Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Њих двојица удесили, па поред чаше вина једнако певају неке стихире, а људи слушају, па се чуде откуда толика наука! Кмету Радовану дођоше, опет, гости из Рековца, својта нека.
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
дају мени повод из различних старих и нових језика најлепше басне изабрати, и на нашем серпском језику на свет издати. Наука која се находи у нравоученију баснах превелике је ползе, важности и пространства, содержавајући у себи сву моралну
уподобљавајући њу царствију небесному, ибо причта није ништа друго него (аλληγорιа*1) инозначаштаја и иносказајема наука, а то је и сама басна.
прављенија подобне су зверској снаги; бране се за неко време, ал' најпосле морају рећи „ејвала”, и покорити се. Наука, мудрост, мудро и законо прављеније, искуство, просвештених народа подражаније, а сврх свега трудољубно и
Што је за све народе боље него за само један народ, то је роду чловеческому воопште и полезније и правије: гди се наука уводи и распрострањава, гди поредак и закони царствују, гди се куга међу људе не пушта, ту је за све људе боље и
велики цар Петар Перви да просвети и укрепи царство своје, а патријарх му не да; виче, и у име божје заповеда да се наука не уводи.
Неучен не може науку трпити, јер зна да како наука дође, сва власт која је на сујеверију основата и утврђена да ће пропасти. Бежи стрмоглав пред сунцем помрчина.
Такову ужасну силу има над човеком наука и обичаји. Ми се чудимо другима што неће да се освесте, а они са своје стране не могу да се довољно начуде нами, а
” Наравоученије Јавна је и ове басне наука: не упуштати се у шта није ко кадар, и за избегнути већега зла, подносити и трпити мање.
Мени је само о том старост како ћу ја мој трдух напунити.” Наравоученије Мудрост, наука, слава и добродјетељ, — све је то онима за ништа који све своје блаженство траже и находе у чанку и бокалу.
Нека им се даде наука, бићеду украшеније человеческога рода. „Σοϕία μόνη των κτμηάτων αθάνατων, τα μεν γαρ ταχέως απολείπει, η δε πάντα τον
нарави љуто ослепљавају човека, и не даду му знати оно што је најнужније и важније, тојест добродјетељ, без које сва наука, остроумије и вредност на зло се употребљава и преокреће.
Зато, дакле, предрага јуносте, учи се, вразумљавај се и умудравај се; али у исто време сва твоја наука, разум и мудрост, исте твоје игре и забаве нека су неотлучно свезане и соједињене с чесностију и с добродјетељију, без
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
И тако је!... Што ниси кадар некоме дати, не смеш му ни узимати!... Ама, синко, то је наука небесна. Тако се може тамо, на небу; али овде, на земљи... овде то не може бити!... Ми смо ти створени некако друкчије.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
А сад мора да држи још и, и, и и вице-звонара!!... Хе, далеко смо дотерали! Не ваља, не ваља ништа ова нова наука. Куд ће нас то одвести, — сам бог ће знати! — Деде, спаси бог! — прекиде га поп Спира. — На спасеније!
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Алка и Ћирковић враћају се. Путем се разговарају. — Како ти се допада тај фишкал, Јефто? — Добро. Већ се на челу наука познаје. Сад волим што смо њега узели. — Мени се баш тако не допада.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Њен супруг, тајни. Његов брат, Кирил, постао је био президентом Академије наука у Росији. Потпоручник Шувалов постао је генералмајор. Поручник Разумовски генерал-лајтнант.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
да стекне угледа својим економским напретком, својим демократским установама, својим университетом и својом Академијом наука и најзад појавом снажне и оригиналне књижевности.
Развила се национална наука, која је поставила научне основе народном јединству. Идеја о националној мисији хватала је у народу све више корена.
У непрекидном додиру са народним животом наука је дала основе националном програму. Књижевност је знатно напредовала, нарочито песништво.
По европском угледу Бугари су створили университет, Академију наука, позориште и уметничку школу, али нису дали књижевнике и уметнике од онаке вредности као што их имају остали Јужни
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
Мислите ваљалство ће вам помоћи. Учио сам и ја у хришћанској науци ваљалство, ал' друго је хришћанска наука а друго је живот.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Био је то примењени час природних наука и учитељ је говорио о птицама певачицама и непевачицама. - Шта мислите, децо, где спава врана?
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
С., Етнографски списи, Просвета-Нолит, Београд 1987, с. 393-403; Дробњаковић, Б., „Етнолошка наука код Југословена“, у: Етнологија народа Југославије, Научна књига, Београд 1960, с. 13—14; Ђорђевић Т. Р.
40—41. 33 Фројд, С., Тотем и табу, Матица српска, Нови Сад 1986, с. 212. 34 Уп. Малиновски, Б., Магија, наука и религија, Просвета, Београд 1971, с. 78—80. ³⁵ Требјешанин, Ж.
323. ¹⁷⁶ Глушчевић, М., Кувада, Југословенско друштво за етнологију, Београд 1958, с. 18; Малиновски, Б., Магија, наука и религија, Просвета, Београд 1971, с. 238—239. ¹⁷⁷ Ђорђевић, Т. Р.
Зборник прилога за познавање Тимочке крајине, ИИИ, Београд 1931, с. 95. ¹⁰ Кон, И. С., Ребенок и общество, Наука, Москва 1988, с. 85. ¹¹ Вукановић, Т., Срби на Косову, ИИ, с. 216; Тановић, С.
И., „О природе связей бинарних противопоставлений типа правий — левый, мужской—женский“, у: Языки културы, Наука, Москва 1987. ³⁰ Јововић, Л., „Из Глухог Дола у Црмничкој нахији, ЗНЖОЈС, 1, Загреб 1896, с. 77; Милићевић, М. Ђ.
⁷ Михайлова, Ю. Д., „Традиционная система социализации детей у Японии“, у: И. С. Кон (ред.), Этнография детства, Наука, Москва 1983, с. 93; Биркет-Смитх, К., Путови културе, Матица хрватска, Загреб 1960, с. 298. ⁸ Нушић, Б.
В., „Социализация детей и подростков у Ифугао“, у: ЭД, Москва 1983, с. 205. ⁹ Малиновски, Б., Магија, наука и религија, Просвета, Београд 1971, с. 49; Бенедикт, Рут, Обрасци културе, Просвета, Београд 1976, с.
¹⁰ Малиновски, Б., Научна теорија културе, у: Магија, наука и религија, Просвета, Београд 1971, с. 326—327. ¹¹ Мајерхоф, Барбара, исто, с. 33; Малиновски, Б.
326—327. ¹¹ Мајерхоф, Барбара, исто, с. 33; Малиновски, Б., Магија, наука и религија, с. 50. ¹² Турнер, В. W., Тхе Ритуал Процесс: Струцтуре анд Анти-Струцтуре, Пенгуин Боок, 1974, п.
заједница Нови Сад ЛМС — Летопис Матице српске НВ — Нови васпитач ННЖ — Наш народни живот САНУ — Српска академија наука и уметности СЕЗ — Српски етнографски зборник СКА — Српска краљевска академија СУД — Српско учено друштво ЦХЗ —
Бейлис, Б. А., „Теория ритуала в трудах Виктора Тэрнера“, у: В. Тэрнер, Симбол и ритуал, Наука, Москва 1983. Бенедикт, Рут, Обрасци културе, Просвета, Београд 1976.
Кон, И. С., Ребенок и общество, Наука, Москва 1988: наш превод: Кон, И. С., Дете и друштво, Завод за уџбенике, Београд 1991. Кон, И. С. (ред.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
је о себи, о Београду и париским данима, жалећи се на паклени ритам живота, смог, неправедне критичаре, Академију наука и рђаву, залеђену храну...
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
АДАМОВ 253 КОСТА ТРИФКОВИЋ 255 КОСТА РУВАРАЦ 257 ИВ РЕАЛИЗАМ 259 КУЛТУРНЕ И КЊИЖЕВНЕ ПРИЛИКЕ 260 НОВИ ДУХ И »НОВА НАУКА« 261 ЉУБЕН КАРАВЕЛОВ И СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ 263 РУСКА КЊИЖЕВНОСТ 266 ГЛАВНЕ ИДЕЈЕ СЕДАМДЕСЕТИХ ГОДИНА 267 УТИЦАЈ
Од њега је сачуван велики број преписа најразличнијих црквених књига. Али је најзначајнији његов посао: Букваръ или наука детем и юном, писан 1717. године по угледу на старије руске букваре из XВИИ века.
И за неколико година толико су успели да је латинска наука приведена била и до саме реторике... И тако старањем и најтежим трудом би младеж доведена и до двери филозофије.
Његова историја није наука, но лепа, утешна и охрабрујућа слава народне прошлости, која народу треба да дâ снаге за борбе у садашњости и наде за
Нарочито је потребно да се наука и просвета тако схвате код једног тако запуштеног и заосталог народа као што је српски, који је иначе »по природи
почела издавати у Петрограду Руска академија наука. Орфелин је и правац, и основне идеје, и терминологију, и формат, и штампу, и распоред радова удесио по том руском
Здрав разум је само средство, а циљ је просвета, створена на темељу науке и искуства векова и културних народа. Наука је прави лек од свих духовних и државних зала, искупитељ, нови месија човечанства.
толико истину ради истине, у његовим очима ока не вреди сама по себи, но од практичне користи коју она пружа људима. Наука је само средство, а циљ је духовна слобода и морално савршенство, слободан, ведар, чист и угодан живот и појединаца и
»С горућим и пуним љубави срцем« говори он о »славној славено-србској нацији« и верује да када наука и просвета дођу међу Србе, »изабраније нације« неће бити.
