Употреба речи натуштио у књижевним делима


Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Кренуо, тако, Мулић с Ураганом кроз наша села, у откуп. Језди кљусе, све се од пусте силе заваљује, а газда се натуштио, ваљда се уз пут сјећа златних бакарних времена.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Па набрао обрве, натуштио се и страшно запитао: — Јеси ли Србин, Иване Војиновићу? — Јесам, честити оче! — Јеси ли Србин, питам, Иване

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности