Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Њу ме научија вра-Закарија. — Немој изговарати „вра“, стотину сам ти пута то рекâ!... Ниси ти болан, више тежак!... А је ли ти казâ
— Е, то те сами бог просвитлија и научија! — викну кнез устајући. — Е, златно моје дите... али не пет него двајест, Иве, круно моја!
Бакоња се поново разведри. — Оди, Бутре, де! Ајд’ да видим јеси ли научија. Дијете сједе до њега и поче чаврљати из часловца. Тако је трајало дуже од једнога часа.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
! А шегрт Поте га гледа блесасто и пипа главу, и гледа да се није и крв пролила. — Куде си гу чуја и научија, ете, туј песну, ешеку ниједан палилулски?!...
— Од кога си гу, збори, бре, научија?! — опет га пита калфа Коте, али не добија одговора. — Ти ли ће за Зону песну да појеш?!...
— Хе, — снебива се Мане, а утањио гласом још више. — Има си човек кеиф и на ништо што је полоше... научија се... — Ха! — одобрава Замфир. — Ашкољс’н за тај реч!... Овуја мушљику имам си... знаш од које време гу имам?
— Ете, тој си је, алис што ти отоичке рече: „Има си човек кеиф и на ништо полоше... научија се!“ Виде ли? Не чури ми се. Кеиф си немам на другу... Исти тај дуван, ама, неје та иста мушљика!