Као и наука тако и књижевност за њега није сама себи циљ, и у једној и у другој он види средство духовног и моралног општег напретк
39 Емануило Јанковић радио је на лепој књижевности и науци. Од научног рада или боље рећи од популарисања природних наука, остао је од њега један мањи спис: Физическое сочиненіе о изсишению и раздѣленію воде у воздухъ и изясненіе разливанія
у идејама XВИИИ века, када се много веровало у природне науке и када се држало да је популаризација знања из природних наука једна од првих духовних потреба и првих услова просвећивања, Стојковић је написао прву физику српску.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Рекао је Станији удовици, својој парничној страни, нека она не заборави да је ово деветнаести век, век егзактних наука, век који ломи окове заблуда, празноверица и предрасуда, век експеримената; накратко, да наука не сме храмати, рече он.
век, век егзактних наука, век који ломи окове заблуда, празноверица и предрасуда, век експеримената; накратко, да наука не сме храмати, рече он. А он је, као што је споменуто већ, живео за природне науке.
Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ
То исто и ми смо дужни свима људма на свету. Ово је сав закон и пророци. Свака наука која је овој противна узнемирује људе: узрокује вражбу и свако зло; следователно није од Бога.
Ево ти, брате, моје намереније у Лајпцигу. Нама(х) ћу преузети дело, колико ми допусти моја наука, будући да у коле|гије не престајем ходити. Ти гледај, те распошљи неколико од ови(х) писама којекуда.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Зорић, свештеник из Босне (село Крњеуша, срез Босански Петровац). Објављена први пут у зборнику Српске академије наука: Српске народне умотворине, књ. И, уредио и научно обрадио Веселин Чајкановић, Београд — Земун 1927. 15.
Ст Ризнићу. Објављена у зборнику Српске академије наука, 1927 (остали подаци као под 14). 16. МИЛОШ И ДИВОЊА: Забележио Воркапић од приповедача Петра Вучковића, младића из
Објављена у зборнику Српске академије наука, 1927 (остали подаци као под 14) 17. НЕМУШТИ ЈЕЗИК: Све као под 3. 18. ЂАВО И ЊЕГОВ ШЕГРТ: Све као под 3. 19.
Приповетка објављена први пут у зборнику Српске академије наука, 1927 (остали подаци као под 14). 20. ВЕЗЕНА МАРАМА: Забележио Душан С.
473. По његовом рукопису поново објављена у зборнику Српске академије наука (подаци као код 14) одакле је и ми преносимо. 29.
Објављена у зборнику Српске академије наука 1927 (даље подаци као под 14). Једна, знатно слабија варијанта објављена је много раније у Босанској вили (1883, стр.
) 66. ЋОСА И УГУРСУЗ: Забележио у ужичком крају Вид Жуњић 1886 г. Објављена у зборнику Српске академије наука, 1927 (даљи подаци као под 14). 67. ПАМЕТАН КАДИЈА: Забележио Н. Н. Херцеговац (Стево Б.
Објављена у зборнику Српске академије наука, 1927 (даљи подаци као под 14). 69. АКО ПРЕВАЛИ — НИШТА: Забележио Вук Врчевић.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Тек час га видим гди очима жмири и намигује, час се смеши и мига уснама; час главом клима. МАНОЈЛО: Јамачно узаврила наука, па тражи одушку!
МАНОЈЛО: Али каква је та душевна рана; је ли обична: пасуљ, купус, месо, лебац? ДОКТОР: Душевна је рана наука. МАНОЈЛО: Аа! Зато међер треба науку јести. Само да је слатка. ДОКТОР: У првом почетку је наука горка.
МАНОЈЛО: Аа! Зато међер треба науку јести. Само да је слатка. ДОКТОР: У првом почетку је наука горка. МАНОЈЛО: Ништа, само нека буде у другим почецима слатка, а у првом можемо и мало шећера метнути.
ДОКТОР: Јербо се разум бори у прибављању душевне ране. МАНОЈЛО: То је јунак неки. Молим, г. доктор, како се зове та наука гди се разум бије? ДОКТОР: Не бије, него бори. То се зове философија. МАНОЈЛО: Шта је дакле философија?
То се зове философија. МАНОЈЛО: Шта је дакле философија? ДОКТОР: Философија је тако висока наука, да само онај може бити учен који је из ње доктор.
Прво и прво, треба учити земљеописаније. МАНОЈЛО: Шта је то земљеописаније? ДОКТОР: Земљеописаније јест наука, која учи оно небесно тјело познати, без ког би овај свет бити, и ми суштествовати престали.
