Употреба речи нашем у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Ти си гусеница на телу нашем, отровна пара у ваздуху, са које народи тешко дишу, а слабији умиру!... Кад сам се кући вратио, застао сам мога

Каткад би преседео по читав дан, гледајући пажљиво сваки повлак кичице моје. У живопису и у музици уживао је. У нашем селу беше један дилетанат у виолини. И поред свега што је био Немац, отац га је с највећим уживањем слушао.

Имали би ми и својих лекара, те каквих ваљаних младића, али су господа у нашем дишкрету чудни Срби! Сами своју крв презиру; помажу туђина, подижу га, славе га... а свој рођени пород бацају у блато.

Хиљаду нас кућа раздваја, а ја видим како, огрнут дебелом опаклијом, кроз најдаље сокаке пажљиво корачајући, све ближе нашем крају долази!... Он мора доћи, мислила сам. Поноћ је...

Ја сам уздахнула... а душа ми је очајно слутила: никад више!... И заиста, наслутила сам моју и његову несрећу. У нашем мађистрату се договорише сенатори и главни људи да се у свакоме кварту нашега села наместе по неколико казана који ће

Никакав шум нисам чула од његове опаклије или од опанака: пажљиво је корачио све сенком, помрчином, само да га у нашем сокаку не ухвате. Ниједно псето није залајало на њега... Чак у трећем скоку чуо се лавеж паса и глас његових гонитеља.

Пре три године, баш на саме Духове, дође ми побратим у госте. Беше као нека заветина у нашем Лукову. Дан леп, планине се зелене, а поветарац носи са големога Ртња мирис од здравца; по врховима планинским играју

„Побратиме“, вели „имам с тобом нешто да разговарам; имам нешто да ти поверим, а нисам рад да ти и стара мајка о нашем говору што чукне, него да идемо некуда у крај“.

Тако једанпут дигне се Милисав са пљоском у недрима. — Морам, — вели, — однети ово мало ракијице нашем учитељу, нисам га ни онако већ давно видео... Ко зна, можда се добри старац и зажелео наше комовице?

Чудо од света!... „Милисаве“, светујем га ја, „та има у нашем селу људи, те каквих газда, и од какве фамилије, па и у њих има девојака!...

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Овакови славни примери дају мени повод из различних старих и нових језика најлепше басне изабрати, и на нашем серпском језику на свет издати.

Човек љубокористан и лаком приличан је нашем курјаку, који злоби на лисца не зато што он краде и туђе отима, него што И њега крађе своје учасником бити не

се почело било већ и гладнити, и одговори курјаку: „Добро, кад је тако, а ти хајде са мном; ја ћу ти наћи господара у нашем селу који ће те добро хранити, само да му у ноћи од лупежа кућу чуваш.

— „То је у нашем закону допуштено, |— одговори ови — „и из тога се нашим домаћином млога јаја легу.“ „Хо, не могу се ја овде с тобом

времену и људма знати како са старијим, како ли с подобним себи, с здравим или с болним, с веселим или скорбним. Нашем архимандриту хоповском, Хаџи-Захарију, болну, дође на посјештеније старац Вуја из Ирига, пак уза сваку реч: „Моли се

до|брим и чесним људма, с нашим правим благополучијем, временим и вечним, и с самим богом, „во Христје Исусје Господје нашем, кому слава, чест и поклоњеније во вјеки вјеков, амин!

Но нека њих настрану, хајдемо ми к нашем лепшем и бољем послу. Добродјетељни и вредни човек може имати неке слабости и погрешке, које и сам он како би ваљало

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

„А зашто, Алекса, ти нећеш да останеш у нашега цара служби, пак ћеш скоро капетаном ванжирати, а заклео си се да ћеш нашем цару веран бити?

Ја видим те ватре и познам да бегају. Одем одма у Котешицу нашем куму и добром кмету, старцу Сави Савковићу, и нађем га с неколико Кутишана на брду, одакле је и он ватре гледао.

Он је од ваше нације као краљ, а добро се пази са принц-Карлом, а принц Карл сада је над свом војском у нашем царству најстарији војвода. Пишите њима двојици или генерал-команди у Варадин, не би ли се за вас подузели; молите се”.

договор: који ће поћи на Врачар, који ли ће остати око нахије страже чувати, и да оставимо ко ће у нахији у одсуствију нашем тишину набљудавати.

„Кад је везир све обећао испунити, јесте ли тражили да, или он или ми, заМолимо од Немца једног чиновника који ће на нашем уговору бити, пак ако би ми покварили уговор, нека Немци пишу у Стамбол да смо ми криви; ако ли Турци покваре и зулум

” — И тако сам ишао свакоме по двапут и баш ниједан ни грошића. Ја најпосле дођем онако љутит нашем чадору, зовнем попа Симу из Бранковине, и мало за кућу наручим, па онда узмем прошенија која су одавно била готова, и

где се кола, саонице и проче различите дрвене ствари оправљају и изнова граде, али један на коњу у црвену капуту рече нашем кочијашу: „стој!” — и стаде. Он завири у наше каруце и запита тко смо.

Онај: „Хорошо!” по руски рече нашем кочијашу: „појди за мноју”. А он пред нама а ми за њим, до у трактир зовоми „Нови Париз” близо дворца.

Но Теодор и Чардаклија каткад, у немачким хаљинама, и у трактер оду, а ја и Протић Јово у турским хаљинама све у нашем квартиру донешена јела једемо. Сутра преданимо.

Ми смо у прошенију нашем записали да шаљемо два наша посланика, али трећи да стоји свагда по гди у тајности, да може свагда у руску мисију

Млого је и други̓, осим барјактара, Турака падало, и у нашем шанцу млого се ранило и коња погинуло. После трећега јуриша Турци се поиступе мало, материзе по̓ватају и из шешана

и осамнаест богоносни̓ отаца и свим светим — по калуђерски — „да ћу ја Ђурица са другим синоџијама старати се о свему нашем народу, а најпаче о својој нахији, мотрити, истраживати, распитивати и чувати, да не би јачи слабијега, старешина,

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

— Богме, то није рога него читава руда! — рече Сима загледајући је. — Не може то ниједан во у нашем селу понети. — Има један те ће моћи — прихватити Спасоје.

Кад ал̓ хоћеш... Не мо̓ш ишчупати паре да клечиш! Дају ти, али по дупло. Најпосле зажмурим, па хајд, оном нашем Чивутину, Узловићу поганом. »Дај забога и побогу!...« Види, где ти је преша, па шиша како он хоће.

— Па шта ћеш му кад је таки... Ево, има две године како је капетан у овом нашем срезу, па га већ и деца знаду какав је и смеју се хвалисању његову. — Напослетку, ја не знам каки си Ти то!

— Али молим те, Нико, како нећу?... Ето, узми само један прост распис шта стаје. На пример, нађе се у нашем селу какво мангуп прасе; не вреди највише двадесет гроша. Шта буде?

— упита Манојло. — Нареди капетан — ето ко! — одговори Јован готово љутито. — »Нашло се«, вели, »у нашем атару...« А није, закона ми! Ено, сутра нек изиђу људи... Ето и ти си, Марјане, био онде кад смо га нашли.

Ено, сутра нек изиђу људи... Ето и ти си, Марјане, био онде кад смо га нашли. Казаће сви да није у нашем атару, него у паштрићком.

— навали Јован. — А сутра му не гине напојница — сви ћемо дати... — 'Оћемо, 'оћемо! Шта, зар ми нашем Сими да не дамо?! — гракнуше сви. — Али то треба још ноћас, док није капетан докучио па нам може сметати — вели поп.

Иде те копа вампире! — Е, баш да видимо је ли луд!... — викну Пурко, па се окрете својим људма: — Хајдемо, браћо, нашем попу. Нека га нек зија колико хоће, хајдемо ми одмах попу!... — Ама, може дићи село на нас, какав је! — рече Срдан.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

— Браћо! — поче он. — Сазвао сам вас да вам јавим да се нешто страшно у нашем селу догодило, нешто што нац је обрукано и осрамотило пред целим светом... Глас му је дрхтао...

За тридесет година мога кметовања оваквог непочинства није било!... Јуче је, браћо, у нашем селу учињена крађа!... Нешто проструја кроз оне старине. Наста жагор као у кошници...

Само кад је бог живота и здравља дао!... — Је л̓ било боја сутрадан по нашем одласку? — упита Суреп. — Те још каквог боја! — рече он.

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

си уз нас, света мајко, коју муче: Све су твоје муње у мачева севу, Све у нашој крви твоје реке хуче, Сви ветри у нашем осветничком гневу. Ми смо твоје биће и твоја судбина, Ударац твог срца у свемиру.

На обали се овој у клетви грцало, И све молитве никле у сузи патника; Али ти, света реко, ту беше зрцало Свакоме нашем плугу и штиту ратника.

Сви наши бунари редом отровани, У кандилу уље, причест у путиру; Кроз наше бедеме сви су пути знани Нашем издајнику и туђему жбиру.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Више ње стоји мој отац. Упро поглед у њу и не миче се. Мало после приђе нашем кревету. Гледа нас све, гледа моју сестру. дође опет насред собе, опет погледа уокруг, па прошапута: — Спавају!

Пиха! Шта велите, на добром коњу? Сви коњички официри воле да говоре о коњима, па ма то било и с калуђерицама. И нашем капетану чисто сенуше очи. Он је извесно мислио на каквог араплију кад рече: — За осам сахата! — За осам, богами!

О, како му ту беше драго све: и стари орахов орман, и зарфови отети од неког турског паше још у првом нашем устанку, и скрхани ногари за кацом у подруму, и икона светога Николе с двокрилним и увијеним носом, налик на два пужа,

Да узмемо? — Како ти наредиш, брâто, ти си мушка глава! Она љуби ђеду у руку, а све друго, што иначе није обичај у нашем селу, и женско и мушко, љуби њу у руку.

И вјерујте, људи, у нашем селу нема, као у другима, ама ниједне главе која светкује петак. А недјељом црква, рекох вам, пуна пунцата, па и

” И бог га је заједно с пошом одарио здрављем. Али кад поша намири по нашем рачуну тако педесет и пет година, почне нешто удити, свако јутро повраћа, а послије неколико мјесеца и ноге јој почеше

Кад се опет примакосмо, чусмо поново пушке у нашем селу и видјесмо како се црвени небо. — У село! У село! — чу се са свих страна. И све груну опет Зебићевим шором.

— Могла бих доказати да имам више права но ви, ал' како је то право на нашем међународном, тј. српско-немачком конгресу укинуто, то нећу ни да се служим њиме.

, итд. Хвала богу, кажем ти, једва једном опаметих се. Е, брате, ти знаш да има у нашем животу тренутака у којима се, хоћеш-нећеш, подетиш. Тако је и са мном било. Ко ће томе дати рачуна?

