Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Па се прича, кликће, поје А чаше се и не броје, Те с' одоше посмевати, Везанога заједати, И најгрђи који бише, Ругау се понајвише; Е па тако би свакаде.
Ћипико, Иво - Приповетке
А како је теби? —Пусти!... — одговори он нехајно. — Ја се празан нећу враћати; у свијет ћу поћи...Видим ја што је: најгрђи је друг невоља, а код нас је има колико те воља... Гдје је корисније, ту је најбоље...
— нападоше речима, подсмехавајући се, људи на њу. — Није ни он најгрђи! — опази жена, па се тога часа као зачуди : — Што, људи, радите? Видите да погибе човјек!
Ћипико, Иво - Пауци
—упита мати забринута, док је Марко из куће изишао. — Зло, мајко, није већ оно наш господар, већ најгрђи душманин!... — Немој тако, синко! Ваљао нам је гдекад; ја увијек мислим: довешће до јаме, али неће у јаму ...