Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
На поду гроба беху поређани остаци стринини: глава, руке, ребра... А више њих, наслоњен на будак, сав умрљан земљом, натуштена чела, разбарушене, земљом посуте косе и голих, црних, косматих груди, стајаше Станоја и гледаше у стринине поређане
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
(Чини ми се да сам примијетио, само се никад не усуђујем да отворено кажем, да то мрдање обрвама, та натуштена чела, то одсуство осмијеха, то набирање чеоних кврга и чворуга, стоје на кудикамо већој цијени код примитивнијих
Ћипико, Иво - Пауци
Он крену даље... Полако корачаше, све ослушкујући око себе тајанствени шапат натуштена простора. Освојила га лагана осјетљивост, и он не размишљајућ ни о чем подао се пријатну уживању...
Уре удараху одмјерено, подмукло; из натуштена неба поче да сипи, а он пожури кући, да не покисне ... * Неколико дана иза тога, Иво наљеже увече на два тежака пред