Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
и жабе Међу обичне ове наше зецове дође однекуда зец пустињак, пак им почне предиковати, описујући им зечји живот као нај|беднији и најори на свету под небом, говорећи: „Што смо ми јадни зецови?
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Ево! Дај дуванкесу!... Тако!... Треба ли ти пара?... Чега хоћеш има у Суље, и све је твоје!... Ево!... Нај!... Беше скочио. Очи му сјаје као жеравица, а лице се смеши озарено радошћу. И Маринко се подиже.
Хоћеш мало духана?... — Па... ако је бог дао... — А дао је, ја!... За тебе свега у Суље има!... Ево, нај!... И даде му пуну прегршт. Маринко напуни дуванкесу, затим запали лулу, па се диже у шуму...
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Тада је, вели, био примећен од непријатеља и заједно с торњем, по сред кога је ударила разорна граната, једног од нај тежих калибара, стропоштао се сав у прашини са оним звонима и кубетима доле на траву у порти црквеној и да није било
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
За мене је од интереса, што праве поређења са по и нај (повисок, поголем и најголем) и што употребљавају гу уместо је и ју. То су јамачно утицаји с југа.
Ршумовић, Љубивоје - ЈОШ НАМ САМО АЛЕ ФАЛЕ
КАД УВЕЧЕ ДОТЕРА КОЛА У ГАРАЖУ КОЛЕГЕ О ЊЕМУ ПРИЧАЈУ СВЕ НАЈ, НАЈ, АЛИ МУ ЈЕ НАЈДРАЖЕ КАДА КАЖУ: — Е ДАНАС СИ ВОЗИО КАО ПРАВИ ЗМАЈ!
КАД УВЕЧЕ ДОТЕРА КОЛА У ГАРАЖУ КОЛЕГЕ О ЊЕМУ ПРИЧАЈУ СВЕ НАЈ, НАЈ, АЛИ МУ ЈЕ НАЈДРАЖЕ КАДА КАЖУ: — Е ДАНАС СИ ВОЗИО КАО ПРАВИ ЗМАЈ!
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- Не друге. Она ми је другарица из разреда. Зове се Неда. Најбољи је ђак. - Је ли још нешто „нај”? - Мислим да јесте, али то није важно. Дивити се њој, исто је што и дивити се звезди Северњачи, Рашида!
” - рекла је Рашида, али сам исто то могао да кажем и ја, или Атаман, или било ко од нас. Сада мислим да је то био нај тренутак који је одлучио, иако нисам сигуран у то. Наш план о путовању био је све ближи, али и нејаснији у исто време.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Пред њиховим очима су се заљубљивали, упознавали, крали. Нај чешће су слушали свађе. Оне би букнуле готово без икаквог разлога, због ситнице.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Путник иште, отац даје, Ето путу дође крај, Ал' и моја рука даје, Драги роде, песму нај! 1843, 5. дек. ВРАГОЛИЈЕ Момак иде враголан, По гори се шири, Леп је кâно лепи дан Што кроз гору вири.
30. „Ала среће страовите, Па не могу, ох, помоћи!“ Са се дере златне ките, У образ и баца злоћи: „Нај то теби, вражи коте! А доћи ће ђаво по те!“ 31. , крило наше, Вазда светло лице твоје!
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
А кад ми дође да прсне глава о Тог живота хридовит крај, најлепши сан ми постаће јава, мој ропац њено: »Ево ме, нај!« Из ништавила y славу слâвâ, из безњенице у рај, у рај! У рај, у рај, у њезин загрљај!
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
— Каквој спаваћици? —. чуди се Аца Кец. — Без ичега на себи? — Па, наравно! Без ичега! Онако, мислим . Што је нај смешније, испоставило се да Аца Кец није ништа лагао. У питању је заиста била мачка — али права!
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
»Ха, ова несрећна збуњеност рече он у себи, мрштећи се. Куд баш сад да ми дође, кад треба да сам нај... најслободнији !«... Познао сам вас одмах, настави он, па се накашља, не знајући шта би још могао рећи.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
се, озноји се; Пак се маши у њедарца Те извади свилен јаглук, Утр себе, па дјевојку; Пак дјевојци јаглук даде: “Нај ти, душо, свилен јаглук, Опер’ ми га, убјел’ ми га!“ Сузе рони дјевојчица: “Како ћу т’ га убјелити?