Тако се исто у математики учи да се екватор дели на 360 части, тј. степена. МАНОЈЛО: То мора да је лепа наука, шкода што је нисте учили. ДОКТОР: Земља освим движења око сама себе има друго око Сунца.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Ево, ја исправљам ту грешку, испуњавам болну празнину и, да онај тип на портирници Академије наука није непрекидно будан, вероватно бих већ одавно успела да утурам унутра за члана који се дописује дописницама.
се тиче мог доктора, кладила бих се у шта год хоћете да ће се на следећој седници дописних чланова Српске академије наука појавити са рефератом „Гребање као систем одбрамбеног механизма против фрустрације у оквиру психонеурозе.
Шта да се ради? Наука тражи своје жртве! Али, долази време када, према неписаним правилима Жур-понашања, стиже ред и на вас да позовете оне
Само је чиста људска злоба спречила Суленцета да не уфура у Академију наука. Кеве ми! По Сулету, у Београду је пре рата живео неки Антун, коме је комшија пребио ногу из љубоморе.
Не бих се нимало запањио да ваша деца почну да славе свадбе у свечаној сали Српске академије наука! Богами, не бих! Па, ви то можете, брате, да платите, зашто да не?
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Духа тамну мрежу пара, празнину пуни - именице ствара да из њих груне један глагол чворни, пред чијом силом наука се леди, а реч се смрзне, место да залебди. Тумара тмушом нагон бòготворни.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Кажу да су се стратегија и тактика развиле на степен науке и читаве књиге су написане о вођењу ратова. Али сва та наука, посматрана са врха црквенога торња, личи на неки водени конац и сва би се могла свести само на три речи: срце, људи,
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Куће у багрењу. Стара зграда Академије наука имала је терасу са које се Београд, стрм, видео, као да се диже у Умбрију.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— Ви се бавите историјом? — Ја?! — узвикну министар с нешто љутње у гласу... — То је наука којом се ја бавим већ близу тридесет година, и то, да не ласкам себи, са успехом — заврши министар и погледа ме
Странац је, разуме се, одмах изабран за почасног председника министарства, за почасног председника општине, Академије наука и свију могућих хуманих друштава и удружења у Страдији, а њих има сијасет, па чак и друштво за оснивање друштава.
Прође неко време, па се појави један млад човек, који изда своје научне списе. — Ето ти сад: наука! Којешта! Опет нико, разуме се, не хтеде читати списе младог научника, а сваки са дубоким, чак и искреним убеђењем
— довољно је било само то изговорити, па да цело друштво прсне у смеј. — То код нас не може да буде. Каква наука, кад је још и Бекић пише! — говоре луди, а сви су се слагали да то, као и све друго, може да буде само у страном свету.
— Шта се прави? Човек се бави науком и не ради ником ништа. — Не знам га, брате?! Молим те, каква наука? То код нас не може да буде. — Што? — Тако. Знам ја сваки од нас колико је тежак! — Јеси ли читао?
— Што? — Тако. Знам ја сваки од нас колико је тежак! — Јеси ли читао? — Боже сачувај; ваљда сам пао на теме. Наука и Бекић!
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
да у овој учионици на једног ђака долази двадесет и један и по кубни метар, дакле један метар мање но што сувремена наука у Норвешкој и у свима осталим добро уређеним школским зградама у Европи прописује и захтева.
друге школске и педагошке књиге, ту: Рајхов Систем хигијене, све свеске, Шта прича не знам који број у Сибирији, Нова наука о јавној настави или Омладински и народни добротвор, Још један прилог за привредну наставу и још једну књигу после
Хе, хе! — рече па се стаде лупати кажипрстом по десном слепом оку. — Друго твоја наука, а друго моја практика! Хехе! Башка твоје знање, башка моје умење! — Славно си се сетио! — вели му Сретен.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Мистерија јегуље Ако наука и поезија могу имати чега заједничког, оне ће га неоспорно наћи у роману и мистеријама живота јегуље.
Целокупним имањем од тада управља нарочити управни одбор састављен од пиварских стручњака и делегата данске Академије Наука и Универзитета у Копенхагену.
у научним истраживањима, у која је уложио сав свој живот, Шмит био обилато награђен и признањима од стране академија наука и научних установа целога света.
По повратку у Француску он је о томе поднео извештај париској Академији Наука, у коме се може прочитати ово: „Био сам јако зачуђен кад сам видео рибу дугачку 3—4 стопе, по облику потпуно сличну
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Све је ово некаква наука! Без момчади ове те су овђе шест путах је јошт ов'лико дома; њина сила, то је твоја сила. Докле Турци све њих
Време земно и судбина људска, два образа највише лудости, без поретка најдубља наука, сна људскога ђеца ал' очеви, — је ли ово прѝчинâ управа којој тајну постић не можемо?
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Не дај умље за безумље. — Мука учи памети. — Шупљу главу ветар носи. О НАУЦИ — Наука је једна мука, а одука двије. — Учећи другога и сами себе учимо. — Без муке нема науке. — Пример је најбољи учитељ.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Правду и истину радићу всегда пред очима имати. Наука и познање људи није нити малена нити мало потребна ствар чловеку на свету; о овом послу може се рећи како год и о
А сврх свега, света наука, божји дар, небесни свет, наука и књиге премудри[х] и просвештени[х] људи, учени[х] људи, истини благодетеља
А сврх свега, света наука, божји дар, небесни свет, наука и књиге премудри[х] и просвештени[х] људи, учени[х] људи, истини благодетеља человеческога рода, дале су ми способ
Штета | да толики многочислени народ остаје без књига на свом језику у време у које наука близу нас сија како небесно сунце.
Зато имајте бога всегда пред очима, уклоњајте се зла друштва и чувајте се зли[х] обичаја; радите, да наука ваша на славу божју и на ползу отечества буде.
Сврх свега, учите се добродетељним и поштеним наровом, настојте и трудите се да наука ваша буде као чисти зрак сунца, која ће мрак незнања, неразумија, сујеверја и злобе између браће ваше изагнати, а свет
Наш сав живот пролази у старању и у говорењу за казане ракијске, за каце, бурад и обруче; наша је сва наука у томе да познамо колико је ком вину и шљивовици годинâ.
Нека дође највећи ревнитељ, и нека га не стоји вика с његовим анатемама, него ако је христијанин, нек ми каже, наука апостола Павла није ли православна наука, да епископ, како год презвитер и дијакон, не само може, но да мора бити
га не стоји вика с његовим анатемама, него ако је христијанин, нек ми каже, наука апостола Павла није ли православна наука, да епископ, како год презвитер и дијакон, не само може, но да мора бити једне жене муж?
„Подобајет, подобајет (вели сосуд избрани) епи[с]копу бити јединија жени мужу. Која је наука православнија и благочестивија од јевангелија Спаситељева, која обличава и укорава лицемерне и дуге молитве и постове?
” Ово је кротка и блага Христа спаситеља наука! Ово ја мудрујем! Зашто ће, дакле, рећи да сам јеретик? С моје | стране, ево шта ћу им ја рећи. Поштени роде српски!
„Господу богу твојему поклониши сја и тому јединому послужиши; возљу6иши 6лижњаго твојего јако себе самаго.” Ево наука чиста и света, која узрокује све вечно и времено благополучије человеческога рода.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— А ко, најзад, познаје тајне божје путове о којима нам говори богословска наука! Послије ручка Вртиреп предложи да погреб буде одмах, те да се бар већи дио сељака разиђе.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
новембра. Историчари би, вероватно, могли да кажу како је наука којом се баве утврдила да се неки датуми понављају, истина без нарочитог реда. Васи је у сећању један други 29.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
КЊИЖЕВНОСТИ Милутин Миланковић КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности
аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Милутин Миланковић КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА Садржај УВОД 1 ПИТАГОРА 9 ДЕМОКРИТОС 27 АРИСТОТЕЛЕС 45 АРИСТАРХОС СА САМОСА 64 АРХИМЕДЕС 86 У ТОЛЕДУ 106 НИКОЛА
Упутих се затим у Бранкову улицу да видим шта се догодило са зградом претседништва наше Академије Наука. Нађох је порушену, иако не сравњену са земљом, но у њој нађе смрт чувар зграде.
којој је било поверено штампање мога дела о механизму и узроцима леденог доба, као засебног издања Српске Академије Наука.
То ми није било непознато јер сам се још од свога доктората интересовао и за историју егзактних и природних наука. Сва важнија дела о томе налазила се у мојој библиотеци.
лична библиотека која ми, једина, стоји на расположењу добро је снабдевена литературом историје егзактних и природних наука.
ли, користећи се својом библиотеком и својим знањима, могао предузети какво научно и забавно путовање кроз царство тих наука и упознати се онда лично са њиховим творцима као што ми је то успело са Демокритом.
када нисам ни мислити могао на научни рад и објављивања његових плодова, предузех своје путовање кроз царсво наука, како сам га упознао својим знањима и књигама.
духа, из египатске примитивне, практичне, геометрије никла и развила се грчка геометрија, основа наших егзактних наука. Тек када сам прикупио, проучио и средио све те податке, могао сам написати поглавље о Питагори.
Главне личности овога списа одабирао бих тако да бих њима, као главним станицама, обележио развој природних наука. Пре но што бих се за којега од тих твораца науке определио, запитао бих се да ли би се његова учења могла саопштити
у којима се одиграла, њена главна личност, онај велики научник, морао је бити верно претстављен, а још више његова наука. Обично сам том главном јунаку драме стављао у уста реченице узете дословце из његових списа.
Књиге прикупљене у њој предочавале су ми царство наука у току времена. То путовање много ме задовољило, већ и због тога што је било потпуно бесплатно.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
У своме властитом интересу! А чему да се нада од будућности? Неком бољитку? Можда? Наука нам чврсто обећава да ће, у више или мање недогледно вријеме, држава одумријети. Надајмо се!...
И тад — тад је спасао ситуацију онај црнац који увијек спасава кад ситуација дође у ћорсокак: наука. Један генијалан научењак, послије дугих опита, успио је да усаврши Атханатик у правцу релативног дјеловања.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
млин носи а сијено коси; а све ти просто, ама чини ми се да ти не знаш како се у нас игра и пјева, па шта ће ми твоја наука? Учитељ биђе што је и како је, и да оно дијете није за науку рођено, те ће рећи му: — Ала си прави дембел и магарац!
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
идеал који ће управљати нашим понашањем и који ће нас задовољити али није важно да ли је то вероисповест, уметност, наука или нешто друго, све док делује као нематеријална сила.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Тамо сам срео учитеље који су на мене учинили јак утисак, нарочито њихово познавање природних наука, које су биле сасвим непознате у Идвору.
Млади Луканић ме је уверавао да бих тим знањем енглеског језика, познавањем математике и других наука, могао лако ући у колеџ.
да је, чувши ову моју одлуку, честитао себи што је успео да ме спасе онога што је он називао ”материјализам природних наука”.
То може видети и свако други јер је наука, као апстракција, једна врста поезије. Она је “божанствена филозофија”, како је назива Милтон.
Она је “божанствена филозофија”, како је назива Милтон. Наука је храна која задовољава и тело и душу човека. Ово је био мој најбољи начин да заштитим науку од Билхарцових напада.
мојој каријери студента колеџа, али сам заборавио да још нисам поменуо једну ствар која ми је лежала на срцу, а то је наука.
И поред тога, добио сам неколико награда из области природних наука и никад се нисам удаљио од идеје да ћу се у будућности посветити овој науци.
Постоји још један, и то можда најважнији разлог, због којег се тако мало помиње наука у досадашњем мом причању о студентском добу проведеном у колеџу.
Настава из егзактних наука онога доба била је крајње елементарна и то не само на Колумбија колеџу већ и на већини осталих америчких колеџа.
Професор Руд ме је обавестио да, с обзиром на моје високе оцене из групе предмета природних и друштвених наука, могу да бирам између две стипендије за последипломске студије.
Једна је омогућавала даље студирање природних, а друга друштвених наука и свака је износила пет стотина долара годишње.
Нисам прихватио стипендију за наставак студија природних наука нити сам остао још три године на Колумбији. Радије сам се одлучио да проучавам Фарадеја и Максвела у Уједињеном
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Није случајно што савремена наука о књижевности све чешће полази од малих текстова као што су досетке, шале, парадоксални говорни обрти.
похрањен је у његовој исконској творбеној и „свјетотворној“ (Радослав Катичић) моћи, коју и савремена лингвистичка наука све сигурније открива.
• Недавно сте у зборнику Академије наука и умјетности Републике Српске Српски духовни простор објавили запажен прилог „Језик, књижевност и култура“.
* Откако је модерној науци о књижевности постављен изричит задатак да буде наука а не књижевност нисмо имали у нашој средини ко је том високом циљу помније и беспризивније тежио од Новице Петковића.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ЖИВКА: Ехе, где си нагао? РАКА: Тамо! ЖИВКА: Ама, зар ти је мало било, окачењаче један? А латински – двојка, а наука хришћанска – двојка, а математика – двојка! Не гледаш то, него демонстрације, а што ћеш да понављаш разред – то ништа.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
А књижевни текстови - како нас је томе научила не само новија наука о књижевности него и сама модерна лингвистика - баш у том погледу заузимају нарочито место будући да код њих налазимо
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Што она части, не части ниједна. Особито је за нобилитетом погинула. Како сте ви високи наука, то ће бити за њу апропо.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
На крају године бива изабран за асистента Београдског универзитета на катедри ботанике. 1925. Полаже докторат наука. 1929. Постаје доцент на Београдском универзитету. 1934. издаје прву књигу своје ратне хронике: Деветсточетрнаеста.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
нема теретних правила, Натеге нема трудно положене, Немарно течеш, лежиш, дишеш, У игри ствараш висока чуда, Јошт наука које није докучила Ни кључа нашло знојно художество. Умилну дражест величеством, Скромну простоту раскоштвом красиш.
све надежде. Јербо је сада наука пала, а на мјесто ње богатства стала. пропало злато, згажено в блато људеј умних. људеј умних.
Ето наука: богатим бити, свак мудар таков, и мож јавити да новцов плоди дајут с природи науку свим, науку свим. Јавил би с’ двор
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
„Увијек се 'валиш: ја ово, ја оно; паметан сам, учеван сам, знам закон! Јадна ти твоја наука и знање!“ „Чекај, жено, научи ме, слушаћу те. У који ти мислиш суд да би требало или?
