Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Притом знај, предрага јуносте, што год добро и полезно ове године од мене получиш да за то ја и ти нашему милостивому и благодјетел|ному З о р и ч у благодарити имамо.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
или ми да зовнемо једнога од немачкога двора човека, да нам буде сведок уговора, па ако ми преступимо, нека Немци јаве нашему цару да пошље војску своју и нека све Србе исече; ако ли Турци покваре и нама зулум почну чинити, као што су чинили,
исече; ако ли Турци покваре и нама зулум почну чинити, као што су чинили, нека Немци, као наше најближе комшије, јаве нашему цару, нека цар пошље свога једнога везира и војску да нас одбрави”.
Он, известивши се о свему, и српском востанију против Турака, и нашему ондашњему положенију, опомене величину Турака у Европи а малину Срба, који су се тако осмелили у невреме возбудити,
Счастлива дорога, прашчајте!” Дођемо опет к нашему друштву (чини ми се преко 70 врста путујући) у Москву. Сутра поранимо преко велике Москве, док веће и свану.
Смедерево, преместимо у Смедерево, а после у Београд, — ја онај одговор аустријски, да нам помоћи не могу, оставим у нашему Сонету, у архиви да се храни, ако би нас Немци кадгод прекорели зашто смо ми оставили њи̓ као прве и ближње коншије, а
Милош опет умири ово земље, пређе и Грујевић Мијаило (Мијаило који је при паденију Србије 1813. године у нашему Сонету секретар био) и почнемо се о оном аустријском одговору и о прочим важним писмама разговарати, која се тичу
ВИИИ Божа Грујевић, (Теодор Филиповић) први секретар Совета, у априлу месецу дође. Његова је старина и фамилија у нашему селу Врелу, но он је седио код нас у Бранковини, и почео писати устројеније Совета, каков Совет треба да буде у нашим
Дође нам и каже да је се он састај̓о са четири босанска бега, и да су му говорили: „Пошљите људе нашему везиру, примите арачке тескере и кабулите цару покорност, па ћемо се ми сви вратити”.
Пита нас један: „Зашто се ви с царем бијете, и зашто се цару не покорите?” — Ја кажем: „Ми смо свагда нашему цару покорни као и наши дедови и оцеви што су били, и ми смо и сада цару и већилима покорни.
Он неке пусти, а пола и̓ поапсио, и у апсу досад су петорица у гвожђу умрла. Искали смо да и̓ по нашему закону са̓ранимо, и није дао. Па ко сме онакоме отићи на предају?
А он одговори: „Ја сам и сам пошао, и ово жито хоћу да носим јербо у нашему крају нема леба. А што је Алекси за тим стало? И тако га поздравите”. Оде преко Колубаре.
Павковићу да и̓ преведе на росијски, које ће он, г. Недоба, таки дати грофу Неселроди, а гроф цару нашему. И то ми је рекао г. Н(едоба), да су Турци у Влашкој неке зулуме починили; но за се горе. Однесем таки г.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Оштро, оштро им отписаше, чуваше им образ, као и они нашему! Препис тога писма има Саво Марков, не заборави да га прочиташ.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Између народног језика и књижевног језика не сме бити разлике: »што год у језику нашему није народно оно није ни српско«.
писао Лукијану Мушицком: »Ми смо Платони и Аристотели у данашњему народу нашему...« И у тај велики посао он ће унети своју ретку снагу и истрајност.
у позиву за издавање целокупних Караџићевих списа, назвали су га »другим Мојсијем« који »отвори народному духу нашему у жедној пустињи незнанства бистро врело живота народнога«.
Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ
од Адријатическога мора до реке Дунава, сви ће га похвалити Слатка је утеха надати се да ћеду наша имена живити и мила нашему роду бити за добро које смо му учинили до они(х) сами(х) далеких(х) времена кад се наше кости у прах обрате.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
ти право кажем, даваше ми јутрос, да опростиш, моја жена један добар пар кокоши и десет пута рече ми: „На, понеси ово нашему доброме аги“, — а ја, како ми ти оно рече скоро, не хћех жену послушати.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Побједи благовјерному Государју и Краљу нашему Петру первоме... Предњи левак поче да шкљоца зубима о ђем, али возар притеже узде, слушајући глас свештеника који се
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
говор на друго, запита: „Ама како велиш да је тај човјек из твога мјеста, а не збори онијем језиком што наликује нашему, као што си ти с почетка зборио?“ „У нашој земљи помијешани су Чеси и Њемци.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Не учини ли то, благо ће му се, иако га нађе, претворити у угљевље. 2 У народу се нашему мисли да закопане новце, особито гдје их је много, чува нешто и да се не могу ласно ископати; многи приповиједају како
ВИСОКИ СТЕФАН У народу се нашему приповиједа да је Високи Стефан по смрти оца својега побјегао у Московију, па послије неколико година одонуда с
Дај, Боже, нашему бану домаћину хајер и берићет у његовој кући, у његовој муци, у тврду волу, и брзу коњу, у пуној ћаси и веселој срећи,
Дај, Боже, нашему брату домаћину свега до воље а брез невоље: круха, вина, меда, млијека, сребра, злата и свакога добра од тебе,
Које пријатеље Бог нашему брату домаћину до данас подарио, те му и подржао, а к овима друге, сваке врсне банове кумове и пријатеље, побратиме и
МЕЛХИОР: Сви идемо да му се поклонимо и дарове однесемо као цару и богу нашему! ИРОД (тише): Идите, дакле, и распитајте за тог новорођеног цара, и кад га нађете и поклоните се, дођите и јавите ми
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Ово је казано онда, а сад уз ову књижицу ваља казати јоште што. Приповијетка у народу нашему, особито по јужнијем крајевима, највише се зове прича, као што се говори и причати мјесто приповиједати, а гдјешто и
нити је чист народни нити је језик нашијех народнијех приповиједака, него у њима има и граматичнијех погрјешака у нашему народном језику (као н. п.
д.), и ријечи којијех у нашему народном језику нема (као н. п. число, безчисленый, ногочисленый, чове чество, отрицателань, очаяниє, судбе човеческе,
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
је сам вечна правда и истина, да се смилује на све нас, да нам отвори очи ума да познамо шта је полезно и потребно нашему благополучију временому и вечному.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Иако се мало противио, из страха да не назебемо, стари кочијаш је ипак пристао и смешећи се шеретски попустио нашему наваљивању, па се, ошинувши коње, кренуо пред нама, с тим да нас сачека на самоме превоју, одакле се после спушта
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— Не знам, мој златни ага, прије но што чујем. — Знади да у нашему ћитабу пише: кад право и вјерно раја служи својега агу седам година а ага га осме године посијече, отворен му је рај
ти право кажем, даваше ми јутрос, да опростиш, моја жена један добар пар кокоши и десет пута рече ми: „На, понеси ово нашему доброме аги“, а ја, како ми ти оно рече скоро, не хћех жену послушати На које му ага рече: — Добро је кад и кад и
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Кад си печена, већ из даљине Мирис те јавља нашему носу, Ал’ кад од тебе паприкаш створе, Тад’ ловор плива по твојем сосу.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Аврио! — вели Милан „Кица“, држећи се за платан. „Фикус“ је говорио: — Сергије Николајевич... Знајеш, по нашему закону капитан имејет право убић пјат потпоручников — — Замечаћељно!... Колосаљно! — зацену се капетан Сергије.
Ћипико, Иво - Пауци
Јере гурну старога калуђера оца Дионисија што до њега сједи и вели озбиљно: — Видећеш сада какових говорника има у нашему светому реду!
претплатника и дароватеља, и кад би сви домољуби били тако дарежљиве руке за наше аманете, друге би птице пјевале нашему доброме народу ..... Хвала вам! и хиљадили се такови...
се ради и закључи отприлике: „Ја с моје стране нијесам за диобу с разлогом што би се тиме више шкодило, него помогло нашему биједному тежаку”. Сви ућуташе, некоји само узврпољише се на столици и све пазе ко ће да узме ријеч.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
пићу су тешке пијанице, а у кавзи љуте кавгаџије; опиће се, заметнуће кавгу, па је тешко џевап дати кавзи у нашему бијелу Леђану. А ђевојку сада ћеш виђети и прстен јој дати по закону“.
благо, а не гради нигђе задужбине; ето нама неће пристат благо ни за здравље, ни за нашу душу, а ни нама, ни коме нашему“.
избер' из ваше дружине, побратиме, тридест младих друга, којино су као и ђевојке, хајде с њима на Грахово равно, а нашему пребијелу двору“. Кад ђевојка књигу написала, навришко је Грују оправила.
На Букрешу, граду бијеломе, онђе бјеше бего Радул-бего с својим братом Мирком војеводом. На нашему пространу Сријему, овђе бјеше Мирко војевода.
— У народу се нашему и сад приповиједа да се никаква велика грађевина не може начинити док се у њу какво чељаде не узида; зато се таковијех
Овакови је роб имао око врата гвоздену халку с катанцем под грлом, и понајвише се у народу нашему зове туцак... И сужањ је налик на роба, али се сужњеви не продају, него се држе у тамници док се не откупе; кадшто се
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Како што и сами знамо то и видимо многе туђоверце око нас, те нас јоште коре ругајући се хулом нашему закону. И што им можемо за то чинити, кад су силовитији од нас и покњижевнији држе се да су и крштеници?
И још они супроћ нас дижу се и устају, свему нашему завичају ругају се и коре. Зовући злочестнике и неваљаоце с вером и са законом, скори су на парбу и на одговор, многим
Жедне од воде отржу. Готове ражањ за зеца, а зец ко зна где је; у пољу, у шуми ли! На хрпту нашему зид зидају грешници и на глави крушац се с копитами потковатим врше. Какви млади, такви и стари.
и лепа се вина напијати из довоље, еда се не сећате томе да је то Бог дао на земљи и свега је доста наспорио к нашему наслађивању незабрањено?
шувртном вером, с постом, с мобом, с подеобом, чисто се држећи милокрвно свакад, да би по њему и кроз њега небесноме нашему оцу дошли у живот горњи, небесну славу.
Толика је ширина овосветскоме нашему преслану, некојим и шећерну мору, — колико је временом дужина свему нашем животу!