Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
(Тад је већ спавао сâм у соби; бакици је нарушавало сан његово хркање, а он, чинило ми се, као да наумице није хтио да одустане од њега, налазећи у хркању нарочиту драж од афирмације себе.
туђа воља намеће: да ли нас је неко формално присилио да кажемо „црно” кад он каже „црно” или је то постигао говорећи наумице „бијело” да бисмо ми рекли „црно” — само је технички модалитет, пуки диверзив у игри сила, укрштени трансмисиони ремен