“ Таки је данас ред, и тако се царским службеницима одаје чест.“ „Ама, жено, оклен ти толика памет и наука, постове ти твоје љубим!“ — запањио се ја од чуда. Судац: Бога ми, Давиде, баш ти је учевна жена.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
А светлост камо да из магле црне Води нас Богу? Бога, Бога камо? Истина ваша и наука нова Вечито гробље умова је само, А над њим сјакте Вавилонска слова.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
” А ти му даш, је ли? МИЛАДИН: Па оно је еспап. ЖИКА: А наука није еспап, је ли? Ко ће да плати мени моје школовање? Десет година сам ја провео у школи.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Али, и сва остала знања из тадашњих наука, историјска, земљописна, медицинска, улазе у овај општи словенски фонд, а исто тако и поучна и забавна лектира
и упутства за рад, дао се на посао и у току педесетогодишње неуморне активности обавио послове за читаву академију наука. Као познавалац народне културе, Вук је једно од првих имена у европској фолклористици свог доба.
Један шири поглед показао би да је у исто време наука уопште у Србији, у свим својим основним гранам доживела процват.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Лове, а уловљени. С вечери, туго, ко коме плен? X Крст на раскршћу ту наука. Сина не распесте ви, распео се сам. Ни недра мајци, ни бедра. У крсту кад ње рођај вам и задојење.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Али се д., понегде, употребљује и у враџбинама за дремање (в. нпр. Сборникъ ‹за народни умотворениљ, наука и книжнина, Софиљ, 1893› 9, 583). Д. је и врло популаран апотропајон. Против вукодлака добро је увек уза себе имати д.
половини августа — и због тога су им вратови очупани, јер су били везани за стожер (Сборникъ ‹за народни умотворения, наука и книжнина› 1, 72 ид).
Ћипико, Иво - Пауци
Па ни собом не бијаше задовољан. Није довршио наука, запустио се, а сада не зна што да почне... Хиљаду мисли падало му на памет, и он прелажаше с једне на другу,
Сјети се намргођена очева лица, својих недовршених наука, туђе воље и свега онога што га је као зла коб већ од рођења гонило и увијек било проти његових простих жеља.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Црни домино 22. јануара 1887. г. Али слабо богами да ћу казати где сам. ТЕЛЕГРАМИ Академији наука Париз Геније људскога рода, Наш Богдан Поповић млади, Јавите, је ли већ стигô И шта међ вама ради?
Не могу чланови наши Да му се надиве сити, У Академији ће сутра Свечана седница бити. „Академија наука“ 1887. [МИЛАНУ САВИЋУ] Честитам ти Ново лето, На које сам жељно чекô Иако је осми прошô Иако ми ниси рекô: „3богом
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
далека лутовања у бескрајну васиону или у древну прошлост да бих својим рођеним очима сагледао изблиза оно што је наука опазила издалека.
То је палата Мађарске академије наука. Ја је гледам као драгог познаника. Ено, оно је прозор код којега сам данима седео и, гледајући на плави Дунав и
додуше, ниуколико правилима естетике и архитектуре, али зато претстављају верно постепени развитак егзактних наука на нашој Великој школи и Универзитету. Књиге леже, у сликовито распоређеним гомилама, и по столовима и по самом поду.
При таквим путовањима облачим научне чизме и видим само оно што је наука докучила. При том изгледам сам себи као ваздухопловац при несталном времену, којем облаци и магла често закривају
друга, у Иидији, трећа, у Америци, четврта, на Европском северу, али она колевка из које је наша данашња астрономска наука узрасла, стајала је у старој Месопотамији.
А из тога срицања развила се астрономска наука. „Колевка астрономије стојала је у Месопотамији, онде где теку реке Еуфрат и Тигрис, које, стапајући се у своме доњем
како посматрају Месец, Јупитер и Марс, скупили су тим својим послом драгоцених знања, из којих се развила астрономска наука Прва од небеских појава коју су они уочили, била је та да је међусобни положај звезда - са незнатним изузетком, о
Један изненада искрсли посао наше Академије наука довео ме је у земљу Јелина. О самом путовању немам ништа нарочито да споменем.
То је, у исти мах, и Универзитет и Академија наука. Његове зграде су се скриле у зеленило, јер су пространа дворишта која их деле засађена платанима, сикоморама и
Те записе, старе хиљада година, послао је Александар Велики своме учитељу на поклон, и хронологија, наука којом се Ератостен нарочито бави, заступљена је овде безбројним списима, међу којима има и много староегипатских.
Хвала Богу, те ме подсетише. Та данас је наше рибарско вече! Свакога месеца састајемо се ми, професори егзактних наука, на вечерама које се зову рибарске.
