Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Кад смо прошли циганске колибе, окренемо десно кроз један густ браник који се са нашом кућом сучељавао... Ту смо одахнули. Отмица беше извршена.
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
А старац беж' у међу, говорећи: „Та луд је сасвим; би ме упљејао на место!” Довде је за шалу. Нити смо с нашом вољом дошли у ови живот, нити пак ваља да желимо из њега изићи док нас не позове Онај који нас је овде поставио.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Таман ми с нашом војском из Жаркова долазимо, и чујемо где пушке пуцају, а дотрча момак Црном Ђорђу и рече: „Ударише Турци многи а наши
Сад како Асан-паша дође у Шабац, побојимо се да неће на ваљевску нахију ударити. Дођемо на Думачу у Тополик с нашом војском, почистисМо онај немачки шанац, чувамо, а војска по Тополику око Думаче.
) Веће се засветли и по нашем шанцу, и ми са 18 момака побегнемо низ поље шабачко за прочом нашом војском. На дну поља, недалеко од Думаче ћуприје, стигоше нас Турци у мраку, и на стражње момке опалише пушкама, где
момке опалише пушкама, где Никола Живкелић из Кутишице падне с коња неубијен, но близу у рит сакрије се, а ми за нашом војском побегнемо. Но чусмо гди око Мишара пушке пуцају и хан у Мишару гори.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Море, људи — почеће Пурко, запаравши мало оним патрљком испред себе — шта ћемо с нашом воденицом? Воденичара нема, нити га можемо наћи.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
СНОВИ Вај! како то боли рећи једно збогом! И колика рана отвори се тајна, Кад и за толиком нашом сузом многом, Опет падне једна суза опроштајна. Напред! Али куда, и камо, и зашто?
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Кад поп сједе у кола пред нашом црквом, причекаше га дванаест коњаника што су из нашег села у народној војсци, и они отпратише попа у варош, а цијелим
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
особито мило било кад је чула за то, па је усхиђено говорила: »О, Пера је направио терно, хауптрефер је направио сас нашом Меланијом!... Кад би он досп’о у тај свет?! Никад! Него њено изображење и моје воспитање!
Африка
Сви су они били осветљени са једне стране сунцем и небом, а са друге нашом емоцијом. И сви су зато били прозрачно светли скроз, између нас и вечнога.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Да не дираш у моју јетрвицу. Ја ћу да ти судим. Шта кукате? Није дете на твојој сиси. Шта си се расплакао над нашом нејачи? Ако треба да се селимо, па, не идемо ми у Недођију, него у Росију. Тамо одоше толики.
Теодосије - ЖИТИЈА
најшим оскврни, и убијена постаде крвљу, и у плен иноплеменицима падосмо, и непријатељи наши исмејаше нас, и нашом мржњом постадосмо презир и поруга онима који су око нас.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— Шта то може бити? — Шамика побледи. — Ви нисте католик, па знате, како смо ми стари људи, ми хоћемо са нашом фамилијом да живимо и умремо у нашој вери. — Па вера ту не смета ништа. Фрајла Лујза задржала би своју веру и код нас.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Војвода Пријезда, Бановић Страхиња и други) уједно су, како то показује једно истраживање, и најомиљенији ликови међу нашом децом.⁴⁹ Милош Обилић, витез над витезовима, најславнији је лик целокупне епске поезије.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
пут видех је како једе пон-чипс у »Доручку код Тифанија« Помислих да је ипак добро што нисмо отишли предалеко са нашом везом. Ја сам био у најбољим годинама, а она је већ лагано венула.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Тек што се заједно упутисмо на трећи јуриш, а оздо се крену с једне стране владика са свом нашом војском, с друге стране Вјаземски са својом. Освојисмо велики шанац с десет топова.
чамасмо, а у свакој прилици досађивасмо новијем сусједима, те, веле, да је Наполеон пријетио да ће Црну Гору облити нашом крвљу, те да се отада неће више звати „Црна“ него „Црвена Гора“.
наше крсно име, да гинемо за њ, ако устреба, и он за нас; да му се зна огњиште и гроб, да му се натрага изједначи с нашом, ако је узима! Пристајете ли? — Пристајемо — гракнуше сви. — А ти, Јанко, шта на то кажеш? — запита га кнез.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
села двоструко је идеализована: завичај је најдубље доживљен у детињству које се више вратити неће, што је повезано са нашом омиљеном илузијом даје на земљи некад било боље, а да је пропадање почело тако рећи однедавно.
Свакога дана кад пере руке он насапуни сестри лице, и прска водом канаринце, и с нашом мачком игра жмурке. У овој породичној идили, ваљда зато што се осећа периферијска, радничка средина, има топлине и
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
што су њиме писали и дубровачки писци, што је он најближи словенском, и што се само »чрез њега можемо ујединити с нашом браћом римскога закона«.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Овај свијет око мене шашав је и будаласт, а нисам ја. Стега попушта тек онда кад се пред нашом кућом појави стари самарџија Петрак, неуморна скитница.
— Сјећам се као да је вечерас било: помоли се мјесец над гајем, сто метара над нашом кућом, а мене ноге саме понесу к њему. Куда? — дрекне ћаћа па за машице, за камџију, за ...не бира чиме ће.
А тек наша јутарња враћања са млинарења! Свако од њих било је свечано побједничко наступање кроз поља, увеличано нашом натовареном старом кобилом, иза које сам ја весело каскао и потркивао.
Истом једног јесењег поподнева, пуног сувог вјетра, перја и оштре граје чавки, испили се пред нашом кућом крупна, румена људина, сва зарасла у просиједу косу и нашушурене бакенбарде.
босоного дјевојче, које појма нема да од бљеска њених очију и бисерја њезина смијешка мркне свјетлост над читавом нашом долином. — Знам ...не говори. Ја још увијек осјећам на себи њен поглед, кос и неповјерљив.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Не смеј се на другога, не гледај га; свест ми се губи! Тако ми Бога, закукаће кукавица над нашом кућом... Реци ми, погледај ме, насмеј се, те и ја да видим бисер твој, да и мене огреје сунце твојих очију. О девојко!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Ти си видио нашу јакост, али шта је то према јакости тога чуднога старца? С толиком нашом снагом нијесмо му ипак кадри ништа учинити.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
светлиш на небу А зариш у души Ко жижак близанац На дну огледала; Онај ко у руци Одсутно те носи Са несрећом нашом Склопио је завет, Па заборавио И завет и себе — Ал светиљку ипак Не гаси у ходу.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
Ја желим да знам шта ви то говорите; о чему говорите; с киме да се венчам? АГАТОН: Па мислим са овом нашом рођаком. АДВОКАТ: Али како можете, како смете, ко вам је то казао? АГАТОН: То се не казује; то се онако позна.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Она главица, са које нас је тукао брђанин, у нашим је рукама и ми сада на миру дејствујемо, чистећи пут пред нашом пешадијом. Али наше трупе на Дрену застадоше.
Из низине, тамо негде око села Неманикућа, допирали су пуцњи пушака. Видимо како плаве блузе потеране нашом пешадијом беже путем, а неки нагрнуше у једну кућу покрај пута, сигурно да се тамо заклоне.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Море је боје мастила и сасвим мирно. Трокут Новог, Врбника и Главине сад је право над нашом мрежом. На броду је тихо. Мрак је раширио море у бескрај, звезде трепере, трепере и светионици у даљини.
Изађосмо, кад су звона ућутала, на кров, и они ме запиташе где сам провео младост. Видех, над нашом главом, једну прву малу звезду, и развеселих се.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
добри учитељ био тако пажљив те је бодрим оком мотрио да се предупреди сваки несрећан случај који би се могао десити нашом несмотреношћу, већ је уз његове усмене шамаре дошла одмах и написмена, паметна лектира за младеж.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
НОКТЕ САМО НА ДЕСНОЈ РУЦИ Долази Морнар с начетом флашом (Мешавина рума, џина и кокте), И с ноншаланцијом познатом нашом Процењује деду, шапћући: „Бокте, Овог би требало засути прашком, Нахранити хлебом, сиром и грашком, Накљукати
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Плачи ми, душо, кад у нама Још има суза да се редом Проспу над туђим несрећама И неисцрпном нашом бедом! О, каке сласти, да се рида Безумно, силно!
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
И сто тамних веза у нама се спаја: Веза раних снова о вечној лепоти, Веза нашом децом, радости и ваја, И перверсне страсти и душе и плоти.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
отпусту јутрења и уобичајене молитве, и пошто бива Трисвето од свих, нека чини три метанија пред Пресветом Владичицом нашом Госпођом Богородицом и Наставницом, и нека са страхом побожно целива [икону]. А потом да се поклопи игуману до земље.
“ (Пс. 112, 1) И нека полажу устав црквени пред Пресветом Владичицом нашом Богородицом и кључеве црквене и да чине Трисвето.
ГЛАВА 29 О томе да нико не кува засебно нити да једе у ћелији После овога и ово вам пред Богом и самом Владичицом нашом Пресветом Богородицом Наставницом заповедам: заповедам вам да буде свима вама исто јело и пиће, а да не кувате
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
А шта ако је намерно постављена? А шта ако држи квартир за официре? А шта ако је у вези с нашом командом? ТАНАСКО: Можда је нека из Кола српских сестара. Можда је жена баш нека патриоткиња...
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Како је изгледа мали корак тек Потребан нама (или барем неком) Да или схватимо одједанпут век Или се с нашом сударимо јеком. Ја чиним тај корак: ал са њиме гле Као да вучем корење и вреже Из нечега што сам досад звао тле.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
“ „Ваше су ствари!“ рекао је неко у тишини ишчекивања. „Цео ће срез да прича.“ „Што си невесео? Син ти се жени нашом девојком. Ико, кувај два бакрача вруће.“ „Ти се, газда-Аћиме, удаде у либерале“, добацио је један са шеширом.
„Данас сам ти, сине, купио још једну ливаду. Двадесет и шест ари је велика. Спојио сам је с нашом старом куповином и сад нам је та ливада два и по хектара велика. Шта кажеш, Адаме, на то?
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
А. Шантић ЛВИ ПРОЉЕЋЕ Немој, драга, ноћас да те сан обрва, И да склопиш очи на душеку меком! Када мјесец сине над нашом ријеком, И на земљу пане тиха роса прва, Родиће се младо прољеће!
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
прољеће је кратко, знојно љето за њиме сљедује, смутна јесен и ледена зима; дан за даном вјенчаје се током, сваки нашом понаособ муком: нема дана који ми желимо, нит' блаженства за којим чезнемо. Ко ће вјетар луди зауздати?
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Затворен фијакер стајао је већ пред нашом кућом, а стари кочијаш, у дубоким чизмама и дугим шареним чарапама преко колена, у бунди и шубари до ушију, тапкао је
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
ону страну, или увис, с одређеном и чврстом тенденцијом, или пак равно низдол, према нашој котви у Земљи, сагласна с нашом земаљском гравитацијом.
и нашем незнању дати што је његово, а и објективној стварности — иначе тако баналној и толико инфериорној у поређењу с нашом способношћу замишљања — лојално признати оне изузетне пригоде кад је показала више фантазије него ми.
И каква је логика у томе да туђе реагирање на зубобољу мјеримо нашом осјетљивошћу, нашим осјећајним апаратом, док, напротив, саму зубобољу он доживљава својом осјетљивошћу, својим
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Иди ти нашем попу, па се разговори са њим. Видећеш, он ће пристати. А ја одох да те чекам у Беглуцима, тамо под нашом њивом, док то не свршиш.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Ти си видио нашу јакост, али шта је то према јакости тога чуднога старца. С толиком нашом снагом, нијесмо му ипак кадри ништа учинити.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Када сам посетио свој дом, искористио сам прву прилику да мом оцу и његовим пријатељима који су се окупили пред нашом кућом у недељу поподне и разговарали, испричам шта сам ново научио.
Они су били једини знаци о постојању света око нас и господарили су нашом свешћу док смо обавијени црним покровом ноћи и окриљени безбројним пламтећим звездама чували наше волове.
Она себе троши да би зачела нов живот. Ах, како се диван призор открива пред нашом маштом и какве је све лепоте открила наука у значењу речи генеза: “Он је удахнуо у њега дах живота, и постаде човек
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ЧЕДА: Са госпа-Живком? КАЛЕНИЋ: Не, него с нашом државом. Затим сам рекао да дотична госпођа министарка, којој је он дошао, моментано још нема чекаоницу у кући, а како
Петровић, Растко - АФРИКА
Сви су они били осветљени са једне стране сунцем и небом, а са друге нашом емоцијом. И сви су зато били прозрачно светли скроз, између нас и вечнога.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
ТРЕЋИ ТУРЧИН: Па какве помоћи и од вјере и од јунаштва?... Да је шћеде овом нашом замијенит, први да дође у везира!... А онако, ево ђе га гладни хртови облијећу!...
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Наскоро и то престаде; турски топови послаше још неколико метака за нашом војском, па и они умукоше и наста вечерња тишина која се чудно одзиваше у души после онолике дневне хуке и урнебеса.
