Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Наравоученије Свак ће себи врло ласно у овој басни науку наћи. Људи пакосни и неправедни што не могу с силом и снагом, то с хитростију, лукавством и с при|творностију чине.
Лисица нам овде паметну науку даје: да не хитимо у нашим претпријатијам: „Прости, чико, немам кад, трагови ме плаше”.
него и од самих лудих има чему научити се, зашто гледа добро што они чине и како злопате, пак све то узима себи за науку и чува се, а будала неће ништа од паметна да прими, ибо, при прочеј лудости, ово му је највећа: да се сам себи
” Наравоученије „Σκόπει το τέλος: Сматрај последак”. Ово је премудри совјет. У две речи велику науку содержава. Немој ништа почињати ни предузимати пре не|го довољно не расудиш и добро не сазнаш какав ће чему последак
Неучен не може науку трпити, јер зна да како наука дође, сва власт која је на сујеверију основата и утврђена да ће пропасти.
Бежи стрмоглав пред сунцем помрчина. Науку, дакле, свештенству! Кад они буду учени и добродјетељни, сав ће народ добар бити, и онда ће се испунити Спаситељево
о љу|бима и поштена нацијо, сва што се зову манастирска имјенија, то су народна имјенија, употребите их на школе и на науку ваших будуштих учитеља и свештеника, а то јест на праву и всегдашњу ползу рода и отечества.
” Наравоученије Басна не само што је смешна, него нам даје кратку али лепу науку: да нико не жели оно што није за њега, да не товари на се што не може понети, да се не чини оно што није, и да се не
Наравоученије Ово се догађа онима који са своји змијски језици науку и просвештеније народа злослове, клеветајући и посмејавајући им се мисле да њима вреде, ни|ти знаду бедаци да ћеду пре
” Наравоученије Драги камен овде значи мудрост и науку, а петао и његово говорење представљају онога који ништа не почитује разве што је пријатно његовим телесним чувствам.
Онде дакле гди варварство не влада, науку свештенству и благонаравије! Свештеник мора бити предводитељ, совјетник и учитељ општеству своме; а неучен учитељ, шта
Отац их загрли обоје и, с отеческом милошћу љубећи их, да им ову науку: „Ја хоћу да се ви сваки дан у исто огледате огледало: ти, сине мој, не зато што би се поносио, и сестру своју ружном
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Видим да му не ваљају послови што ради, али гдје ја, прост човјек, смијем ударити на науку! Немој, оче владико, држати више простих лопова као ја што сам.. што сам био...
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Али тек, ја бар увек помислим да су друге сретније матере што им ћерке нису тако пасиониране за науку и за читање, па кажем у себи: »Боже, како је, ето, ова наша госпоја Сида срећна мати!
— Ако штогођ стане да пребацује, а ти му реци: да сваки према себи тражи прилику; кажи му да младић има очи и своју науку, па види и разликује: шта је поморанџа, а шта цвекла. — Не брини се ти!
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Покрај тога био је марљив, те је заслуживао леп новац и могао водити лепу кућу. Рогозић, у науку и посао заљубљен човек, није одговарао живахној природи госпође Мице и да је био јуратом тако снужден, богзна би ли се
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
на зевање не натерало, но паче часове брига и домашњи незгода пуне разгалило, а при том — ако уши слишати има — и науку живлења придодало.
Теодосије - ЖИТИЈА
Потом рече к њему: — Одричеш ли се јереси? А он: — Одричем се, као што ћеш ме ти научити! По науку светога одрече се јереси и вере латинске коју држаше и свију јереси злих и срамних које света, саборна и апостолска
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Као динарски људи уопште, Шумадинци показују несумњиво знатне склоности за науку, књижевност и уметности: јасноћу у посматрању, живу машту, полет и одушевљење.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Шамика у том разноврсном свом занимању није имао времена за науку. Али у оно доба учити се била је дужност сиромашног младића, а код имућног гдекојег било је тек „племенита пасија”.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Гојача, пристављајући ибрик, настави: — Драгић Милунов највише те жељкује! Сад, је ли из своје главице, или по науку њечијем, дијете те једнако помиње!
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
(„Чуо Раде, насмијао се и опростио као што би, ваљда и драги бог учинио”.) По неком древном науку деда Раде увек зна шта се пристоји, а шта се часну човеку не пристоји.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Орфелин је нарочито одушевљен за нову науку, која хоће да знање постане опште благо људи и да зраци просвете греју све сталеже и све народе.
И Доситеј Обрадовић неће пропустити ни једну прилику а да не велича »свету науку, Божји дар, небесни цвет«. Ништа није важније но ширити научне истине, мудрим књигама просвећивати људе: »Боље је
Доситеј истиче науку и општечовечанску просвету као извор мудрости и једино средство не само напретка но и опстанка српскога народа;
на зевање не натерало, но паче часове му брига и домашњих незгода пуно разгалило, а при том — ако уши слишати има — и науку живлења придодало.
Лист није имао успеха и престао је исте године. Дужег века и већег утицаја била је Седмица, »лист за науку и забаву«, коју је данило Медаковић кренуо 1852. у Новом Саду, као додатак Србскомъ дневнику.
међу Србима које је познавао; доцније, када је видео како је овај човек који ни основну школу није свршио, брзо ушао у науку о језику, он га је без устезања назвао »граматичарским генијем«.
Иако су те приповетке биле радо читане, Мијатовић је за неко време напустио приповедачки рад и сав се бацио на науку и политику, уносећи и у те послове увек много романтизма и реторике. За дуг низ година он се не јавља у књижевности.
Лазаревића и Војислава Ј. Илића. Осамдесетих година у Отаџбину се више но раније обраћа пажња на науку, нарочито на националне науке, српску историју, историју српске књижевности, као што се и књижевној критици поклања
Он је од 1868. почео код Срба проповедати »нову науку«, којој се у Русији научио, и која је за њега била последња реч науке, сама Наука, Истина.
Он је први код Срба почео да изучава историју српске књижевности као науку; први, иако још болујући од владајуће филологије, покушава да одвоји историју књижевности од филологије, и о књижевним
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Живео је за науку, и био тих и скроман радник и свештеник, или свећеник управо, у храму њеном. А особито је много полагао на природне
— Е, лепо, данас, дакле, имамо у трећем и четвртом разреду: српски језик, лепо писање, хришћанску науку, и историју Срба. Отпоче с децом граматику.
Затим је требао да пређе на науку хришћанску, али пошто је »Оченаш« једина молитва у Јеванђељу, а дечица и онако нису грешна, он је замени
и обично би одмах узимао књигу и задубљивао се у њу, а мајка би обично бранила »тати« да му не смета, јер се задубио у науку.
Тако је и сада радио, неопажен се ушуњао у собу и сео за сто, отворио књигу и занео се у науку тако да је два позива очева пречуо. — Шта радиш ти, море? — викну отац. — Шта питате, слатки отац? — запита Марјан.
Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ
усердије и ревност господара Новосађана и Осечана, и у Далмацији Сарајлија и Херцеговаца, како горећим срцем желе науку својој деци; нигди нисам био гди нису ме желили и устављали.
Не | могу премучати овде велико старање благородни(х) бољара молдавски(х) за воспитаније и науку њи(х)ове деце: не има сад младић у Јашу који не зна, осим свога језика, јелински и француски, многи — латински и
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Али, пст! (Метне руку на уста.) Советник и 2000 талира! Ајде и ми да се дамо на науку. ИСАЈЛО: Ти можеш, али ја нећу. МАНОЈЛО: Да л’ би ме хтео учити?
Зато би драговољно и служио код вас, само да би науку поцрпио. ДОКТОР (ода подупрвши њњигом чело): Мој драги, ја видим да си ти добро упамтио оно моје изреченије: „Човек
ДОКТОР: Душевна је рана наука. МАНОЈЛО: Аа! Зато међер треба науку јести. Само да је слатка. ДОКТОР: У првом почетку је наука горка.
ИСАЈЛО: Разумем, г<оподин> доктор. (Отрчи.) ДОКТОР (Манојлу) Ми ћемо међутим науку продужити. МАНОЈЛО: Без разуме? ДОКТОР: То не чини ништа. Прво и прво, треба учити земљеописаније.
ДОКТОР: Мој разум није за друге. (Манојлу) Да продужимо науку. Стари су мислили по некима списатељма... МАНОЈЛО: То су морали бити велики глупаци. ДОКТОР: Зашто?
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Ваша деца, дакле, касне! Ваша деца не прате науку! Не познају њена најновија открића! Како мисле да уфурају у живот, даме и господо, кад не познају ни неке од
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
То постаде душевна храна друштва. — Чуо сам да си се одао на науку? — упита у шали пријатељ пријатеља. — Може, — вели жена упитанога — само нек се чува да се ија не одам на критику.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— Хехе! — куцну се ћир Ђорђе кажипрстом по глави — ти господин-учитељ знаш науку, а ја па практику. Ама што ће му правим, ја сам прос’ мејанџија, а кмет несам. А што би он џабе јео, боже здравља!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Кад има најмање сумње: о, коза и оваца! Најмања сумња постоји, а има се мало новаца За науку и за истинске народне потребе, Тамо где се сваки лопов о просветни буџет огребе! Грађа речника? Градиво!
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
крстарењима расветлио мноштво природњачких проблема у које се овде не може улазити и који су од важности како за чисту науку (као н. пр. извесни проблеми о наслеђу), тако и за практичне примене (као н. пр.
На послетку, као круна свега онога што је кнез од Монака жртвовао и урадио за науку, дошло је подизање опет о његовом трошку Оцеанографског Института у Паризу, који данас ради пуном снагом, спремајући
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
14. ДОБРА ДЈЕЛА НЕ ПРОПАДАЈУ. Био је муж и жена, и имали су једнога сина. Кад им син поодрасте, даду га на науку, која ће му у неко вријеме и помоћи. Он је био добар и миран, и за највише пун страха Божијега.
Он је био добар и миран, и за највише пун страха Божијега. Пошто сврши науку, отац му да брод и у њему трговину, да кроз пространи свијет иде и да се труди, не би ли у старост | родитељима
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Рад би[х] са свим срцем науку и просвештеније разума, које сам од младости моје желио и тражио, српској јуности препоручити и тако српске кћери
Мога тетка Николе није тада било дома, а моја тета Марица ништа се није мешала у моју науку; њојзи је само мило било да ја идем у школу, било у коју било. А мени се учинило да сам тај дан у божјем рају био!
на добро употребити, слабога од силнога чувајући, невољну помажући, од сиромаштва поштене фамилије избављајући, науку у род | свој уводећи.
ˋ Блажен и благополучан они богат који сироте младиће рода свога, кад види да имаду дар и склоњеније к науци, на науку даје, говорећи им: ˋИдите, децо моја, учите се; бог вам чрез мене к томе помоћ даје.
Ови, велим, Василије Велики и Григорије, монаси будући, за њи[х]ову велику науку и добродетељ, и други многи неожењени избирати су били на архијерејства и тако мало помало сва ова достојинства
разговора, и ово му је рекао: „Правда да сам се и ја трудио, колико сам могао, за раширити еван|гелску истину и науку и за привести многи народ к богопознанству; но, да сам знао у каквој сте слави ви монаси код бога, ја ни за што друго
за свеца почитују; но да су христјани кад мотли у ово прелаштеније пасти, имајући у руку премудру и здраву евангелску науку, томе се није могуће довољно начудити.
Притом и вишепоменути Василије, кад би се год са мном разговарао, похваљивао би ми науку и жалио би што не зна латински језик, којега је почео био мало учити и знао је неколико дијалога илити разговора, пак
Он ми непрестано фали науку и каже да у садашње време принципски синови, ако нису учени, мало поштења имаду. Он има обичај рећи да богат човек без
Нек мумла ко је лишен разума на мудрост и науку као совуљага на сунце, говорећи да оне измишљавају нова | мудрованија; не слушај ти зато никога.