Министар, познат је цео историјат нашег календарског питања, па, знам да о њему има да каже главну реч астрономска наука. Зато сам предложио Краљевској Влади да Вас пошаље на тај конгрес као свог изасланика.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Познат по свом свестраном деловању налик на француске енциклопедисте (песник, бакрописац, писац уџбеника из природних наука, покретач часописа Јужних Словена) Орфелин је, и сам учитељ, писао о учитељском позиву (текст „Краткое да простое о
Био је професор филозофије на Великој школи и члан Краљевске академије наука и уметности. Имао је веома успешну академску и политичку каријеру као потпредседник Народне скупштине, краљевски
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Госпа Нола одмахну обема рукама, и одједаред се доброћудно насмеја. — Не разумем ти ја то, мој синко, и та ти наука овде ништа не помаже. — Овај момент је мало олакшао ситуацију.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Мати трчи да га загрли, но он је тура од себе, тражећи столицу, и руком од наука претоварену главу, да не падне, подупирући. Мати му се тешка да му, није што зло.
тај се сматра као нарушитељ мира и човеческог друштва, и зато све што главу разбија, било дело, или заниманије, било наука или званије за оне који на то звани нису, све се то праведно презирати или поне назирати мора.
— необичан, нарочит, изванредан; узвишен ЧУВСТВИТЕЛНОСТ — осећајност ЧУВСТВОВАНИЈЕ — осећање ЧУДОСЛОВИЈЕ — наука о чудима ШЕРВЕНЦЛ (нем. Сцхерwензел, од фр.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
ПРВОГА ЗУБА 8 ОД ПРВОГА ЗУБА ДО ПАНТАЛОНА 12 ЧОВЕК У ПАНТАЛОНАМА 20 СУЂАЈЕ 26 ШКОЛОВАЊЕ 31 ОСНОВНА ШКОЛА 36 ХРИШЋАНСКА НАУКА 41 СРПСКИ ЈЕЗИК 44 ИСТОРИЈА 50 ГЕОГРАФИЈА 56 ЈЕСТАСТВЕНИЦА 61 СТРАНИ ЈЕЗИЦИ 65 МАТЕМАТИКА 69 ФИЗИКА И ХЕМИЈА 77 МРТВИ
се обично баве пропали политичари, прогнани владари, беспослени пензионери, бивше дворске даме и чланови академије наука. И ето, тога оправдања ради, ја морам ову прву главу посветити предговору.
човека без духа и талента, поче се шапутати да ми та репутација даје довољно квалификација за члана академије наука и уметности, те сам свакога часа могао очекивати да будем и изабран.
Што се тиче зуба, ја сам се на њима уверио да наука о познавању човека није тачна, јер ја никад нисам успео да имам тридесет и два зуба, колико та наука прописује, све
на њима уверио да наука о познавању човека није тачна, јер ја никад нисам успео да имам тридесет и два зуба, колико та наука прописује, све док нисам платио зубноме лекару две хиљаде динара.
То је, управо, била непрекидна и дуготрајна борба, у којој су с једне стране били професори и наука, а с друге — ја сам.
Хајдемо дакле у гимназију! ХРИШЋАНСКА НАУКА Хчећи хришћанску науку мени је необично омилела незнабожачка вера. То долази вероватно отуда што нас је катихета,
Хришћанска наука за мене је — као што је то за врло велик број хришћана и дан-данас — била једна збирка разних чудноватих и невероватних
Ми остали премрли живи. Има нас тридесет и четворо у разреду и, ако Христова наука има случајно тридесет четири основна начела, видимо да ћемо изгинути сви као први хришћански мученици, бачени у арену
бити тако опасни као један једини бог; и треће: кад би били у многобоштву, не би се у гимназијама учила хришћанска наука. СРПСКИ ЈЕЗИК — Беше ли ти оно магаре што ни прошлога пута не знађаше лекцију? — Јест, ја сам тај!
Ово није случајно упоређење, јер сам ја, учећи граматику, запазио да ова наука има много женских особина или, ако хоћете, жене имају много граматичких особина.
Две тачке, као граматички знак, научили смо тек кад смо почели учити физику, јер се цела та наука састоји из разних а, б, в. Свако правило, свака дефиниција, има своје а, б, в.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Ако је покрет све, ако је покрет чак само и врло много, како је наука могла заборавити да изучава и изради једну, што прецизнију, механику еротичких одношаја, од момента првог еротичког
Ја пак немам ништа против морала, као што немам ништа ни против академија наука, већ знам да живот постоји пре и после друштвеног морала, изван, испод и изнад њега, да и оно што друштвени морал
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
је због стиха) наредити — уредити на селам дочекати — дочекати поздравом настати (говорити) — почети (говорити) наука — навика нахија — округ наџак — чекић, убојна секира.