! Чудан разговор пред ступање у борбу, уз кобно гуђење граната над нашом главом и звиждање куршума око наших ушију! Сравњивао сам, ово садашње безбрижно ћеретање са оним забринутим ћутањем и
Ствар је стајала рђаво с нашом батеријом. Пешаци одступали, и није да беже, већ их сретосмо у гомилицама где ошљаре полако и мирно се разговарају.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Пљусак је бивао све јачи. Као да се небо згрчило над нашом главом, и нека невидљива сила стеже све јаче, да се исцеди и последња кап.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Херцет послао ми је текст једне мађарске песме чије би прве речи могле заварати као да би могле бити истоветне са нашом песмом; оне то међутим нису.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Зад нас још није доста пропало По висовима овим каменим, Већ и авети сиње пучине Зар нашом крвљу мислиш појити? А Босна плаче — плаче Србија, А Херцеговина, та сестра наша, Чекајућ жртве браће слободне Са
ЧЕТВРТИ СЕРДАР: Кнеже! И ја, и сви да изгинемо За овај камен земље сиротне.... ПРВИ СЕРДАР: Да изгинемо, Ал’ с нашом смрћу, о, господару!
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
“ — продере се и силно задрма косматом, подбулом главом кад му се парохијанин потужи на жену. Од давнина не може с нашом кућом.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
прича поновила снова: У стари гроб је дошла туга нова А мислио сам младалачком чашом Да певам химну, појен срећом нашом. О, зашто, дуси, црном руком вашом На старом крсту позлатисте слова!
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
лађи, док су епископи појали молитве за дуг живот краљевског пара, срце ми се парало од туге за том девојчицом, нашом краљицом, коју су ко зна какви ветрови, као немоћну белу лептирицу, донели овде у туђу земљу, у наручје овог старог
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
И круна твоја с чела твог Талијом, драги, самом Презрена биће дана тог, Заједно с нашом драмом. А њена мила, гола груд, С барјаком срамне страсти, Позваће к себи занос луд 3а роба своје власти.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
одмах у очи колико се мали део мора види на отвореној пучини његовој; тај део личио је на плави округли штит, украшен нашом лађицом у средини. Исти утисак за време целе вожње!
Сви ти предлози, место да приближе оба хришћанска календара, још више би их раздвојили. Изгледа ми као да смо ми нашом жељом да задовољимо и науку и стварну потребу сазидали високи зид око нас који нема излаза.
„Када је исписао целу ту књигу, преостаде још неколицина неупотребљених листова. Шта се са том нашом браћом догодило није нам познато.
Све то утиче, као и они листићи траве, на ток нашег живота, и у томе лежи оно што се зове нашом слободном вољом. Ми хоћемо и желимо само оно што већ лежи у нама, заметнуто од оца и прадеде, од наших најстаријих
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
једне дипломатске посете, водио овакав разговор: — Ваша држава, није ли она вољна бити у добрим суседским односима са нашом државом?
није ли она вољна учинити изјаву нашој држави, да је она, ваша држава, вољна живети у добрим суседским односима са нашом државом?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Тај задатак паде у део Дринској дивизији. И сад настаде ужасна, крвава борба. Изненађени нашом навалом, Бугари почеше да одступају.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
1905. ПРОЉЕЋЕ Немој, драга, ноћас да те сан обрва И да склопиш очи на душеку меком! Када мјесец сине над нашом ријеком И на земљу пане тиха роса прва, Родиће се младо прољеће!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Есхил, Софокле, Еурипид, Вергилије, Бокачо, Рабле, Сер вантес, Чосер, Шекспир, Шели, Гете, Балзак, Пушкин, Толстој. Нашом народном књижевношћу одушевљавали су се и давали јој високо м есто у светској литератури такви писци као што су Јаков
Маретић овако приказује садржину те приче и њену везу са нашом песмом о Марку и Муси: „На двору асирскога цара Синагрипа живи мудри Акир, који нема са својом женом Теодулијом
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Видећи кола с учитељем и његовим пртљагом, Јованче замишљено рече: — Ето ти, оде и он. Сад је сасвим готово с нашом хајдучијом. Дјечаци се нису баш нарочито веселили учитељеву страдању. Што да се радујеш туђој невољи, па ма ко то био.
А моје дјевојчице? Лазар Мачак поведе Јованчета у страну и шапну: — А шта ћемо сад с нашом пећином, с мојом радионицом која је тамо остала? Да пренесем бар неке ствари кући? — Нешто можеш а остало нек чека.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Црква је место небеснога насељања с мобом нашом и учењем, а ми је учинисмо пазаром и уличном зурницом. Ваше жене и девојке не имајући на себи лепа одела у цркву не