против натуре, и од стотине једва ће се у једном случити случају и кад се случи, мора бити, бог вест за какова опстојатељства, за

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Некад је оно тражило дјечје бајке, дочаравање немогућен и недостижив раја. Некад су ишле гастрономске натуре морте с фазанима и јаребицама, раскољеним лубеницама и калифорнијским бресквама.

Данас иду натуре морте с порилуком и јефтиним земљаним крчазима или с устајалим рибама на новинском папиру. Некад су болесници тражили

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

Богзна шта би од мене било, да нисам од натуре на господство створена. Но јошт није доцкан, моја лепа Евицкен, само се ти на мене угледај, пак се можеш јошт

Иду просто обучене, са сваким се разговарају, оне се јошт прве клањају. Чисто се ја стидим. Благо оном кој је од натуре на ноблес створен. Ето ми је рођена кћи, пак каква разлика од мене? САРА: Цела истина.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

И будући да су му јабучице на образу од натуре уздигнуте биле, а из тог узрока уста раширена и брада скупљена, то је наравно следство да су његове по себи малене очи

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

37 У недељном оделу Кроз шуму филистри јуре, Кличу, кô јарад скачу, И славе чари натуре. Жмиркавим очима мотре Како све цвета лепо; Врабаца песму сишу Дугим ушима слепо.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

(Неки туђин — сотим указује слепоћу жеље. О, за дивоту разума пророчаскога, и чудне те натуре, дође незнанац и цара зароби!

Земља, вода, ватра и ветар ка и сва животиња не може то бити да је једнака и једне натуре свидна. И заради тога истога несједначања, по натури свакоме храна и лекови се доносе, дајући сваком особито.

Има доброздржних и има чезљивих и полапних. Других опет нелагодних, слабе натуре. Тасо су ти човечаске душе многоћудљиве те с разликим вођењем воде се и лече.

тебе свачег на боље с горега превраћа се и старост цавти, ама безмужној девојки родити, то је сврх телеснога адета и натуре! А и што своје ти борављење владико велиш бити у девојки? С тога посла и чуда ми нестаје!

О, ангеле, чудим се ја твојим тим речма где ми зачнуће указујеш и рођење не по завичају људскоме, сврх натуре. Неможно ми се то свиди, потухљене су чини ми се те речи, већ ако божија промена која то на мени се први пут здеси.

Рече ми: стигла те је честита срећа; а рада сам видети је и сазнати побољма. Врх натуре ми реч издајеш, а сконе не исказујеш, чудно ми је за то.

Доиста је од саме натуре та удиљ дева тога мати по апостоловој беседи, који но не с преотимањем да се је сравњивао Богу, него себе снизи, те

Јоште ти никад на овакву тврдоћуду девојку ниси се намерио нит си је кад видео. Гаврил Знам те какве си натуре девојко, ал' ја ево теби лажљивих мазлица не доносим, него праву ти радост исказујем што је за те боље, недознано ти

О, ледена и опора вашега посла и сирове натуре, љута дима и дубоке провалије! Како се не сетисте кадгод ко вам је дао то добро што сте се имали?...

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности