Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Мане дао Циганима динар, а Нацко баштованџија и они други додаше мање — по стопарац. Ту је у близини и нишаљка (љуљашка), и око ње пуно света.
) Долази најзад и давно изгледани Нацко. Он је сталан и врло вешт викач од ово две године — тако вешт, као да му је још дед био викач.
Он је сталан и врло вешт викач од ово две године — тако вешт, као да му је још дед био викач. Нацко је био галантерист, још му у шупи стоји фирма „Галантеријска радња код Без конкуренције“, али због његове сувишне
Мане, и он ту, и он узима две таблице да игра. Келнер меће пред свакога шаку кукуруза. Нацко седа за један сто у средини, мућну кесом и викну: „Почиње; молим за тишину!
Тек мало после неко се мешкољи, загледа у комшијску таблицу, виче: „Мућни!“ Нацко одговара: „Мућкам“. једни вичу: „Мућни боље!“, други опет: „Добро је, добро!“ понеки додаје: „Добро је!
јер Нацко је био радо слушан што је имао и онако као неког хумора. Дугом практиком на томболама извежбао се и знао је из искуства
А сви мећу зрно кукуруза на број 48. — Фузија... Играчи мећу на број 87. — Дидић! — виче Нацко. Они мећу на број 83. — Светоандрејска скупштина... Играчи мећу на број 58. — Бонту банкрот... — раздера се Нацко.
Они мећу на број 83. — Светоандрејска скупштина... Играчи мећу на број 58. — Бонту банкрот... — раздера се Нацко. Сви траже број 82. — Чифути... Они мећу на број 77. — Женске ноге... Сви се смеју и мећу озбиљно на број 11.