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

у Талијанску, а ономе вели: „Па ви сад немајте бриге, него напун’те још овај бокал за сретна пута ових пет форинти нашем Проки. А, сто му заверака његових! Пишу ми оданде да је први момак у Талијанској! А ди би и био друкчији немешки син!

— Е, знате, кад би само могли добити какву добру, масну парохију; као на прилику ево ова што је у нашем селу. Бољу вам не бих знао пожелети.

»Можда се предомислио«, разговарамо се: »ваљ’да је пао на теме да дође па да се закопа у овом нашем каљавом селу код толиких красних вароши и толиких варошких фрајлица.

Сокак или авлија, то је свеједно, у сваком селу. Зато и у овом нашем није била реткост да се разапне пајван и да се суши веш преко сокака.

Ћиро, кад мрзиш, мрзи! И бркове му немој опростити, све доле, све! Све!... — Али, Персида... — ...А нашем Пери треба да кажемо да одма’ од сутра пусти још дужу косу; кад дође време, нек је готов и за ђакона и за попу!

Је л’ ја? А како не би’ пев’о, кад гођ ми је срце весело! Певам и појим, господин-попо. Та пој’о сам ја и керувику у нашем селу... па још пред господин-протом... оним нашим старобечејским. — Е, да? — чуди се путник.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

— Нисам био у ствари начисто. — Ја сам дошао да просим фрајлицу Савку. — Драго ми је. — А је л' вам што познато о нашем уговору? — Није ми ништа познато.

Африка

у чести, пале и гасе, као лантерне, очи мачака–пантера, антилопа, хијена, које и не дајући знака од себе присуствују нашем проласку. Звоњење звечарки, лавеж мајмуна и шакала, пиштање ноћних птица.

У нашем животу, кад се појави један елегантно одевен господин, али који је неку појединост занемарио случајно при свом одевању,

У трећој је, као и у претходној трећој, један сасвим бесан; он већ из угла почиње пљувати и јури у нашем правцу, тако да се склањамо у страну, и гледамо само луду старицу иза решетке оне четврте ћелије, како ми говори неке

То је последњи поздрав Африке нашем погледу. Одсада ми пловимо Средоземним морем, крај шпанских обала, и на велико чудо свих, налазимо да је тихо, плаво,

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

је намјереније при писању Тврдице било, узимајући навластито на расужденије мало, боље рећи никакво число комедија на нашем језику, таково дјело написати, које би читатеља или гледатеља (јер је време, мислим, да се и код нас театри заведу) на

Црњански, Милош - Сеобе 2

Та игра дана и ноћи у нашем животу стална је, до смрти, и увек се понавља. Иако се био чврсто решио да не иде на спрат, до првих врата, лево, где

Честњејши Исакович био је опет поражен, том разликом, која настаје између наших нада и онога што се у нашем животу збива. Зачуђен стварношћу, која бива сасвим друкчија, него што је наша воља жели да буде.

“ Поп се и на то сетно смешкао. Ту причу о ужасима пакла, каже, измислили су папежници! Нема тога у нашем светом и слатком православљу!

Не знају да живе у садашњости, у нашем времену. Уочи Мале Госпојине, у среду, осмог септемврија, поменуте године, Исакович је, са папирима Волкова у рукаву,

Они, који се селе у Росију, хоће да искористе сажаљење које Москаљи имају, према нашем несретном национу, али није право да патњу читавог једног народа, појединци, претварају у камату.

Између аустријске господе и наших стараца. У нашем национу, каже, има мало курвара, међу остарелим људима. Наше старице сматрају да је старост од Бога, и да не треба

Много се, после, у нашем национу, око тих селидби, викало. Међутим, кад је дошло, из Беча, да они, који су се раније уписали, и дозволу добили,

царска позвала нас, Вишњевском, у Росију, нити предобила национ наш од Аустрије Вишњевском, курвару, већ целом роду нашем, крштеном, пружа своју силну заштиту.

Теодосије - ЖИТИЈА

душе и ума очистивши у себи, могли бодро исказати добродетељи живота свеблаженог Саве, који је сада поново засијао у нашем роду.

А нашем последњем, лењивом роду, у који свршетак векова достиже, у коме је мало оних што се спасавају, не само да је потребно н

Шта сада да учинимо? Како да се јавимо господару нашем? Који ће камен, која железна природа понети те жину такве вести коју ми носимо родитељима и браћи?!

и овај све поуздано исприча митрополиту о блаженом Сави и о његову оцу преподобном Симеону, говорећи како га у нашем нараштају врењем мира од светих моштију његових прослави и чудесним учини Бог.

наш Исус Христос твојим доласком милостиво просветлио лице своје к нама и твојим молитвама заповедио преподобном оцу нашем Симеону да Духом Светим точи свето миро из својих светих моштију, и да нас као своје слуге утеши по пређашњем обичају.

Богу пођемо, и опроштај грехова овде достигнемо и обновљење вечних блага добијамо, у томе самом Христу Исусу Господу нашем, коме слава са Оцем, моћ, част и поклоњене заједно са светим духом, и сада и свагда и на веке векова, амин.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

треба да нестане пред нашим генеричким именом; ми ћемо, дакле, узети име Јужни Словени, које ће највише допринети нашем народном јединству.

после ослобођења Србије Старовласи су бежали у шуму и одметали се у хајдуке због неправде, често безначајне, бар по нашем данашњем схватању.

Разлике које се запажају код становништва ових области тако су осетне, да су послужиле као поуздана основа нашем покушају да поделимо централни тип у варијетете.

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

АНТА (брани се): Шта ја? СПАСОЈЕ: Нешто ми се мрштиш, хтео би ваљда ти да представљаш врлину у нашем друштву? XВИ СОФИЈА, ПРЕЂАШЊИ СОФИЈА (доноси карту): Господин. СПАСОЈЕ (чита карту): Господин Марић. Нека уђе!

МАРИЋ: И тај ћете исказ потврдити уверењима сличним онима која сте суду подносили о нашем сродству? СПАСОЈЕ: Ја знам како ћу то потврдити, то је моја ствар.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

То, наравно, не игра у нашем случају: кретање по улицама дозвољено нам је само до осам, а пред биоскопима за касније представе стражаре по два

Идиотизам! Као да сте видели фудбалера коме проницљивост није у шутовима! Нашем, карановском, кога је „Партизан” купио за милионе, она је ту. Мрзео сам Весну због њега.

она нема ни златног зуба у глави, а и да има, не бих могао дозволити себи да пљачкам неког ко више и не живи у нашем свету. Што се Меланије тиче, пусти ту ствар на миру! Заплели смо се довољно и без тражења!

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

СВАДБА И ПОСЛЕ СВАДБЕ МАГИЈА ЗА ПЛОДНОСТ И НЕПЛОДНОСТ У нашем народу широко је распрострањено схватање да би сваки одрастао, полно сазрео члан заједнице требало да се на време

Често се као једино објашњење забране у нашем народу једноставно каже „не ваља се!“. Табуисане радње чији је циљ да се избегне неплодност могу се односити на

⁴ Б) Много више него табуа постоји у нашем народу позитивних магијских правила или чини којима је циљ да се младенцима обезбеди плодност у браку.

⁵ Готово све чини које имају за циљ подстицање плодности управљене су на младу, јер се у нашем народу углавном мисли да је за јаловост одговорна жена.

¹⁶ Један од најчешћих најпознатијих и најраширенијих свадбених обичаја у нашем народу који се врши плодности ради јесте бацање жита, воћа и других плодова на младенце.

Скуп тих индиректних поступака за плодност можемо назвати противчинама, а саму делатност рашчињавањем. Заправо, и у нашем народу сматра се да ако неко нема деце, ту „нису чиста посла“, односно то је неизоставно дело некаквих враџбина,

/ Тај што је везан, / он се одвезао, / кад је разбој прескочи.“³⁰ Не само у нашем, већ и код многих других народа распрострањено је схватање да су млада и младожења за време свадбе, када се налазе у

И у нашем народу постоји велики страх од урокљивих очију, које посебно вребају младенце који су лепи, млади, а налазе се у једној

МАГИЈА ЗА ДОБИЈАЊЕ МУШКОГ ДЕТЕТА У нашем народу много се више цени и прижељкује мушко него женско дете. Мушко дете је, каже се, „кућни стожер“, оно наставља

дјевер своју снаху мушким пâсом опаше по кошуљи, да би му мушку дјецу рађала“.⁴⁹ Обичај је у нашем народу да се млада при уласку у младожењину кућу провуче кроз савијен мушки појас.

У нашем народу, као и код других, врло је јака жеља да се добију деца, док се спречавање зачећа сматра великим грехом.

Велики број разноврсних обичаја који се у нашем народу врше с намером да се жени обезбеди успешан и лак порођај сведочи о томе колико су некада порођај и његов исход

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

се онај улични часовник на бандери под којим смо чекали, под којим су нас чекали, онај сат што још откуцава у нашем памћењу. Он се тражи. Испод његових казаљки упознавали су се будући љубавници.

Јер, то је битка без икаквих изгледа на победу. ГЛУВАРЕЊЕ Нисмо га видели двеста година, а онда се појавио на нашем ћошку са неком плавом мачком; једном од оних, мислим, што раде на златне полуге; шта се догодило, прославио се, па сад

с извесне даљине, а ја сам је гледао чак из педесет и неке, из сиротог ресторана »Балкан«, који је у то доба, једини у нашем граду, имао лампе с абажуром на столовима и по томе подсећао на париске кафане, како смо их ми тада замишљали.

Неће схватити. Не вреди. То се увек догађа на различите начине, али нашем средовечном мушкарцу догодило се овако: једнога дана, када није знао куд пре да се окрене од посла у канцеларији, неки

Матавуљ, Симо - УСКОК

И руски цар Александро благослови све то, још по његову наговору пресијече нашем владици онијех хиљаду цекина, што му даваше на годину.

— А о владици нашем шта си чујао? — Да је паметна глава и добар војсковођа. Једва чекам да га видим. — А о другијем главарима племенским

Још само једна има у нашем племену. Ову је својом руком дао овоме Мргуду владика Сава, послије онога великога боја на Кчеву, ђе је Мргуд већ био

Тада ми је исти владика дао ову царску медаљу, коју у нашем племену има само још Саво Марков, зато што је посјекао Мехмет-пашу Кокотлију.

— Па то је лијек њеки? — А и јест лијек! — Причали су у нашем племену — настави дијете — да се ноћу пред вратима његове ћелије може чути разговор, баш као да двојица разговарају!

Јанко се поклони и отиде с ђаконом у дворану, гдје нађе три службена писма на талијанском језику. Французи су у нашем Приморју задржали талијански језик у службеном саобраћају, па га задржаше и Ћесаровци. Јанко узе читати написе.

