Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Споро напредујемо уз мрачан зашаптан бријег. Над нама разгорено небо најављује близину најтајанственијег путника, мјесеца. Ха, ту су грабље, само га замачимо и повучемо, ево га зачас у крилу.
Таквих се мјеста човјек сјећа с првим сумраком: а заборавља их с пијевцем зорњаком, који гласно најављује крај свакој чаролији: — Готово је, а сад на посао, ваља и јутрос љеба јести.
у овај шумни дан презреле јесени, кад чавка гласно чвакће о смрти и растанку, а отежао кош, пун кукуруза, смирено најављује да се ваља зеричак одморити, па опет — Јово наново — у сјетву, у вјечито обнављање, чекати она два свијетла перца да
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
да је то само плод часомичне егзалтације, пуко вербално иживљавање: ко озбиљно помишља на нешто крајње, тај то не најављује. Такве ситуације најбоље рјешава даљина. Одлучан рез — и готово! Отпутовати, што прије отпутовати!
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Кључна је то реченица која најављује преокрет у сижеу са трагичним последицама по оба лика, Софку и Марка: „Само њему, госту, чинило се да - а то као да
врањскога краја од турске феудалне владавине, са укидањем чивлука и враћањем земље чивчијама - сељачки свет се најављује не само као свет у успону него, будући да угрожава, и као претећи.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Посвећен преминулој кћери, циклус „Видосава“ почива на наслеђу народних лирских песама, али на известан начин најављује Ђулиће и Ђулиће увеоке.