Која је више напрела? Мајкина Ружа највише; Стигла је вала до цара, Посла јој царе повесмо: “Нај теби, Ружо, повесмо, Опреди мени шаторе, Што од тог теби остане, Опреди себи дарове, У мом и двору дерала!
На мојој руци спавала!“ Мудрија Ружа од цара; Послала цару срдачку: “Нај теби, царе, срдачку, Начини мени стан од ње, Што од тог теби претече, Начини себи дворове, По њима ја ти шетала!
“ 144. Девојка јунаку прстен повраћала: “Нај ти прстен, момче, мој те род не љуби, Ни отац, ни мајка, ни брат, ни сестрица; Ал’ ме немој, момче, на глас
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
— Не греши, старче! — говорила је мушица. — Не љути се што и нас има на свету!... 3нај да је све добро што је из Божјих руку изишло. Ти мислиш да је зло што је и нас Бог створио.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
мог коња провести око девет часова с бакљадама кроз улице, и затим ће бити игранка у првом хотелу, где имају приступа нај отменији грађани.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
То ли ви хоћете од мене? Никада га Софка не виде таквога. И што нај- | страшније би, то је што осети како је сада она, њена удаја, њен бол, јад, све отишло.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
и[х] једанпут у кесе запечатио и у гвоздени сандук сложио, не би више смео у њи[х] како год у жеравицу дирнути, није нај по ћуди био ови последњи владичин разговор, кога за прекратити и на коју другу страну окренути, како види да владика
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
душевној снази и херојској вољи овога узора од човека, обхрвана свима несрећама, изложена толиким опасностима, заузета нај тежим дужностима што их живот може натурити, дужностима пуним одговорности.
А ти искривила главицу, у оном твом путничком шеширићу са велом ја уживам да те видим са тим велом и тако те нај више волим, и сваки час ме питаш: „Је ли, где смо сад, драги? Гле онај пејзаж, оно дивно парче!
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Ти сад гледај да се што пре дохватиш Венчаца, као шта сам ти казао; а ово нај, понеси са собом — рече Ђурици, дајући му новчаник. — Ама шта ово би? — поче Ђурица. — Би оно што не ваља.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Али нико не ради толико колико српски во. Он је свуда највернији и најважнији слуга српског сељака, а нај више у Банату Он пооре све њиве у пролеће, он превезе сазрело жито са далеких плодних пола на сеоска гувна, када дође
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Добар број одступања - њих ћемо и размотрити као нај карактеристичнија - изазива, што се и могло очекивати, прелазак са управнога на неуправни говор, заправо преношење
изгледа позној приповеци, својства простора су према доживљају на исти начин опонирана као и у раним приповеткама. Нај потпуније опонирање просторних својстава не налазимо, међутим, ни у тој ни у другим приповеткама, него у Софкином
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
па не да шегрту да носи сандук, јеп це боји да не полупа »еспап,« већ зове јака момка, даје му сандук и вели: »ево нај, али добро пази, чувај да не полупаш лонце!
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
“ „Чекај, жено, научи ме, слушаћу те. У који ти мислиш суд да би требало или?“ „Најприје 'ајде доље у 'нај наш, мали сељачки суд, будало једна будаласта! Како би тражио суда преко суда?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
“ Клобук даде Косовски девојки, па се маши у џепове руком, те јој даде три дуката жута: „Нај ти, секо, Косовка девојко, а ја идем на бој на Косово у пресвето име Исусово.
сабљом Краљевићу Марко, одс’јече му руку до рамена: „Ето сада, Новаче ковачу, да не кујеш ни боље ни горе; а нај тебе стотину дуката, те се рани за живота твога“.
“ Па извади очи налбантове, те их даје љуби Анђелији: „Нај ти, Анђо, очи налбантове, нека знадеш да их љубит нећеш, љубо моја, за живота мога!“ То изусти, а душу испусти.
Ал’ ето ти Милутина кнеза, и он носи шест стотин’ дуката, те их даде челебији Грују: „Нај то тебе, мој посинче Грујо! Пола тебе, а пола дружини, што сте мене у невољи били!
нећеш, ти обуци диван-кабаницу, те заклони токе на прсима; а поврати од шајка калчине, те заклони ковче и чакшире; а нај тебе мога џевердана, те с њим иди у Лијевна града“.