— Усних да посјекох Ислам-бега и његову главу натакох на јатаган, па је држим високо и играм и попијевам по нашем пољу, а преда мном силна војска, све људи без глава, и они поигравају, а за мном се разлијеше прасак пушака, али се ја

Занаго, једва би чекала да од нас побјегне, јер је и онако мало радости имала у нашем дому. Па да ти право кажем и сада ме срце боли кад о њој мислим, јер нијесу то године кад је ласно удовати поред нас

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

У расправама о дечјој књижевности, онима које су доступне нашем читаоцу, најчешће се приказују видови употребе ове врсте књижевних дела.

да је дечја књижевност једна могућност књижевног израза, једна духовна пустоловина која се није случај но догодила у нашем, модерном времену. Но какав год јој значај придавали, чини ми се да није добро приписивати јој важност посебног жанра.

Да би се, тако самовољна, легализовала у нашем свету дечја песма је узела дете као тобожњи изговор и оправдање. Дете се њеном позиву одазвало, што није неважно; али

Ми детету према потребама и приликама приписујемо жеље и тежње по нашем укусу, узносимо његову замишљену душевну чистоту да, потом, те лепе претпоставке наметнемо и дечјој песми.

и данашње дечје песнике, привлачила смелост игре, ирационална узрочност збивања, а подстицај за то он је налазио и у нашем фолклору.

После надреалистичких опита, и свих сумњи с којима се поезија, у нашем веку, морала сусрести, Вучу је остало једно једино подручје на коме се, слободно, могао препустити надахнућу и игри,

дечје песме. Све што је од раније концепције певања, у нашем времену битно уздрмане, вредело сачувати, преузела је и сачувала дечја песма.

Заједно с Ћопићем, иако друкчијим средствима, он у нашем језику изграђује оно што бих назвао шаљиво-песничким романом.

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

И колико год мушки за српство ,раде, толико трипут више нашем полу ова дужност на срдцу лежати мора. НАНЧИКА: Ми се не можемо тући. ЗЕЛЕНИЋКА: Тући?

ЛЕПРШИЋ: Многи нам се смеју и називају нас фантастама. ШЕРБУЛИЋ: Тако нам треба. ЛЕПРШИЋ: Нашем новоустројеном правителству ругају се и кажу да је то од нас лудост.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

далматинских писаца употребљавају толике турцизме: »није ли боље од једнокрвног брата што узети неголи се турству нашем виечно утицати?

»Откако су се државни питомци стали враћати с наука, утицај аустријских Срба у нашем јавном животу све је више опадао; наша интелектуална зависност од Аустрије бивала је све слабија, и ми смо почели

створио у Пешти Јосиф Миловук, са циљем »писати и издавати она дела која би нашем књижеству чести и ползе принети могла«.

је намереније при писању Тврдице било, узимајући навластито на расужденије мало, боље рећи никакво число комедија на нашем језику, таково дело напасати, које би читатеља или гледатеља (јер је време, мислим, да се и код нас театри заведу) на

У данашњој српској књижевности има песника оригиналнијих и мисленијих, оних који више кажу нашем духу; има их живописнијих, мелодичнијих и вештијих, који лепше забављају наше очи и наш слух, али нема песника

који лепше забављају наше очи и наш слух, али нема песника непосреднијих и искренијих осећања, који више говоре нашем срцу и оном што је најинтимније у нашој души.

Његова Дубровачка трилогија (1900, 1902, 1911), веома емоционална и књижевна, најбоља је драмска творевина на нашем језику последњих година.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

особито ласкало што се тако брзо и добро упознао са једним краљевско-српским беамтером, да је с њим био »пер-ту«; а и нашем Јови допало се све код Швабе, и његова мала женица Катика, а још више волео је да чује кад Шваба стане да говори

како другу, војнику и врсном поштару, који си ти поштанску струку на један, рећи, висок степен уздигао у отечеству нашем, да се сада поштари могу сматрати међу прве синове ове земље, а то што си ти мој пријатељ, то је једна радост моја

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

), на неки врло неодређен опис: „Жуто је, а као и није жуто, него нешто онако — и јест и није.“ Како је на овоме нашем шареном свијету већина створења и предмета обојена „и јест и није“ бојом, то је с мојим дједом око тога увијек

Ето, по томе су се млинови издвајали од осталих необичних мјеста у нашем крају. Богомоље, гробља, јаруге и раскршћа преко дана су били пусти и увредљиво обични, особито за онога који се неком

Поштетљиве мушкарце у нашем крају још одавна су уобичајили називати „млинарима“. Почело се то множити послије првог свјетског рата.

— опет јекну дјед. — Да, да, мој Радоје. Поживи тако коју годиницу, па као тичица — кљуном у траву. Ено је на нашем старом гробљу, бар је мртва међу својима. — А ти се никад не ожени, а? — оте се дједу послије дужег ћутања. — Никад!

Свој завршни, славни сукоб, због кога се прочуо надалеко у нашем крају, дједов камарат извео је у сеоској биртији, оној преко пута основне школе.

СЛИЈЕПИ КОЊ Газдинске куће у нашем крају биле су чувене по својим њивама, по шуми и стоци. Знале су се газдинске оранице, гајеви, коњи и волови.

Већ под саму зиму, једног сувог дана пуног оштре голомразице, појави се дорат у нашем дворишту. Довео га коморџија без руке, неки сељак с околних брда, који је, такођер, имао коњско име — Зекан.

Пита се само пушка и опасач, а цивила нико не зарезује као да га мајка ни родила није. У нашем штабу, опет, баш и нема кога вјештог судским пословима.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Изиђох из долине и почех се пети нашем винограду, који се одмах познавао по гомили камења, бреста и оног реда од дивљих ружа и трња, што је било на међи и

Једва наиђе на баштенска врата. Као да се ослободи нечега кад се виде у нашем дворишту и кад седе на постељу... Поче да се таре руком по челу, скупља косу, хлади...

Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ

А шта би ми ради да нам други чине? Да нас пуштају с миром живити у нашем закону, да нам не чине никаква зла, да нам опраштају наше слабости и погрешке, да нас љубе и поштују и да нам помогу у

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

младим искушеником сместа нек један паши одјезди, нека му носи понизне вести да се грешница није могла спасти, да ј' у нашем дому, у његовој власти! Журите брзо на најбољем коњу, паша нек дође, кад хоће, по њу!

А кад се слегне слатки санак у њ, чувару нашем жељен подај миг — па уместо крвника рода твог у твој ће пасти блажен загрљај жеженог злата небројени слог, и пурпура и

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

3. Одбацили смо сваку ранију, по нашем мишљењу чисто формалистичку поделу народних приповедака на фантастичне, реалне, хришћанске, шаљиве, подругачице, басне

Фантастична фабула, по нашем мишљењу, припада дубљој прошлости, док пажња приповедачева још није била окренута првенствено стварима и збивањима око

јој треба, а она му одговори: — Ја сам дошла да те нешто замолим, али да ми обећаш да нећеш никоме ништа казивати о нашем разговору.

једном два човјека, једноме је било име Лаж, а другоме Паралаж, па рече Лаж: — Јеси ли чуо за они струк зеља, те је у нашем селу изникнуо? — Какво зеље? Не ја! — одговори Паралаж. — То је страшило божје!

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

ПУТНИК: Само да га има ко држати. ПОЗОРИЈЕ 8. (ИСАЈЛО И МАНОЈЛО) ИСАЈЛО: Шта је нашем господину? МАНОЈЛО: Тако нас гледао страшно, да сам мислио: сад ће нас прогутати.

СТАНИЈА: Ко луд гради такове пустољаче? ВЕЛИМИР: У једној таквој кући има више људи него у нашем гдикојем селу. СТАНИЈА: Така је велика родбина? ВЕЛИМИР: Није, него се даје под кирију.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

— Морам да медитирам! — Молим? — љупко ће она. — Хоћеш да кажеш да макар једанпут недељно нећеш издржати цео дан у нашем друштву? — Издржао сам већ двадесет година! — каже мирно матори.— Све те године, наравно, рачунају ми се дупло!

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

Но гле, ја забрбљао, а не питам те како си досад животарио. МИТА: Како? По нашем обичају: ако се ко жени, ја проводаџија; ако је даћа, ја држим слово почившем; ако је слава, ја веселим госте.

Све што буде у нашем могућству, нећемо му одрећи, као пријатељи његове куће. МАРКО: А, Батић остаје моје дете. БАТИЋ (Алекси): И тако смо

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

„Хајдемо, браћо — Рудар ће меко — спремимо малој уздарје неко. Пођимо журно. До зоре бар на нашем столу да буде дар.“ Кренуше браћа, све брда јече; „О, хоја-хоја, весели зече!

“ НОЋ УОЧИ ПРОЛЕЋА Пролеће сву ноћ водом пљускало под старом трулом браном, сву ноћ по нашем крову куцкало шљивином голом граном.

“ НАЈБОЉИ ДЕЧАК Године прошле, негде у мају, изгубих дечка, добро га знају, најбољи беше у нашем крају. „Најбољи дечак овога света изгубљен — већ је недеља пета!“ Порука таква по свету шета.

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

А деда овако прича: „Одавна, у селу нашем, Живљаше убога жена са малим јединцем својим. То беше немирни Павле. Памтим га и сада лепо, И ако то беше давно, у

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

увек пристаје да буде одоздо ал њен пол је тајна иначе би свако могао да је има она се чуди нашим саборима и нашем незнању да лије језик у мисли или мисао у језицима време се продужује каже она време је ту да траје кажи ти њима

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

ДАНИЦА: Тако, пало ми на памет. Малопре је један од наследника говорио са мном о нашем стану, па мени пала на памет она кућица. ТЕТКА: Остави, дете, ту бригу; имамо доста других на врату.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

— Одите унутра! — рече им значајним гласом. — Слушајте, нашем поднареднику су данас украли шињел и чутурицу. Сигурно онда када смо отишли за сламу. Е, па...

Онда лежу поред пута и зуре у ноћ. — Пази, месец! — вели један. — Њега виде и у нашем селу... Одвојени од својих кућа, гледају грчевито у ту једину везу, и замишљају своје село обасјано месечевим сјајем..

Угледасмо дугачку поворку кола, како лагано иде у нашем правцу... На челним колима седе неки људи, И држе бео барјак на коме се види црвени крст... Ми се згледасмо...

— Ама мучно је кад је коњица испред тебе — каже он нашем командиру. — Пешаци ће да изгину бранећи батерију. Али ови, бога ти милог, појашу коње, па те и не извештавају, и тек

А када се вратио, овај рече: — Наредио командир да сва послуга пређе на други топ. У нашем заклону остависмо Вучка и нишанџију другога топа, а ми, један за другим, пођосмо кроз саобраћајницу.

Почели смо уображавати да смо са свих страна опкољени и, при најмањем нашем покрету, припуцаће на нас, било то непријатељски, или наши војници.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

— Баш красан човек, рече Љубица; — весео, отворен, и тако лепо говори о нашем послу. — А, Веља је и у школи био веома отресит. Знам да ћемо код њега наћи читаву библиотеку.

