Употреба речи нахеро у књижевним делима


Ћипико, Иво - Пауци

Од некога дјечка узела је нову црвену капу и ставила је нахеро на главу. Њој то личи, па се гости весело насмијаше, а поп Вране не може ока да с ње скине; и, гледајући је, часом

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

— Све ме мјери испод ока, па некако укриво, па нахеро, па се смјешка, па брк чупка. — Шуљају се они са свих страна — шапатом рече Луња. — Како ти то знаш?

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

пробаљивати да видим: јесу ли лепогласовите с веровањем мојим, и с лебдењем безазлено с чиста срдца, неповодне нахеро с милокрвством к Богу и к својим ближњим, без кога ми душевног у себи зазора, — круто затегнуте смишљиване дроте!

И није знао ништа у себи да ће што згрешити; занео се је био кано кочијаш кад је пијан: кола му нахеро ходе, штоно је душа с телом.

Ако и сви нису зашли с божија пута и повели се за светским држањем по свакој натури једнако, сви скупа уклонисмо се нахеро с Христова јевангелскога заказивања...

Ко се ваља по блату, поводи се нахеро, ходи с моста, с коња спада? — Пјаница! У кога су замршене косе сиње очи подбухао образ и руке му и све тело ломно и

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности