Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
А они... тхе!... Шта ту ја могу?... Доћи ће, ваљда, кадгод и мој дан!... Што рекло оно сироче: умријеће и моја наја, најешћу се и ја погаче!... Тако и ја!... Доћи ће њима црни дани, па ће онда Крушка добар бити!...
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
(са три пута недељно пасуљом), те веје из њега бодрост и свежина и сав му изглед изазива веселост, и пита га његова наја шта има нова тамо у Београду.
— Шта велиш! Где премештена, несретни сине? — камени се, запрепашћена од ове неочекиване новости, наја. — Онде код железничке станице. — Куку!
— Целокупну. — А митрополија? — Њу оставили. — О, о, о! — чуди се и крсти, па чисто не сме више ни да пита наја, него брже-боље лети у комшилук да га што пре обавести о страшној новости.
Па су онда некако и телефони први уведени, и хтела би наја нешто да поручи сину Боји у Београд, те пита Икету шта ће коштати један такав разговор тамо на том сокоћалу.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Милица, Елиза, Раша, Лина, Терезија, Евица, Милка, Анче, Персида, Роза, Фани, Мими, Јулча, Лула, Анђа, Савка, Злата, Наја, Стана, Рокса, Илка, Вилхелмина, Маца, Теза, Марта, Жана, Анча, Елка, Сара, Перка, Алка, Соса — и ја овде застајем,