и кад нам затреба одмора, да га нађемо у нашем гнезду... Та то су тако мале, тако ништавне жеље, па и то се не дâ !«...

Црњански, Милош - Лирика Итаке

У прах мирисан, куд липе распу звезде! Узеше нам част, али светли сласт, небесна, као понос, на нашем лицу! Наша је страст гурнула у пропаст: лажи, законе, новац, и породицу.

Питам рибаре шта им уче, у школи, деца. Али ми они невесело одговарају да рибање прелази са оца на сина и да и на нашем броду има таквих који раде заједно. Шоферов син – шофер! Рибарев син – рибар! Око поноћи одлазим да спавам.

Довикивање. Затим ругање и потсмех. Изгубљено је неколико хиљада динара. На нашем броду је ћутање. Људи лепљиви од блата, мокри, прозебли, седе под једним фењером.

у мени као у калеидоскопу, а са њима и толике прочитане књиге, на немачком, на мађарском, на талијанском, и руске у нашем преводу. Ловчеве записе, од Тургењева, имао сам у возу на свом јастуку.

Док сам ја читао Змаја, Милетића, Костића и дивио се песми коју је Костић написао о Шекспиру („нашем Вилију“), новосадска полиција похапсила је србијанске глумце позоришта и стрпала их у воз, да их отпреми, и интернира.

Полиција ме је, у згради насред Сегедина, немилосрдно саслушавала, али, сем гурњаве са детективима, при нашем хапшењу, није могла да ми пребаци ништа.

У згодном тренутку пунили су болнице, са превијалишта. Радило се по оном нашем: гледамо се немо, ал’ се разумемо. Др Думић, из Меленаца. Сима Алексић, из Новог Сада. Чапа Радованчев, из Панчева.

Слушао сам о вешалима. Аустрија је водила рат према нашем народу, као према зверовима, или стеницама. Није могла очекивати пардона.

Притерује коња и пита како се зовем. Ја онда урличем, у ставу мирно, лицем према непријатељу, име. Он ме на нашем језику пита јесам ли Србин. Велим, Србин. Вели, добро је било. Командовао сам знацима и нисам пустио ни гласа.

Сликари, и најбољи, и најмодернији, стрчали се да виде, и сад све ревије ишту чланке о том, и о нашем старом живопису. Ми, тамо код нас, мислимо да је то свршена ствар.

Веснић опет дође. Можда ћете рећи: све то није важно. Да, кад би у нашем Парламенту имао пет стотина тврдоглавих, мишарских, јаворских сељака, па да не мрда ни тамо ни амо.

Чар, коју он толико има у нашем добу, зато је толика што има толико интелекта. Иако то, каткад, значи конструкцију. Боја, радост, па и композиција,

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

по литерарним облицима, не знам ни сам, а нисам хтео ни стручњаке питати, јер би и они, без сваке сумње, по утврђеном нашем српском обичају, упутили тај предмет на мишљење општој седници Касационог суда. Узгред буди речено, то је леп обичај.

пољуби ту свету земљу кад ногом ступиш на њу, иди и воли је, а знај да су велика дела намењена тој витешкој земљи и нашем народу; иди и, на понос оца свога, на добро употреби слободу, а не заборави да је ту земљу оросила и моја крв, крв оца

Не знајући шта дале да предузме у том јединственом случају, извини се што ме је узнемирио, рече да ће о томе нашем разговору известити господина министра, и оде. Сутрадан су већ све новине писале о мени.

Сутрадан су већ све новине писале о мени. У једнима беше белешка: „Чуго од човека. У нашем месту већ се од јуче бави један странац, коме је сада шесет година, а није никад за то време био министар, нити је и

морати бити од великог интереса по наше поштоване читаоце а, по могућству, гледаћемо да донесемо и његову слику у нашем листу.

— На ком језику највише читате? — упитам. — Па, на нашем језику. Ја други језик не волим, и нисам хтео ниједан учити.

Узех читати: „Увиђа се како се којим даном све више и више почиње кварити језик у нашем народу, и да чак неки грађани толико далеко терају те су, заборављајући одредбу законску која гласи: 'Народни језик

Ја сам и сам науман да, колико-толико, помогнем народу у том погледу, те сам почео писати дело: „Штедња у нашем народу у старом веку”; а мој син пише дело: „Утицај штедње на културни напредак у народу”; а моја ћерка је досад

онда треба употребити оружану војску да се такви издајници ове напаћене отаџбине казне и да се власт преда у руке коме нашем човеку... Господин министар се закашља, те ја уграбим реч.

Стара постојбина (историја) 2. Сродни језици з. Заједничке особине и разлике сродних братских језика нашем језику 4. Дијалекти заједничког језика у старој постојбини развијају се у засебне језике 5.

Врли странче, твој долазак у нашу земљу историја ће забележити златним словима, јер тај знаменити долазак чини епоху у нашем државном животу; твој долазак доноси срећну будућност нашој милој Страдији.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Знате већ, 'нако, како је притез'о табане нашем Живку.... — А што лажеш, болан!.... — Ћути, море, Жико, сви знамо, да ти је ћео да исправи табане уз даску, само да

напада наш господин капетан, а да бисте појмили сву тежину и значај тога греха, морам вам проговорити неколико речи о нашем мирном граду. Историја није забележила време кад је закопано наше место.

Како се живело код њих, тако смо продужили и ми. Рек'о бих да су се у самом нашем темпераменту легли узроци ових појава: нама је било немило све, што је доносило собом какву промену.

И опет се настави читање, које се понови равно седам пута. Ја ви ни сад не умем казати све што се ту читало о нашем капетану и његовим »неделима« и »безакоњу«.

— У колико ми је, као професору, позната историја европске културе, ова је справица нашла најширу примену у нашем данашњем XИX веку... — Господине, у коме веку ви живите ? прекиде ме она.

То је огромна историја дуге и тешке борбе, која је, до најмањих ситница, позната сваком нашем ученику. — Веома ме занима сад питање: какву задаћу имају мушкарци и чиме се они баве?

И људи, и околина, и све што видиш у нашем селу уверава те, да овуда готово никад не ходи нога јабанска и да је ово место самом природом одвојено од осталог

У другим селима, кажу, ретки су истински побожни људи, а у нашем селу било их је доста. Између њих нарочито се прочуо чича Пера.

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

ЈЕВРЕМ (охрабрен): Ја сам, браћо моја, дуго размишљао о томе како да се томе злу које се укоренило у нашем народу стане на пут и дошао сам до закључка да је најбоље да се то остави влади да она размишља о томе.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

да мења с другим мисли и да расправља питања из социологије, да изрекне своје мишљење и свој суд о сваком појаву у нашем животу, па питао га ко о томе или не.

— »Нема, газда Ђорђе«, — вели други — »ако тај твој Марко није што био род оном нашем Марку Краљевићу, никад он, вала, не може таке големе брке да има!

Дошљак је, истина, али ту плаћа и порез и прирез. Штавише, у последњем нашем рату дао је и комору, пошто му се том приликом некако омакла из руку грчка бандера за коју се хтео ухватити, и он,

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

СТРАХ ОД ПРОМАЈЕ У нашем народу веома је Раширен страх од промаје: У чекаоници, у колиби, у палачи Свак се боји да га не закачи!

Дође ми да заурлам, то не кријем, Кад видим ђаке, са заставицама, на улици, А похвале и песме Нашем Највољенијем У уху моме одјекују као урлици.

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

о издржљивости јегуље и о водама које она подноси, довољно је, на пример, видети ловиште јегуља на острву Мљету, на нашем Јадрану.

Код Азорских острва Фајал и Корво наилазили смо и на сталне направе у мору за лов туња, сличне »тунарама« на нашем Јадранском Приморју, али о њима би се имало дуже говорити, што би нас удаљило од нашег предмета.

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

Таква је судба! Нико неће знати Да некад бесмо први, премда мали, Колену нашем да смо, као мати, Нов језик с новим осећајем дали.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

А наша два сина, два честита крила Полета и нада у бури и лому Нису дали маха поразу ни слому, И били су понос нашем скромном дому.

— И мислите?... — Кад се већ прилика дала, Можемо ту тезу слободно обићи. — Желите ли, можда, нашем друштву прићи? Ту је тако згодно и весело. — Хвала... ПОРУКА Не, друже!

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Дан је био ведар, сунце је гријало, као што само у нашем убавом Приморју у то годишње доба гријати може. Кроз сунчану свјетлост вијаше прашина, што се дизаше са испреметанијех

“ настави ђакон. Што око Владике, а што у тријему, жагора је било доста, а то је таман било добро дошло нашем „глаголивом“ ђакону, да по вољи узможе дати маха своме кићењу. „Гле овога бана како ми се у лицу намрдио!

Но што знам, то је, да ми је у ово осам дана омилио, мени и мојима, и свему нашем браству таман к’о да је растао међу нама. А нешће никако, те никако да остане с нама, но све: „водите ме Господару“.

И она њему стави руке на рамена, па га гледаше мило. У нашем је народу родбински осјећај снажан и међу даљом својтом. Он се пренио у побратимство па чак и у кумство.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

На овакве пословице мисли Вук, кад вели „да у народу нашем има много малијех приповиједака које се као пословице приповиједају“.

Б) ШАЉИВЕ Коме ћу наздравити, добро ће му бити. ’Ајде, баш, нашем Јову. Здрав си, Јово, срце соколово! Бог ти дао: шупаљ нос до очију; плодну жену, неплодну стоку, — жена ти се

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

Тога ради и сваки повод за саблазан по нашем знању је у овом типику, и заповедисмо јасно и непокривено изволети постарасмо се, да не би после нашег одласка,

Ја многогрешни и увек клонуо на подвиге духовне бејах у манастиру нашем Пресвете Владичице и Богородице Наставнице наше, и да ли послужих, или потрудих се, или не мале туге примих, говорим

(Мт. 19, 21) Све ово блажени овај старац испунивши, проведе у манастиру овом нашем две године, и умножи стадо Христово монашког чина.

А владару сину свом, који је остао у богоданој његовој области, о свему заповеђеном, и о овом нашем манастиру, заповеди бринути се, и покренути на дали напредак његов.

А ово беше месеца фебруара у деветнаести дан. Нека вам је знано о овом блаженом оцу нашем и ктитору господину Симеону, од рођења његовог па до краја: Рођење његово било је у Зети на Рибници, и тамо је примио

3, 20) овај живот мирно проводећи, наду имајући да ћемо будућа вечна блага стећи у Христу Исусу Господу нашем, заступништвом Пресвете Владичице наше Богородице и Доброчинитељке, и молитвама преподобног и блаженог оца нашег и

Свету уђе као Мојсије боговидац, и Божије благодати наситив се, богомудри, радујући се потрча ка подвигу Христу Богу нашем, и на небеса узношен и светилник нам на земљи јави се, оче Симеоне, не престај, моли се за стадо своје!

