Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Сјутра ћемо се разговарати и с народом, па у име божје нек иде дијете у твоју кућу и нека почне наук. Али сјутра се промијени код цркве све.
Матавуљ, Симо - УСКОК
— Носим његова писма и поруке у наше племе, кад устреба; пратим га кад куда изиде: а главно је што слушам његов наук! Има нас од свакога племена по један, по два! — А кога још има уз владику?
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Детињство је песник, а завичај, то јест село, грађа која се поетски преобличава и осмишљава. Први наук песник је добио од природе: њене кружне кретње, полети и клонућа, олује и тишине, елементарни су обрасци свих физичких
Други наук долази од човека, примитивног, несрећног горштака, у коме су се здружили мудрост, радост и горчина постојања.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
сиромашној породици, основну школу и латинско-словенску школу Емануила Козачинског учио је у месту рођења, 1744, »ради наук и јазиков«, вели он у својој краткој биографији, отиде у Коморан, у латинску језуитску гимназију, и ту остане четири
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Састанак у пет сати МЕДИН ОГЛАС Мркоњић Медо из Глуве Доље, зверка мекане душе, моли пчелара за наук мудри како се пчеле гуше. Савет се хитно прима пре него дође зима.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Њој говори млади младожења: “Што ме гледаш, драга душо моја?“ — “Ја те гледам, суђен господару, Какав ћеш ми сада наук дати, Како ћу ти мајци уговети.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Када своје тако осијецаш, ада што би с туђијем чинио? ПОП МИЋО Ти се, Вуче, кâ да са мном ругаш? Какав наук, такво и читање! Да сам има бољег учитеља, те бих и ја данас боље читâ. Кâ је, да је, о њему се бавим.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
им је, да Павлу испричају све што преживјеше зимус, и да му понове оно што прије научише, па онда наставише нови наук.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Учећу човјеку карара нејма. - Што дед мисли, то и унуче. — Од добријех добро се учи. — Добар наук злата вреди. — Живећи се учи, а учећи се мре. — Наук свему суди. О ЗНАЊУ — Знање је право имање.
— Од добријех добро се учи. — Добар наук злата вреди. — Живећи се учи, а учећи се мре. — Наук свему суди. О ЗНАЊУ — Знање је право имање. — Знање скровено, имање укопано. — Незнајшу рђа бије.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Научио. То и није било учење него пипаво скупљање наукâ. За први наук био је спреман тек много после болести у којој је изгубио вид.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Тамо очи подижемо Кад је небо мутно, Кад је небо плаво. И кад срце у дну стрепи Твој нас наук крепи. Нас облећу твоје душе Зраци богодани Кад смо братски загрљени И на правом путу Врли и ваљани.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Тога нема до данас. Према томе, схватити тај велики наук историје да у развитку једнога друштва долазе извесни историјски моменти где револуција постаје неминовна и неопходна,
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Храни, негуј, Црногорко, И леп наук казуј њима: Светити се душманима — Моја верна Црногорко! 1862. НА ЛИПАРУ Јесте ли ми род, сирочићи мали?
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
« (Ігри та пісні, Українська акад. наук, Київ, 1963, 420 ид). Босиљак. У веровањима објављеним после ИИ светског рата има веома угледно место (као бели лук,
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Она их је спазила. Њена женска природа, дакле курвинска природа, сместа је почела да трује строги а честити наук којим ју је сиромашни отац опремио као јединим миразом.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
” Одведе Срећка једног дана на наук код свирача, уговори колико ће плаћати и купи ћемане. Срећко није далеко дотерао са свирањем, али је једне вечери
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
у Нојев ковчег; за Содому и Гомору рекао сам да су то два света храма у којима је Исус са успехом проповедао свој наук: „Љуби ближњега свог“; за Христа сам још рекао да је четрдесет дана провео у китовој утроби, припремајући се за своју
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Ти подигни млогу силну војску, изведи је на Језера равна, пак засједни у гори зеленој. У Момчила чудан наук има: свако јутро у свету неђељу рано рани у лов на Језера, с собом води девет миле браће и дванаест првобратучеда и
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
и бригу имаш те доста пут ка несвестан ходиш — ја тко да ти буде у том разговор и потешивање ако не књижно световање и наук, да си о свему хитлен, вешт, мудар и освестан, сам ти и твоја ти чељад једнако?
воље овде долазите на црковно правило, и ради сте себи примати црковни и божији по душу и по тело вам за поштење добри наук...
Чудна тога посла! Нити хају за ово овдашње се световање, наук, нит се Бога боје, а ни од свога бар поштена образа да се застиде штогод.
Ако јоште и побоље сврх тога се, о свети духовниче, пробереш и јасније се просвестиш штоно сви такви преда те за наук доходе (и дужан је путове им испраљати!
Што је опоро оно се с клинови цепа. Што дикла навикла, то и свикла. Тамнице нису за говеда праљене, него за наук људски. Ко што тражи, то ће и наћи. Има доста на свету двоножаца, ама сасма је мало људи.
Знам, и сви би то рекли: »Више не знаду толико у томе се често забаљају; та у томе и сва им је вештина и наук а ниподашто је; заир ли је и свирња с игром неко учење? И у школу тога рад ли се ходи?
И у школу тога рад ли се ходи? Време ли много дангуби се, умор ли који са знојем пронаходи се? Плаћа ли се за тај наук скакања и танцовођења с невестами?