А ко виче на науку? Они који находе све своје 6лагополучије у чанку и бокалу. Веруј ми, мој синко, кад год чујем младога Рајића да
Тражи науку и гладујући и жеднећи и наготујући. Ја ти више желим да у једном малом сеоцу будеш мале деце учитељ, него у [Х]опову
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Обреновића, он је напустио Карловце и Невенку, најлепшу жену у Срему, растужи се, да у ослобођеном народу знање и науку сеје. Ако је требало и храброст да покаже, показао је. Издржао је више од свих, колико и Аћим Катић. Апс је био пун.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
што је, цртајући адберићане, исмејавао и своје савременике, а можда није био ни довољно упућен у пространу Демокритову науку да би је исложио у своме делу.
рада, са успехом предузео и описао у своме делу „Кроз васиону и векове“, при чему сам се ограничио на астрономску науку. Тај мој спис нашао је лепа пријема не само у нашој, већ и у страној лепој литератури.
Свако ко се интересовао за културу Антике и њену науку морао је упознати та два филозофа, а ја сам имао још прилику да стигнем онамо где се некад налазиле њихове школе,
Тако сам успео да Аристарха и његову науку ставим у центар драматичне радње. Ово што сам овде о свом послу саопштио довољно је да се види којима средствима сам
Предочио сам их живо, а њихову науку на лако разумљив начин. Са Њутном сам намеравао да завршим свој започети спис, па да се вратим свом уобичајеном
„Како? - Зар ниси вичан геометрији?“ „Видиш стриче! Трудио сам се коликогод сам могао да изучим ту науку, али заглибих на по пута.
Зато се прибојавам да немам правог дара за ту науку“. „Не брини се, синовче! Платон ће те на моје заузимање већ примити у своју школу“. „Не, стриче, хвала ти лепо.
Нико не може без претходног знања геометрије стећи такву науку. Геометрија је узвишена, чиста наука, јер у њој долазе, као што сам ти показао на примеру круга, идеје до јасног
Он пође спочетка првим од ових путева. Да на њему не би поклизнуо, већ ходао сигурним кораком, створи своју науку о законима исправног мишљења, своју прослављену логику.
Јер као такву рационалну науку, каква је геометрија постала, хтео је Платон да види и све остале науке и да из њих избаци све што је нашим чулима у
То остварити могао је једино Архимедес. Својим законом полуге и правилима равнотеже, Архимедес је створио нову науку, статику, главну грану механике, која је и дан данашњи основа модерне технике.
гимназијалцу познати Архимедов закон што га је он објавио у својој расправи „О пловећим телима“, којом је створио науку хидростатике.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Они вјерују у метеорологију као науку, али под условом да им каже да ће сутра бити лијепо вријеме... Вама би се хтјело да мој роман испадне на добро?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Учитељ биђе што је и како је, и да оно дијете није за науку рођено, те ће рећи му: — Ала си прави дембел и магарац! Што више учиш, мање знаш, него ајде кући те плети котац као
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Наука је храна која задовољава и тело и душу човека. Ово је био мој најбољи начин да заштитим науку од Билхарцових напада.
Била је то нова идеја из главе учених људи, који су, под вођством Максвела, стварали нову и далекосежну науку. до тада је Тиндалов песнички опис “Топлота као врста кретања” била за мене библија за појаве топлоте.
Уместо ове заблуде, Галилео је увео појам силе убрзања и тиме припремио темељ за науку о динамици. Увек сам посматрао воз који се зауставља силом трења кочница и мислио на Њутна који је формулисао велики
покушати да оборимо оно што је де Токвил рекао о нама: да друштво као што је наше никад неће развити љубав за чисту науку.
Он, међутим, не гледа на науку као на задовољство, већ се њоме предано бави када се може корисно применити.” Тиндал је онда наставио излагања са
“Вечна истина” је према мом тадашњем схватању, света позадина Тиндалове вере у науку, а радови великих проналазача у науци, њихови животи и њихови методи истраживања физичких феномена, били су једини
истраживања добила су нове димензије и у очима водећих индустријалаца који су до тада показивали мало интереса за науку која није имала изгледа да се одмах практично примени.
Али исто тако нема сумње да је, као и велики број других немачких научника, желео применити науку за унапређење немачке индустрије. У раној фази своје каријере учествовао је и у открићу офталмоскопа.
У то време Густав Роберт Кирхоф, чувени проналазач, који је формулисао и интерпретирао науку о спектралној анализи и био оснивач теорије зрачења, био је професор математичке физике на Универзитету.
медијума на повећање електричних или магнетних линија сила кроз њега, био је други нови физички концепт који су у науку о електрицитету увели Фарадеј и Максвел.
Друга теза износи моје мишљење и дивљење за нову науку - физичку хемију - којој је први темељ ударио наш земљак Вилард Гибс.
са једноставним експериментима који објашњавају основне елементе Њутнове ”божанствене филозофије," како Милтон назива науку.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Чиме је семиотика задужила ововековну науку о књижевности? Посебно бих Вас замолио да прокоментаришете приговоре који се односе на математизовање језика у
и питање које се логично памћење: зашто је овај проблем, упркос огромном значају за науку о књижевности, досада био занемариван?
За науку о књижевности најтеже је питање шта је то књижевни текст и по чему се он разликује од некњижевног. Па ипак, свако тумач
Министарства за науку и културу морали би, у првом реду, да помажу и подстичу припремање и објављивање таквих издања од општенационалне
наше укупне књижевне отаџбине, свакако међу водећима у веку који му је припао, међу онима који су учинили српску науку о књижевности достојним пољем стварања.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Он је, на моју душу, зашто смо чули да се после некако на науку дао. Еј, Фемо, Фемо! А ко ти је то до тебе, откуда је та опет?
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ето наука: богатим бити, свак мудар таков, и мож јавити да новцов плоди дајут с природи науку свим, науку свим. Јавил би с’ двору, но има замку, која чест ловит а не науку богата добрим кажет и умним без
Ето наука: богатим бити, свак мудар таков, и мож јавити да новцов плоди дајут с природи науку свим, науку свим. Јавил би с’ двору, но има замку, која чест ловит а не науку богата добрим кажет и умним без Палади, без Палади.
Јавил би с’ двору, но има замку, која чест ловит а не науку богата добрим кажет и умним без Палади, без Палади. Пошел би к простим, но и там бједа, не знајућ скотов, згибну без
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Владика, хоће л’ нам и он доћ? Ил’ је зар и он, грешник матори, Курана признô глупу науку? ВУЈО: Позвах их, господару, и светога оца, сердаре и све што сам на дому нашâ — а то је мало, господару, вишина их
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
“ — запањио се ја од чуда. Судац: Бога ми, Давиде, баш ти је учевна жена. А гдје научи она толику науку? Давид: Ђаво би је знао, главати господине!
А моја стара шјела насред касарне, извалила се на царске душеке, па пије, пуши и прима науку. Боже мој, Боже чудне љепоте у вашег цара! Боже мој, Боже ала ви усрећисте нашу земљу!
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
Него се ја, господине мој, нисам мицао из разреда по годину, две, па и три, ако хоћеш, све док нисам испекао науку. А ти сад хоћеш тако?... 'Ајде, господин-Жико, макни малим прстом!...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Господе, да ми је душа пуна опачине, срце ми је тако често натопљено чемером! Волим ли ја своје ближње по твом науку? Следим ли те? Питам те да ли и поред тога моје речи допиру до твога слуха? Има ли наде за мене?
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Три бурна минуше векâ откако у љутом боју Падоше синови Буде, бранећи науку своју. Под небом пољана родних, на цветном, раскошном југу, Они су примали самрт од ножа Браминих слугу.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Ни трага! Шта говорим? Зграде нема, али дух александриског Музеума провејава и кроз нашу данашњу науку. XИ ЦАРИГРАД. У ФАНАРУ Цариград Моје перо стоји унезверено и не зна чим да почне.
Ту лежи сва тешкоћа садашње ситуације. Ако прихватимо западни календар, онда напуштамо науку, а ако задовољимо захтеве науке, онда се удаљавамо од календара осталих хришћана.
Изгледа ми као да смо ми нашом жељом да задовољимо и науку и стварну потребу сазидали високи зид око нас који нема излаза. Ми смо постали заробљеници нас самих.
„Око половине осмог века постадоше стари списи траженом робом, јер се Арабљани почеше интересовати за грчку науку и литературу.
Тај највећи и најпросвећенији архипастир карловачки основао је карловачку гимназију и карловачку богословију, волео науку и књижевност и сам се њима бавио.
искрена срца и непретворног веровања, све моје заблуде и јеретичка учења и сваку ину светој цркви непријатељску науку, и заклињем се да у будуће нећу, ни усмено, ни писмено, ништа више тврдити због чега би на мене могла пасти сумња
То је висока почаст за Вас и Вашу науку.“ - „Да,“ одговори му Тихо, „цар беше веома милостив. Поднео сам му опширан извештај о садањој констелацији небеских
“ - „Да,“ чух како Кеплер рече, „тај материјал је непроцењиво благо. Суво злато за науку, али не за врачарије.“ - „А да ли су се,“ запита Тиха један од гостију, „Ваша претсказивања испунила?
Полазећи од три своја основна закона механике, он је науку о силама и о кретањима толико усавршио да је помоћу његових принципа могуће прогледати и решити сваки проблем статике
У мени се развила љубав за науку и амбиција да јој служим. Хтедох да постанем научник. Договорих се са мојим млађим братом Љубишом, који је имао више
Путем рационалне механике, ја се упознах и са небеском механиком и заљубих се, млад какав сам био, у ту науку. Обузе ме жеља да са њом надопуним свој харем наука. Моје бекство у даљ било је, у неку руку, наше свадбено путовање.
Пред подне сам се отшетао до Варошког парка и у његовој близини ручао. То је био мој обични дневни ред. За науку су остали кратки часови размишљања, при шетњи кроз Варошки парк или, ако је било хладно или кишовито време, у
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Познато је да се њој има захвалити за многе изуме у науци. Жене би дакле требало пустити у науку. Убрзо бисмо знали да ли има људи на Марсу, и уједно и ко се од кога разводи. Једног јутра, неочекивана вест.
— Учим, али као допуну уз историју. Ви знате, ја волим историју нада све, јер волим науку о људима. И грчки језик учим тако и зато. Грчка књижевност, грчка философија, то је сам Божји човек и човеков живот.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Као наставник није предавао немачки језик и гимнастику, већ хришћанску науку и нотно певање. Покојник није писао студију о траговима српских речи у санскритском језику, већ о утицају шума на
Хајдемо дакле у гимназију! ХРИШЋАНСКА НАУКА Хчећи хришћанску науку мени је необично омилела незнабожачка вера. То долази вероватно отуда што нас је катихета, који нам је тај предмет
свог“; за Христа сам још рекао да је четрдесет дана провео у китовој утроби, припремајући се за своју божанску науку; за десет заповеди божјих сам рекао да их је Јуда продао на гори Арарату, и најзад сам целу ствар завршио тиме што
принцип игнорисања чула нашао је у овој љубави своју најбољу примену и, како је Чича Илија човек који дубоко цени науку, као и све гране њене, није имао где но да, после овако математички убедљивог разлога, оде кући.
Стога, дакле, науку треба не само поштовати већ је и популарисати, како би допрла у најшире кругове народа те сузбила незнање.
То је све лепо и тако је, али замислите једнога професора физике који, пун идеала да популарише науку у што шире кругове, сиђе у село и затече тамо, рецимо недељом по подне, коло које се вије око свирале.
при своме, тврдећи како то није лепо од мене, као културнога човека, што очевидно идем на то да омаловажим медицинску науку, која је у овоме веку начинила већи прогрес но све остале позитивне науке.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Он је такав кад задрема на кулашу, јер је „злу науку“ да поспава свагда око подне научио по планини овце чувајући. Он је такав кад води онај духовити шаљиви разговор са
Нек је један више у дружини!“ Кад су били путем путујући, — злу науку Милош научио код оваца у Шари планини: поспавати свагда око подне — он задрема на коњу кулашу.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
— ама кад му дочух науку, забринух се врло, имајући туштено благо скупљено све с кривицом мојом и лажом. Плашим се и зато, што у божији
Но чуј то, кћерко, добро и гледај! Чујеш ето, за Она и пази лепо Ова, те од ових послова садањих узми науку за оне. То сам ти указ дао да уздано чекаш и Друга. — И да што јоште више од мене тражиш моја љубовнице, кажи ми?