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

ИКОНИЈА (Просјаку): Ајде и ти натегни једну, ваља се! На гробу има пилава, пилетине, и парадајза, послужи се! Нашем Анђелку за покој душе! Станде, живота ти! МИЛЕ: Шта је сад? ИКОНИЈА: Погледај!

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

По смрти матере моје, два брата моја, старији Илија и млађи Лука, и ја, вратили смо се к нашем стрицу Грујици који нас је као родитељ примио. Он је имао у дому једну старицу сна[х]у с двема синовицама.

књига, из које у свако доба, сваки час и свако тренуће ока, к очима, к ушима, к свим чувствам, а навластито к срцу нашем, бог говори: небо с[а] сунцем, месецом и звездама; земља са свим шта се на њој види, воздух, облаци, ветрови, молније

да ме нагледа; да он већ види како сам ја тако наумио да мене нико не задржа, а да је од све невоље млого боље да се у нашем мирном вилајету гди покалуђерим, него куд у Турску да одем; да не хитим одвећ с калуђерењем, но да чекам барем јошт

При нашем растанку, ови ми разговор учини: „Мој синко, чини ми се да се нећемо више у животу видити; ја знам да ћеш ти куд либо

На три месеца по нашем растанку престави се у Шишатовцу, гди сам му био на погребенију, и оплакао сам га како год мајку моју.

Ова су два моја начална намеренија. Прво, дајем приклад ученим народа мојега, да на нашем простом дијалекту пишу и на штампу издају; друго, да моји јединоплемени усуде се сврх сваке ствари слободно мислити и

Казивао сам ти пре неколико дана што се је једном нашем епископу у Вршцу случило пре три или четири године; пак сад суди, ко би био рад да га пијани и разјарени људи чупају и

и, на моје извиновљеније да бих ја рад што боље и полезније издати, један мој љубезни пријатељ запросио ме да му у нашем взаимном писма соответствованију назначујем што знања достојније од мојих догађаја, које ја од неколико времена и

„Кад се ти будеш женио“, реку му, „на твом весељу путнике и госте вежи, а не у нашој кући и о нашем весељу! И тако ти га истерају из куће и авлије, а мени реку да се ја нимало не бојим.

„По томе можеш ти спавати спокојан,” речем му, „нисам ја овде дошао процес терати.” Дођемо у град к нашем [Х]ерцеговцу, који, смејући се, рече нам: „Ја сам добро знао да ће то тако бити; зао је оно поп.

Десет дана по нашем пришествију, старешине места определе послати некога попа Ђику у Примет и у друга неколика места к неким албанеским

Перво — од Максима, гди ми даје на знање да на три месеца по | нашем растанку зачну се велика смуштенија у Албанији између помесни[х] паша, у која неодложно и Хормовите морали су се

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Преметнуше разговор на болесника. — Дакле, дотуре, шта вам се чини о нашем гвардијану? — Е, може остати, а може и умријети.

Јер до тога рока тражи и главно и добит од свакога. Јето, само у нашем селу, дужни су му Пиждрићи до двиста талира. Вајкају се људи шта ће?

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Он је то погано семе и посејао по чаршији и нашем народу. Где би ми, Срби, где би ти, сељак, био против краља? — Како ти, апсанџијо, смеш да кажеш за Андру, професора,

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

и Српкињо селе, Којима се јоште данци беле, Растав'те ме са овом даљином, Моје кости оперите вином, Па их нос'те нашем завичају, Завичају, мом негдашњем рају.

Прошло је лето! Мутна јесен влада. У срцу нашем ни једног славуља. Ту хладан вјетар свеле руже љуља, И мртво лишће по хумкама пада... А. Шантић ЛXXИX ГОСПОЂИЦИ...

А деда овако прича: „Одавна, у селу нашем, Живљаше убога жена са малим јединцем својим. То беше немирни Павле. Памтим га и сада лепо, И ако то беше давно у

Попа, Васко - КОРА

како нам срца У грлу мртвих стубова лупају Истрчали смо из груди 14 Очију твојих да није Не би било неба У слепом нашем стану Смеха твога да нема Зидови не би никад Из очију нестајали Славуја твојих да није Врбе не би никад Нежне преко

твојих да није Врбе не би никад Нежне преко прага прешле Руку твојих да није Сунце не би никад У сну нашем преноћило 15 Улице твојих погледа Немају краја Ласте из твојих зеница На југ се не селе Са јасика у грудима

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Књига природе исписана је бројевима - хармонија природе је хармонија бројева. Она говори нашем оку размерама, оличеним у грађевинама наших храмова, она шапуће нашем уву звуцима лире.

Она говори нашем оку размерама, оличеним у грађевинама наших храмова, она шапуће нашем уву звуцима лире. Ја сам измерио дужине жица тог инструмента и нашао да оне, удвоје или заједно, дају само онда чист,

„Е, сада пођимо даље!“, рече он својим пратиоцима. „Идите и јавите то нашем Ескулапу!“ Оба сенатора пођоше по Хипократа, но вратише се без њега.

Али нашем номофилаксу беше тешко око срца. „Шта онда“, размишљаше он, „ако риболов не успе? Препредени Милон сву одговорност за

Беше то дуг и тежак посао, јер наша опажања нам казују како нам све то, по нашим чулима и нашем ограниченом схватању, изгледа, а не како је то у ствари.

Наша опажања су само релативна, а истину праве стварности можемо тражити само својим разумом. Нашем опажању се открива променљива, релативна и пролазна стварност, а нашем разуму непроменљива, апсолутна стварност,

Нашем опажању се открива променљива, релативна и пролазна стварност, а нашем разуму непроменљива, апсолутна стварност, једнака самој себи“. „Па шта је непроменљиво, шта је пролазно?

„За то сам вас из свих покрајина тог некадањег царства окупио овде да у овом нашем граду скујете, прикупите и изоштрите духовно оружје за овај поход.

“ „Е-е?“ „А мене потказа због једног пољупца!“ „Пољубац је само знак питања“. Тако стигосмо у нашем разговору до бечких језуита до бечких девојака; млади студент је био њима одушевљен.

одличан државник, учествоваше у оснивању државне банке, у стварању уније са Шкотском, у осигурању наследства престола нашем садашњем краљу и потпомагаше песнике и научнике. Штета што је умро у педесетпетој години свог живота“.

Моја испитивања ми, заиста, обелоданише да се у нашем телу и хидрожен везује са оксиженом и са њиме ствара водену пару“.

“ „Шта више врло многих! Његов први јавни положај у нашем друштву и држави било је звање генералног закупника царина“. „Шта је то, милостива госпођо?

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Имало је нечег завереничког у нашем понашању. И тако шетасмо, чекасмо, удисасмо диван мирис траве, слушасмо зрикавце, лавеж паса, откуцавања телеграфског

То мило створење, са очима тако наивним и увек пуним оне религиозне узбудљивости, зарадовало би се редовно при сваком нашем сусрету и кад год би ме угледало, па ме и сад поздрави тако радосно и са толико узбуђења, да ми се учини како, од тог

Зар клонути пред једним ипак слабијим створом од нас? Зар дозволити да се свет подсмева нашој слабости, нашем мекуштву, нашем кукавичлуку?

Зар дозволити да се свет подсмева нашој слабости, нашем мекуштву, нашем кукавичлуку? Зар пристати да то слабо створење тријумфује над нама, да оно нама стане ногама одозго уместо ми њему,

На десном крилу нашем, код пука потпуковника Васе Гинића није се чула паљба; тамо ваљда није ни било организованога отпора.

Улази он, дакле, и представљају га они једном таком непознатом као Енглеза и лектора за енглески језик на нашем универзитету. Па Илија Васић брзо стеже зубе, и прилази ономе: — Ај ем чармет. Хаудујуду! — каже он.

У кафани остасмо скоро сасвим сами, јер су сељаци отишли да помогну нашем кочијашу, кога су познавали и са којим су се по њиховски шалили, а ја тамо нисам прилазио пећи, бојећи се да пред њом

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Тај његов једноноћни боравак у нашем мјесту остао је и за само мјесто и за наш дом незабораван, свијетао догађај. А за њега, вјероватно, само успомена на

за те једне ноћи пробдјевене у забитном гнијезду шћућуреном под стијеном сурог, голог масива који је зајахао за врат нашем мјесту, стијешњеном на уској траци земљишта између њега и дивљачног мора.

тобожњем распору и ја стајао на бакиној страни, а криво зато што сам био суревњив на друге који су, приступајући том нашем савезу, разводњавали драж коју је он за мене имао.

Језа ништавила покретач је свега у нашем бивствовању, клица и немир сваког кретања и сваког тражења. Јер свако је човјечје тражење тражење једног излаза из

Заостао човјек који цијепа дрва у нашем дворишту није ни издалека онако занимљив, онако подобан да побуди наш алтруизам, као онај из Гоби пустиње или из

смислу; јер тада, баш напротив, стрелица с необично јаким електричним набојем излијеће из нас право увис и губи се нашем оку у проријетким висинама, као одбјегао балон.

Није оно због тога мање наше, нити је његова власт над нама мање снажна. И није то тежња за нечим што стоји напрам нашем бићу, различито од њега: то је увијек она иста, стара жудња за интеграцијом нашег ја, онај поход због искупљења једног

И као што је некад свијест држала засужњена у своме подруму окованог Башчелика подсвијести, на нашем данашњем степену, ослобођени Башчелик у тами својих подрума чува свргнуту и оковану свијест: колико год је некад

Вријеме збрише и такве ствари које су биле изузетно важне, па и пресудне у нашем животу. Или их се сјетимо у великим размацима, блиједо и без особита одјека у нама, а и то најчешће тек на какав

и он као да по некаквим својим нама незнаним мјерилима боље зна што је значајно а што безначајно, те предаје ствари нашем памћењу или нашем забораву.

некаквим својим нама незнаним мјерилима боље зна што је значајно а што безначајно, те предаје ствари нашем памћењу или нашем забораву.

Умало што нисам ускликнуо: па ти си још релативно племенит! Цинизам, кажу. Ето: запажамо појаве које се намећу нашем оку и нашој пажњи, спонтано, сасвим аутоматски, и размишљамо о њима.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

— Ми морамо леђа уз дувар — поче један чича. — Он неће досађивати нашем селу, а ми му морамо бити на руци. Није то шала болан: метнуо човек главу у торбу! Не смеш га дарнути, кâ у око.

— Јок, брате, ништа нам то не треба. Слушала сам ја да су за време Турака венчавали ноћу, око бурета. Иди ти нашем попу, па се разговори са њим. Видећеш, он ће пристати.

видим да си се много уморила. Станка се осврте и седе на столицу. — Где је сад Ђурица? — Код Јова Дикића, у нашем селу... Остао је на спавању, и сутра ће преданити код њега. Али треба да идеш одмах, да га ухватиш пре зоре ...

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

А, по души, од свега онога што, СИ ме досад учио ништа у нашем селу не служи, нето је еве права беспослица. Нити ме научи како се оре ни копа, како се сије и жање, како се у башчи

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Моја мајка је потицала из једне од најстаријих породица у нашем крају и припадала је лози изумитеља. Њени отац и деда су изумели многобројна оруђа за домаћинство, ратарство и друге

Учинио сам то помоћу мајских, односно јунских гундеља како их зову у Америци, који су били истинска напаст у нашем крају, а понекад су се под теретом њихових тела сламале гране на дрвећу. Жбуње се црнело од њих.

Између осталог, прочуо сам се као јединствени шампион у хватању врана у нашем крају. Начин на који сам их хватао био је врло једноставан.

Али неколико дана касније дознао сам да у нашем крају хара колера и искористивши прилику, вратио сам се у Госпић, не обазирући се на жеље својих родитеља.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Земља која им је дата постала је њихово власништво. У нашем селу ми смо се сами бринули о својој школи и цркви, а свако село је бирало своју сопствену управу.

јата делфина кружила је око нашег веселог брода и ја сам, у шали, приметио да се они појављују да би се поклонили нашем ”Тати Нептуну” и његовим лепим ”нимфама”.

шаље пријатељски настројен подморски господар да се поклоне ”Нептуну” и његовим ”нимфама” и да буду почасна пратња нашем брзом броду. Ништа се није догодило а да није у нашој машти добило слично тумачење.

Нико у нашем сложном друштву није изгледа желео да се поздрави са добрим старим бродом и златном атмосфером добро расположеног

На светог Михајла ће се оженити, а то што си слушао је његова севдалинка будућој невести којаје тамо у нашем малом ме На његову шаљиву примедбу да сам ија могао уживати у сличној сласти једноставног пастирског живота као и

Када се угаси живот који је део нашег сопственог живота, наступа чудан преокрет у нашем умном и душевном животу. Уместо да тражимо светлост која ће осветлити значење материјалних ствари у физичком свету, за

Неколико месеци после ове конференције, сазнао сам да је један од тамо присутних научника, саопштио једном нашем заједничком пријатељу да је на основу мог говора у Панчеву о америчком идеализму, мислио да ћу на београдској

Ваш проналазак нам је омогућио да откријемо много грешака у нашем преносном систему, па чак да није ништа друго осим тога дао, био би вредан бар десет пута више него што смо Вам

Однос појединаца према друштву у идеалној демократији, како ја то замишљам, био би сличан односу наших ћелија према нашем организму.

Рад појединаца биће усклађен као што су усклађене ћелије у нашем организму, а један сложени мозак ће руководити одговарајућим активностима читавог друштвеног тела.

значи бољу координацију свих природних активности, активности атома у усијаним звездама или акгивности ћелија у нашем организму?

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

наравно, пре свега Фројда и његово инсистирање на различитим вербалним омашкама и сновима, дакле на оној области у нашем свакидашњем животу која измиче свесној контроли.

о основама сопствене културе корелира са мером упознавања и разумевања других културних модела, оних који су ту, у нашем суседству, као и оних који су нам доста далеки.

Све ово помињем зато што нас готово сав развој књижевне науке у нашем веку наводи да о књижевности размишљамо у склопу целога модела културе, па зато ни о улози уметности у прожимању

Она је, наиме, кренула – као и оне на почетку помињане науке – ка оним областима у нашем вербалноме понашању које припадају основноме, свима нама заједничкоме културном памћењу.

Он га није изумео, он га не изналази, него га у памћењу своме и нашем проналази. Погледајмо ближе: говори се о косовској вечери, у првом стиху је сипати у путире, у трећем је глагол пити,

Да ли нам се, другим речима, дешавало нешто слично као једном нашем уваженом филологу који је, чим се у приповеци Станковићевој суочио с обликом помало већ заборављеног старосрпског

Она такође у себи сажима више разнородних утицаја са стране. Али можда управо зато у њој, што цмо ближе нашем времену, све истакнутије место добијају писци који као Растко Петровић, Момчило Настасијевић и, у наше дане, Васко

писао изванредним научним стилом који се, као и научни стил Љубомира Недића и Богдана и Павла Поповића, формирао у нашем модерном књижевном језику а у београдској културној средини.

помислити да овакво појављивање жене на небу није ништа друго него показивање неког знамења или знака на небу, и у нашем ће пробуђеном читалачком сећању истога часа искрснути добро познати призор из Апокалипсе или Откривења: И знак велики

а да у исти мах не приметимо да та објављена песничка лепота има нешто тајанствено, што нам се отима, што измиче нашем поимању.

у себи сређено а потресно виђење света и човековог положаја у њему које је исто толико доступно нашим чулима колико и нашем уму.

Али није познато, јер то није испитивано, да је управо он, и тада, најдаље помакао казаљку на нашем књижевном часовнику.

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

паметан човек, неће ваљда дозволити да се две државе заваде због једног носа; а што му је псовао оца, реците да то у нашем језику не значи ништа ружно, то је као кад би се енглески казало „добар дан”.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Скерлић и Б. Лазаревић, а и песник Ј. Дучић, па до данас40 - с оне стране с које се по нашем мишљењу пре прикрива него што се открива њена чисто књижевна улога у прози.

Човека данас може помало и да изненади колико су ондашњи српски критичари били сагласни у замеркама упућиваним нашем писцу. Тако Скерлић у историји српске књижевности из 1914.

У једној другој приповеци, Нашем Божићу, опет налазимо дечака у истоветној улози: у празнично праскозорје доводи нас он до свог кревета, у тренутку кад

Ту је и мајка, која - тачно као у Нашем Божићу - у памћењу једнако стоји „око огњишта са засуканим рукавима”. Куће - куће из „старих дана”, из „пустог

У Пољској га, док лежи у краковској болници, докторка зове „Пуби”. 215 Затим, у нашем су га Приморју, вели, с обале поздрављали речима: „Адио, Пјере.

Био је то у нашем веку први и можда најјачи талас општекултурног антитрадиционализма. 277 Само се тиме може објаснити што је књижевност

Заправо је он први у употребу увео неке синтаксичке могућности које „пре њега на нашем језику нису биле коришћене. Или бар нису биле довољно коришћене.

Они сами не говоре. Друго, постоји једна прећутна норма, која се иначе доста јасно испољава у нашем очекивању. Ако, наиме, аутор приповеда роман, очекујемо да ће то чинити на језичком стандарду (на „правилном”

Стога је важно што у нашем примеру понављање сенке иде паралелно с примицањем часа злокобне прељубе. Још је важније, међутим, што се после

Смрт Дафинина и пораз Аранђелов стога и нису књижевно моделовани као казна због почињеног греха. Упркос нашем очекивању, а можда упркос и самој полазној пишчевој замисли.

Блиставе странице посвећене јунакињином опраштању од света најбоље су странице те врсте које су уопште на нашем језику написане.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

»Јавор« 1890. ЗА ПОТОКОМ (По немачком) У самотном дому нашем Чује с’ увек жубор лак: Поток тече, воденица Одговара: тикатак! Поток тече даље, даље..

Падни, снеже; падни, снеже, По градови и по сели, Нек’ се нашем сузном оку, Нек’ се Божић барем бели. Падни, снеже; падни, снеже, И завеј нам странпутице; Падни, снеже, нек’

Падај, снеже, два три дана И застри нам трулеж цео, Нека нашем искушењу Нек’ бар Божић буде бео! Ох, Божић је празник мира.

милина; Дигô бих је да је види цео српски свет, Све бих теби наздравио: кол’ко капљиц’ тол’ко лет’, Све у здравље нашем милом, враголастом чики, Неуморној ал’ хуморној „Стармаловој“ дики; А та би ми чаша вина тако слатко пала, Кâ што

Ти си онај грабанцијаш увек, без прекида, Који уме да облаке са чела нам скида. Хладни ветри прете нашем телу задрхталом, Ал’ ти увек готов да нас заогрнеш шалом.

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

ФЕМА: Нитков, чујеш моју заповест? ЈОВАН: Ајде, видићемо. (Пође.) Охо! А знате шта је ново, мајстор... госпођа? Нашем Жутову пребили ногу. ФЕМА: Каквом Жутову? ЈОВАН: Ламуру.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

Птицо узидана у мозак и зид коју никад није упознао вид коју је слух нашо у просторима шумним, у нашем уху твоја се смрт заче. О камена птицо нек те ноћ оплаче звездама врелим звездама неразумним.

Дуж тебе каснимо дуж тебе смо издани, дуж тебе у нашем одласку расту оморике проказане ваздухом колебљивих ждралова. То доле је ли мржња?

звездом уместо ишчупаног срца пред непојатним, када је пред нама само један дан, непомешан, као цвет који се у сну нашем буди.

касним те реко у ноћи засађеној најлепшим баштама дух ми валовљу сличан ал истрошен на бизарне цветове што цветају у нашем оскудном знању Дан се удваја где се рађа време будуће ноћи велики водени душе над горама кад гром ми снујеш у слуху

Петровић, Растко - АФРИКА

у чести, пале и гасе, као лантерне, очи мачака–пантера, антилопа, хијена, које и не дајући знака од себе присуствују нашем проласку. Звоњење звечарки, лавеж мајмуна и шакала, пиштање ноћних птица.

У нашем животу, кад се појави један елегантно одевен господин, али који је неку појединост занемарио случајно при свом одевању,

У трећој је, као и у претходној трећој, један сасвим бесан; он већ из угла почиње пљувати и јури у нашем правцу, тако да се склањамо у страну, и гледамо само луду старицу иза решетке оне четврте ћелије, како ми говори неке

То је последњи поздрав Африке нашем погледу. Одсада ми пловимо Средоземним морем, крај шпанских обала, и на велико чудо свих, налазимо да је тихо, плаво,

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Ту разазнасмо да не горе само села преко наше границе, већ и нека испод малог Јастрепца на нашем земљишту. Дакле, Турци су већ продрли преко границе.

Док се ово збивало на нашем десном крилу, на центруму је текла страшна борба. Турски ланац спочетка беше заустављен у своме напредовању али се

Одједном крај шуматовачке косе у даљини указа се у виноградима једно одељење коњице, па се као вијор устреми нашем шанцу, витлајући сабље у зраку.

ме обузе при погледу на оно море усколебаних црних редова и колона, што су са свију страна у грчевитом трку стремили нашем шанцу.

13 августа било је у нашем штабу ведро и весело. Турци су одступали и ђенерал се спремао да пређе у наступање. Многи у штабу добили су тога дана

на Ахмед-Ејубову војску, која је размештана одмах преко наше границе око Горњега Крупца, а има јаких одељења и на нашем земљишту (Фази-пашина дивизија) код Катуна, Добрујеваца и Доњег Бујимира, да јој чувају леви бок.

Читава историја нашега ускрснућа као државе сведочи да је АустроУгарска нашем подизању вазда стављала препреке и с планом му сметала. Ни сад не може бити друкчије.

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

Пољупци ће звезде палит’, — Па шта велиш, је л’? Сме л’ на нашем небу бити Много звезда, сме л’? Мора бити много звезда, Црн је онај мрак, Моји стари црни јади Ишту светô зрак.

Онда сам сузу збрисô, Сад је разумем тек, Ти с’ чеду нашем, Смиљци, Видела кратак век. А сјајак у тој сузи, И тај разумем сад, — Твојој је српској души У деци био над.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Сећам се, ах, грозно, један наш стиже Бугарина и зари му бајонет у леђа. Овај се невероватном снагом изви, и избаци нашем војнику пушку из руке. Онако, са забоденом пушком у леђима окрете се два пута око себе и тресну на земљу.

Четвртога дана извршили су напад на Кочобеј. А још у почетку сам вам рекао да је Кочобеј био у нашем првом плану, а тек после заузећа Кочобеја требало је да ми нападнемо на врх. А испало је сасвим обратно.

У оваквом нашем положају храброст је лудост. Најбоље је причекати мрак. А војницима сам рекао да прислушкују и, ако осете најмањи

Као да је тамо остала нека животиња. А до малопре био је у нашем друштву. Али ваљда и зато што је и нама над главом лебдела смрт. Кад смо стигли у пук, била је поноћ.

Али на њему није било никаквих промена, сем што су му, не знам из којих разлога, наденули име „Кица“. При нашем првом сусрету објашњавао ми је: — Данас је најглавније бити болестан, да би остао жив.

Бугари су почели да регрутују наше младиће, али они беже из војске. И један од тих пише: „Захваљујући нашем дичном цару Фердинанду, обукли су нам униформе и извукли из наших загушљивих кућа.

— готово сам ускликнуо. — Јест, и да је у току ноћи спроведеш на Гривички пут. Она је додељена нашем одсеку. Да је била у питању ма која друга батерија, сигурно је да усмени протести не би изостали што ћу морати целе

— Јест. — Која? — Пета. — Где је командир? — На челу. Војници су полегали покрај пута. Коњи опустили вратове. У нашем ходу наилазимо наизменично на топ, онда кару, док не стигосмо на чело батерије. Запитао сам опет за командира.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

БОШКО: Па ни за штампару. БОГДАН: Ни за лепоту Те набељене Светлости! БОШКО: Хајд’мо, Богдане! Ја право одох нашем Станиши. БОГДАН: Ја главарима. Сутрашњи дан је За сабор Ђурђе определио...

ВЛ. ВАВИЛА (за себе): Неверни Тома! КАТУНОВИЋ: Ма што зборите као у инат, Хајд’ не чудим се нашем Вуксану, Он управ’ не зна шта је озбиља, Па му је нико и не казује. — Ал’ теби, Радошу!

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Закон те гони; ми те не гонимо. — Онда вас молим с божје стране, прикаж'те доље суду да моје кућиште предаде ком нашем човјеку из ове наше проклете земље. Дигоше га. Он се пресели у 'ну долину.

па ја кô млим: севап је да народу прикажем кад је који светац, да не гријеши, јер је и 'нако доста гријеха и клетве на нашем закону... А мени мој мили и добри народ помаже, па и ја њему шта могу и како могу...

Видиш: Крајишници су, вели, разбијени; настаје, каже, друга судија. Мутно је, вели, данас вријеме у нашем отечеству, ама ће се, каже, брзо избистрити.

Писарчић: А, враг га однио, тако је! Мом је брату, што је у жандарима, име Мане, а у самом нашем мјесту има пет-шест Дана и Мана. Судац: Па ти, Давиде, ниси, како видим, будала? Давид: Ко каже да сам будала?

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

да је он зачетник модерне српске поезије, претеча авангардизма и стваралачких експеримената какви су завладали у нашем песништву много, много касније. И у животу и у поезији он је стално одступао од свакодневног и уобичајеног.

доносило ново доба, открио индивидуалне и моралне аспекте кризе старих односа, први приказао судбину интелектуалца у нашем друштву.

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

5 Остани где си, и теци као река, и као дрво расти, и олујом захуји, ил’ цветај као цвет. ПРИЧА 1 Јесен по нашем врту сметове лишћа снела, те раскошна ти коса, и набори одела, дах веју помрла биља.

А у нама певају миља; радосни, руку под руку, газимо по злату. 2 Вештица зима на нашем настани се брегу, скамени гору и воду, и тици крила. Те сура пољем лута звер, и гавран сам црни се по снегу.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Б. игра изванредно важну улогу у магији, религији и култу, у медицини, у поезији српског народа. »Ова је биљка нашем народу осим многих других, које су раста виђенијег, цвета и мириса лепшег, најмилија, чему је зар узрок тај што б.

Велики и разгранати примерци б. обично се у нашем народу сматрају за светињу, и кад је каква процесија, под њима свештеник застане и очита јеванђеље и даје благослов

Ивањско цвеће, иванова трава, госпино цвеће, госпин простирач (Шулек; Софрић). Врло омиљено цвеће у нашем народу. Према хришћанској митологији, оно је посвећено светом Јовану летњем, или Богородици.

(СЕЗ, 41, 1927, № 63). О постанку р. и њене црвене боје причају се у нашем народу разне скаске. Бог се једном разгневио на ђавола, и наредио анђелу да га ухвати.

Ћипико, Иво - Пауци

Доктор црковнога права, љуштећи јабуку, потврди фра—Јерине назоре углавноме, али се њему чини да исквареност у нашем народу још није ухватила маха, али бојати се! — И послиједи јачим гласом: — Лажни либерали шире се свугдје...

Кад они варају, вараћу и ја ... —Тако је! И опет се диже старац отац Дионисије и вели: — Ми смо заборавили у нашем весељу да испијемо чашу у здравље — знате кога? — онога који је крв наше крви, у здравље нашега народа обију вјера!

Лугар је одобравао и говорио да нема „грдобасније чељади нигдје ча у њихову селу”, па закључи: . — Наопако, ако се нашем свиту пушча! Ча ти њега грђе бијеш, он је све то бољи... Најзад се младић опрости и пође у своју собу.

Падоше му на памет ђачке размирице синова једнога језика, новинарски чланци све о „нашем милом народу” и друге бесмислице људи који мисле да су позвани да воде народ и да буду његови претставници, а при

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Прохор Чим сам видео Доротеја како улази на капију, знао сам да ће се нешто променити у нашем животу. Нисам могао тачно наслутити у ком смеру ће се померити ток наших навика, али да ће се померити, у то ни

Неће бити страха од божијег суда. Ако Доротеј посрне, посрнуће најбољи међу нама. Онај коме се верује више него свем нашем чтенију и бденију. Сачувај нам Доротеја од греха.

се довољно добро забављао, туткајући војнике против разбојника и обратно, да би имао времена да присуствује оном нашем лудом шапутању. Била је ноћ.

Матија Ова ноћ је наша, моја и Анкина. Док у средњем дворишту трешти пијанка, ја и она смо најзад сами, на нашем старом месту у сену, онде где смо се први пут срели.

Исплевимо све под небом што не годи нашем носу. Узалуд је сиромашни столар из Назарета својом упаљеном зубљом растеривао таму.

Био је наш брат. Волели смо га и поштовали. Али, у тренутку наше највеће несреће, када се радило о нашем опстанку, он је окренуо од нас главу и прешао нашим непријатељима.“ Удахну, његова сурова гласина груну свом силином.

иначе наша браћа да нас загледају са свих страна, утолико пре што нас бије глас да смо учени и умни упркос жалосном нашем изгледу.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

А деда овако прича: „Одавна, у селу нашем, Живљаше убога жена са малим јединцем својим. То беше немирни Павле. Памтим га и сада лепо, Иако то беше давно, у

вече, И најзад, промуклим гласом, са сузним очима рече: „Истина то је јасна, кô сунце с ведрога неба, Да младом народу нашем озбиљно помоћи треба.“ И чувши беседу ову, и појмив дубину јада, Сви смо му за право дали, и сви смо пљескали тада.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

моје собе, проучавам планове старих градова, Вавилона, Атине и Александрије, правим прибелешке, јер хоћу да Вам на нашем путу покажем само оно што је научно утврђено.

Кад стигнемо онамо, мораћемо, по нашем српском обичају, дете даривати, па ће зато бити добро да Вам кажем штогод о његовим родитељима и његовом рођењу.

“ Желимо ли, драга пријатељице, да у нашем лету кроз минуле векове присуствујемо најважнијим сценама велике драме у којој је ум човеков открио тајне света, онда

По нашем убрзаном дисању, и по свежијем ваздуху, који са задовољством удишемо, осећамо да смо се попели врло високо. О томе нас

На станици срдачан дочек, у вароши гостопримство код Грка и у нашем посланству. Са Грцима разговарам француски или немачки, са нашима Српски.

Ово овде је славна библиотека. Ератостен је њен управник, па ћемо га ту и наћи. Ми захваљујемо нашем вођи, и на улазу библиотеке предајемо Архимедово писмо за Ератостена. Уведени смо у пространу дворану.

ово писмо и опраштам се са Александринцима; та ни на њиховом господском столу не бих могао бити боље почашћен него на нашем, без сребрног и златног посуђа и уметничких амфора.

Да видимо које ће од секуларних година бити преступне у нашем новом календару. Очито 2000-та, 2400-та и 2900-та, јер 20, 24 и 29 подељено са девет даје остатке 2, 6, 2.

„Пошто је у Нашем Светом и Часном Синоду прочитана одлука Свеправославног Конгреса о календару, у циљу правилног усвајања њеног, које је

Наша отаџбина била је малоазиска Мизија, љупки предео, пун сочних ливада. Када смо се у нашем детињству, пасући траву, попели на овај или онај брежуљак тога краја, видели смо у даљини поносну краљевску престоницу

Њена путања имала би у нашем моделу полупречник од сто четрдесет четири метра, па би пала сасвим изван граница мога врта, а залазила би и у сам

О томе важном догађају још ћемо говорити. Њена величина претстављена је у нашем моделу овим зрном граната које је малко веће од бисера којим сам претставио Уранус.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

— Добро да ме разумеш, Тодоре. И ми волимо успомене из младости, само, знаш, у нашем крају остављају венчане венце тако само католици, Швабе, а ја ти, брат си ми, не волим Швабе...

То је ваша дужност домаћице, старатељке и поседнице, и грађанке! — Много је то заплетено за мене, што рекосте. У нашем крају, зна се, има огњиште и имају се деца, и имање и кућу преузимају огњиште и деца.

Мој отац, весео природан човек, он је требао мене водити. Моја мати смета, и сметаће док је жива... А у нашем разреду ја сметам Милану. — Бранко прште у смеј. Волео је да се смеје, и умео је смејати се.

