Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
КУЋНИ ПРАГ 269 3. БОЈ НА МИШАРУ 276 4. „НА МИР” 286 5. СВАДБА 294 6. ОБИЧАН ДОГАЂАЈ 299 7. ЖИЖАК СЕ ГАСИ 304 8. НАТУШТЕНО НЕБО 310 9. ОЧАЈНА БОРБА 317 10. ЗБЕГ 325 11. МАЛО ВЕДРИНЕ 335 12. 1813. ГОДИНА 340 13. РАВЊЕ 344 14. НАЈЕЗДА 348 15.
Попа и Јова изиђоше напоље... Ноћ се лагано спуштала... 8. НАТУШТЕНО НЕБО Сахранише Алексу. Света је било доста на погребу.
Није се говорило гласном речју него шапатом. Свако чело беше натуштено. Чупић, као војвода, нареди кметовима да нејач склањају у збегове. И опет оживе Дренова Греда. А опустеше лепа села.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
А на пољу грозна оморина и мрачно, на олују натуштено небо мучило се над фронтом. У менажи, под хладњаком од осушеног грана, раскопчани и зајапурени, препирали су се
Матавуљ, Симо - УСКОК
Што се већма пењаху, небо бјеше све већма натуштено и као да се спушташе. Озго, са Крсца, из дубодолинâ и склопова, који се спуштају међу обронцима Ловћена, звиждаху
Милићевић, Вук - Беспуће
Напољу, једно натуштено јунско поподне, са сунцем које се изгубило иза густих облака, али које је оставило у ваздуху топлину својих зрака,
Ћипико, Иво - Приповетке
Засве што је већ пун дан, у кући је тек сутонска свјетлост, а тако је увијек кад је небо натуштено. Из тијесних улица што леже испод голих брдина с високим нагомиланим кућама одмах с јесени свјетлост је поступно
Ћипико, Иво - Пауци
Сви остадоше на ногама. Задуго нико није говорио, а кроз прозор видјело се је како сипи киша и назријевало се натуштено небо. — А бићете чули, — наново проговори стари, — како ће нас посвема уцвилити... До који дан поћ' ће све... — Све?