Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
у постојбину му, мучна болест, оне красте веље; на Максима красте напануле, те му б’јело лице нагрдиле, бијело му лице нашарале, иза краста лице поцрњено, поцрњело и одрпавило; кунем ти се, како тамо кажу, грднијега у хиљади нема од Максима, сина
иштетиле, ко је мудар и ко је паметан, томе, свекре, ваља разумјети, и свак може муке допанути; ако су га красте нашарале, здраве су му очи обадвије, срце му је баш које је било; ако л̓ си се, свекре, препануо ђе је Максим још танко