Употреба речи најгрубље у књижевним делима


Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Зато је тада и стајала, дрхтала, нијала се. Чекала да је ја први ословим, макар и најгрубље, а она ће већ одмах да ми попусти, моли ме, насмеје се, и тако да се измиримо. Али ја ћутим.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Још и сад љуљушкам у себи идиличну наивност тог пејзажа. Често су нам такве наивне сликарије крајолика, па и оне најгрубље и најневјештије, иницијација у доживљавање оних реалних.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Утолико пре што су Дисове најгрубље погрешке управо синтаксичке. Већ смо имали прилике да истакнемо како је он у изврсној песми „Тамница“ доследно

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности