Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Могла је олуја срушити мотке, могле су на жицу слетети птице прекидајући начас своје небеско путовање, могао се овлажити кристал — истога часа у слушалицама би завладала тишина.
– Завежи! Бел Ами с напором окреће тело у плетеној столици. Старац пресеца сноп светла и јаре изгубивши се начас у блеску излога. – Тражи нешто по џеповима ... – Како те не мрзи на оваквој врућини'? – А, зашто би ме мрзело?
—Из именика. —Променила сам презиме ... —Пратио сам све промене! — рече, повративши сигурност коју је начас изгубио. — Ако немаш неки други програм, било би лепо да вечерамо заједно?
Сада је тај тренутак! Она види своју кћер како начас заклапа вештачке трепавице и уздахнувши креће храбро међу столове, међу ту руљу која је може повредити једном ружном
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
— Опет буљиш у празно! — рече.— Да ми је само да знам о чему размишљаш! Да ми је јасно начас завирити у ту твоју главу! — Размишљам о једној сиротој Ољи која није смела да докторира ... — Зашто? — улети маман.
XВИ Шеснаесто поглавље уфурало је у ову књигу на дивљака, без знања писца, који се одмарао после ручка прекинувши начас диктирание. Дактилографкиња М. Б.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
А мислили су да ће далек југ И та нестварна земља, имена шарена, Одшкринути бар начас страшни круг. А враћају се с мишљу да је свет арена. И иду сада опет граду том На запуштен твој хум, у празни дом.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
« помисли лепотица рођења из Каменог јајета. Потрча лево, па десно, претражи кућу, па околину: нигде никога. Начас јој се учини да из песка чује нечији пригушен уздах, па задрхта. »Да га није неко чудо под земљу одвукло?
Неће дуго. Једино су стене вечне, врати се... — поколеба је начас нежност у јајетовом гласу, а онда се сети светлуцања песка у пустари и младићевих очију, па рече: — Вратићеш га кад
Пажљиво и полако он потражи своју кулу и заустави се начас. Иза стакла прозора гледале су га широм отворене очи неког дечака: — Гле, Принц облака!
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Човјек се напросто демонтирао, декомпонирао. Изгледао сам са зебњом: xоће ли ишта од њега остати? Начас морадох склопити вјеђе, кад се окренуо према мени.
Бакица би изишла на прозор. Егидио би начас прекинуо, устао на ноге и с церемониозношћу поднапита човјека широким размахом шешира одао пошту баки.
— О, не! Вјешти су они у томе! Ако их баш изненади оно што нађу, начас застану. Али ако су већ унапријед имали и најмању сумњу! ...
И имам дојам као да сам слијепац ја. Неколико пута, ипак, болничарка га је довела к мени у собу. Само начас, јер се то не смије. (Ни то се не смије! Ништа се у животу не смије!).
Али с познатога лица већ постепено нестаје његова личност. Ако закратко отвори очи, то је начас опет он. Један далек, неприсутан он, један он већ сав у крилу нестајања, али ипак он.
Краков, Станислав - КРИЛА
Па ипак би кроз тај умирени поглед начас прошао трзај као изненадна плашња. Онда је прихватио дрхтавом руком чутурицу, и Тужно климнуо главом: — За покој
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Сам Гениј плаче, гладећи погрешке Две. Милошеву лепо правда, Пак је приписује начас кнезу. С тог снима; меће прси на Вукове, Доброту кнеза хитро обманувше.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Младић се трже, застаде. Поколеба га начас нежност и туга у гласу 3латокосе. Али, готово у исти мах, осети врели дах пса на листу ноге, стресе се, одречно
Слушај ме пажљиво и памти: иза седме стене је вештичје легло, а оне никада не спавају. Мало их пред зору, начас превари сан, али и тада им је једно око отворено. Ако те угледају, претвориће те у камен.