Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Гдешто су га и одаламили за то, па опет неће да мирује. Газда Рака нема никаког најамника, јер »брате, не може се: године омахнуле, свет се искварио, неће млађи да те слуша, а овамо извлачи и краде где што
Црњански, Милош - Сеобе 2
О њима се говорило као о чуду и тада. Али то више није био народ. Под оружјем. Него регименте најамника и слугерања. Који се, и тада, прославише, својим јуришима, и бајонетима, али који више нису знали, шта је то отаџбина.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
— Некад беше, док ме славе не понеше, не знајући своје сеше, просио сам једну ја. Имала је једног чика, филишћанског најамника, чико њојзи боле зна: одведе је на преваре међу своје господаре — сад им ноћу уз пехаре место жишка лицем сја.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
звер у људском облику, и ништа мање; да је прави дахија, и да обично, кад пође у срез, води читаву тевабију гладница и најамника, као стари персијски цареви; таквом писању дао је, ваљада, повода и џгољави Пурко, једини из пратње капетанове.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Ожењен двема Гркињама, Лаодиком и Себастом, живео је по грчком начину и обичају и био окружен војском грчких најамника. Грчки трговци и насељеници долажаху без престанка у варош Наукратис на западном рукаву Нилове делте, где процвета
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
мемоара, описан војни поход Славонско-подунавског пука, састављеног од три стотине Срба из Угарске, поданика и војних најамника Марије Терезије.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Он се насмеја: — Па зар ниси чуо да сам сасвим оставио брда? — Тек сад видим. — Овде сам само са два најамника. Горе сам оставио по– падију, синове, кућу, све. Оставио брда и села, која сам чувао докле је било потребно.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
ЗА ГИРФИЛДОМ Подлост рушит’ — да дивна задатка Подлост срушит’ — моћ ти беше кратка. Подлост нађе најамника клета, Подлост тебе укиде са света; Беше јача од кршна ти тела... Ал’ сад дршће од твога опела.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
од смеха, док нас не би Макарије изјурио из цркве, псујући на сав глас и говорећи како смо гомила безбожника и ђавољих најамника који исмевају божји дом. То није имало никакве везе са божјим домом, ми смо се смејали и то је све.