И то није био ђачки концерт, па је требало пазити шта се ради... Кад Павле буде свирао на нашем, ђачком концерту, свираће и наше ствари. — Друштво се на то смирило.

Њена улога, то је Павле, Павле Јеврејин. Сад знаш све што имаш да знаш о другу нашем, кога треба много да волимо... А ја се, богами, узбудих добро...

— Друго сам хтео, Бранко. Да ти саопштим да у разреду нашем имамо конкурента на пољу књижевности. Владимир Рибарић, онај демон, који је додуше био добар ђак, али школу учио без

Ама, да ли си ти то сасвим прешао на француско писање? — Нисам. Ево ти две песме на нашем језику; можда си их и приметио у часопису?... А тамо, један модерни француски лист позвао ме у сарадњу.

— Тим сељацима посредницима говорила је фрау Роза: — Јесте, истина је, кућу ћемо зидати Павле и ја, на оном нашем плацу до католичке цркве, и биће купатило, и башта с травом која се шиша као ваше главе у берберници и биће тенис.

Паланка се задовољно смеје: — Није мала ствар: снизити проценат јавном бележнику. И то овом великом мајстору нашем! То је победа! И још га нагнао у бегство. То је, богами, што се каже, адмиралска победа: без права на икакву отштету.

живот ради свашта, па се и скита... И добро је док скитнице не силазе с друмова. Али у Аустрији, овде у овом нашем буџаку, у Римској улици бити колонијица последњих или претпоследњих Грка...

Узео га Матић. Па сад ако се млади Замфир не ожени — а по нашем рецепту не треба да се ожени — радио је за Матића, који уосталом има безброј кћери.

— Јелена, има право и Морфидис, имаш право и ти: треба рађати децу. Знаш ли како Срби говоре о овом нашем буџаку католичко-јеврејско-грчком? Кажу: „Они фратри уопште не умиру, увек су на броју.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

— »Охо, г. списатељ, шта је то? Толико сте књига издали, па се не стидите казати да штогод не знате. То би по нашем мненију најбоље било таки спочетка перо оставити.« Ви сте врло строги, господо моја.

000 гроша дао, сабља оштра као змија, на десној страни наџак и копље — све то нашем путнику особити изглед придаваше.

а ноћу левентају, кад узму најпосле на расужденије да млоги не само спавајући, него и будни спавају, зашт’ не би и нашем јунаку неколико часова на тај конац определили; особито што у романима и трагедијама (као што је познато) само се онда

Чимпеприч, дакле (јер се ово име, као упркос, улепшати не даје) исповеди сву своју жалостиву повест нашем гимнософисти, представљајући неверност и неблагодарност Романову, и као на нос придевајући му да су момци сви такови

пошто смо добру агину кћер усрећену видили, мислим да је време оставити је њеној радости, која сведоџбе не тражи, и к нашем скоро заборављеном Роману вратити се.

кад се млоги без определенија и без расужденија жене, кад се најпосле млоге књиге без определенија пишу, можемо ли нашем Роману као неискусном младићу замерити што се тек у Египту сетио размишљавати куда иде? — »Куда?

— И тако божијом милостју прешавши живот магараца, мислим да је време опет к нашем Роману вратити се, који је, међутим, на својеј Розинанти грдном једном шумом тихо јашио; откад је претпохваљеним

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Та моја мисија није имала за собом поверење никакве скупштине, али то није нимало необична појава у нашем политичком животу.

Уједанпут, и сасвим изненада, појави се с бока нашем развијеном фронту домаћи пас, који је дотле спавао негде у кујни.

“ Због тих изузетака у немачком језику, ђак са добром оценом из тог предмета у нашем разреду био је прави изузетак. МАТЕМАТИКА — Ја бих вас молио, господине докторе, да дете свестрано прегледате, јер

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Али свака част нашем војнику. Испунили су своју дужност до последњега даха. Командир заћута, обухвати прстом слепе очи и протрла их.

Онај мали Арнаутин принесе суд са водом. Стари скиде кондуре и у присуству нашем поче да пере ноге... Најзад опра и руке.

А ми смо тако малени, ситни и подрпани. Ипак, савезници су то наши. Ми смо горди, па у одушевљену нашем и не опажамо онај песак, одакле једва ноге извлачимо.

Од рода се саломила... Већ по Ускрсу почело се говорити о нашем скором покрету за Солун. Иако су људи знали да их онамо очекују нове борбе, радовали су се ипак, јер ће тамо бити

Ова патролна служба торпиљера занимала нас је. Војници су пронашли и скривене топове на нашем путничком броду. Налазили су се на предњој и задњој страни брода, покривени цирадама.

То стање трајало је читавих шест дана непрекидно. Једнога дана наређено је да се изврши притисак на нашем делу фронта. — Нашима не иде добро — вели забринуто потпуковник Петар.

Целе ноћи се нисмо смирили. Са командантом и извиђачима обилазили смо батерије и пешачке делове на нашем фронту. Ситуација је очајна. Услед малобројности трупа свуда смо наилазили на празне; непоседнуте просторе.

Наређује командирима батерија да на та места отворе брзу паљбу. Терен је на овом нашем положају страховит. Све сам крш и камен. Нигде дрвцета.

— Не, ја сам био у комитском одреду. — А... Тако ми кажи. Зато ти и не знаш где је Кожух. Дакле, пази: Кожух је на нашем крајњем десном крилу. Тамо даље држе Енглези... Од Кожуха лево настаје Зборска Коса, затим Кукуруз, па Ветреник...

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

и оно што би већ било Најужаснијим грцањем и да се снило, тражисмо зацењени: О, болно неко прапотопско месо; Дрхтању нашем као да си стресо У недра, са грана својих морнара Ти, Океан!

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Прошло је љето! Мутна јесен влада. У срцу нашем ниједног славуља; Ту хладан вјетар свеле руже љуља, И мртво лишће по хумкама пада... 1908.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Код Константина Филозофа одлуку о „нашем“ поразу донео је „наш“ бог у складу са хришћанским учењем да се за страдања на земљи добијају награде на небу.

У песмама о косовском боју нема хумора, који је иначе толико драг нашем народном певачу, нема ведрих тонова. Из сваке речи бије тешка збиља, свака је песма једна велика трагедија, све песме

Али то није било довољно, те су Турци били принуђени да дају повластице нашем живљу који је становао поред друмова: ослободили су га разних дажбина и дали му оружје, а он је у накнаду за то био

Није случајно то што је на нашем језику испевана крилатица: „Песма нас је одржала, њојзи хвала“. У вековима ропства слободан живот био је могућ само у

У нашем песништву епитети су веома ретко, само по изузетку, сложене речи: танковрха (јела), староковка (сабља), белогрла (вила)

Колико ретка и лепа, алегорија је у нашем песништву толико и природна. По правилу, она се јавља онда кад неки јунак због околности у којима се налази не сме

Сличних окамењених формула има и код Хомера, на пример: „Кад раноранка зора ружопрста освану веће“ (стих који одговара нашем „Када свану и ограну сунце“).

Између разних општих места посебан значај има тзв. епско понављање. Оно епском песнику — не само нашем него и сваком другом — служи или као готова формула помоћу које прави песму, или за то да прошири песму, или за то да

Све је то и добро уочено и прикладно речено. Оно што нашем — као и Хомеровом — хумору даје високу цену јесте чињеница да се он не заснива толико на комици речи колико на комици

сили, он каже: Немој тако кнезу казивати, јер ће нам се кнеже забринути, и сва ће се војска поплашити, већ овако нашем кнезу кажи: има доста војске у Турака, ал' с' можемо с њима ударити, и ласно их придобит можемо.

Ивин дорат је један од два или три најпаметнија и најјуначнија коња у читавом нашем песништву. Стари Ђурађ, забринут за живот свога јединца, обраћа му се као што би се обратио човеку пријатељу: Дору

, строго сам пазио у читавом овом раду да говорим само о нашем средњем веку француском и да закључујем о јуначким песмама према самим јуначким песмама.

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Иако мали, они су ипак били дјеца своје земље. Због тога се, док су стајали око хајдукова гроба, нашем Јованчету наресила суза у оку.

— Ту би сваке ноћи могли сакрити кују, па буде ли неко по мраку пошао према нашем логору, има да упадне право код Жује. — Богме ће бити дреке и подераних чакшира! — ускликну мајстор Мачак.

— Одатле се добро види друм од вароши, који савија око бријега и пење се из низине према нашем селу. — Ихај, чим их угледамо, ми ћемо стрчати у село и дићи узбуну, а док они стигну уз ону велику окуку, свак ће се

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

НАШЕ МИСЛИ Наше мисли нигде с миром не стоје, све дурма прхају и лете, кано мале птице. Тко би то дао нашем смишљивању таква крила ка голубиња, да полете на добро и ту отпочину!

СМРТ Да не превари смрт И уљезе кроз та вратца наша, Штоно се чувства осећња наричу! И подругат ће се Нашем грохотноме се смејању!

се с нами и обеђујући нас, да их Господ с крстном силом низложи под ноге наше да би ми достанули покој и мир у нашем борављењу, каконо се свагдар о томе молимо, уздајући се божијој помоћи.

васкрес живот нам дарујет И лучше јеште дати обештујет, Христос васкрес и не умрет к тому, На всегда будет жити в нашем дому. Блага вносит вса в дом наш са собоју, Ђавол мусит уступити са злобоју.

и штит, те устани ми у помоћ« ШЕТЊА ПО ГРОБЉУ Да изађемо пошетати се по гробљу, Те с отвореним очима да видимо Где су нашем пустом животу домовине, Кућишта и дуго борављење овога света. Није ли y земљи?

Дође к оној глави; сви је гледају и чуде јој се. Каза цар чија је глава и рече: »Да јој учинимо поштење кано нашем првому оцу. И сви јој се поклонише.

рекоше му: »О цару, и не слушај кога за то, нити то уми ни мало, ни мисли за тога човека да је он икакво здање тамо у нашем вилајету начињао, или да је штогод и започео био правити.

Ал' у нашем занату није тако. На боље и лепше се преврће. Доста пут може се справити од обојка диба, од струне скупа чоха, из дрвен

Да би под њином владошћу мирно се ми борављећи обдржали и тихо поживили у нашем добру. Клетва му је сабља у језику Водећи лава, риса ли, а што ли друго, ваља му се

Та ако би у сваком нашем послу изарад које штете и погрешивања [решио] завише ко том не приањати и дати се у беспослену хиру, то би већ све

То је теке за почетак кано дим пред ватром, по нашем злу згрешивању. Да камо јоште велики град и тресак, с неба ватрено камење и горуће угљевје, пожар, осојне змије, земљи

Толика је ширина овосветскоме нашему преслану, некојим и шећерну мору, — колико је временом дужина свему нашем животу! ПОХВАЛА СКРОМНОМ ЖИВОТУ Ко је чему врстан и кадар је сносити, тога посла да се и прима!