Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Обојица дуго ћутаху. Турчин је пуштао димове из свога дугог чибука, а поглед му је лено ишао за оним колутима... Наједаред запита: — А како живе поп и кмет? — Као браћа. — Би ли се они могли завадити? Маринко поћута. — Н... не могу!...
Он мирно сачека да се Лазар навије на његову леву руку, па да га онда наједаред одбаци... Испаде Лазар из његових руку као неки трупац и бречи о ледину, а он оста дупке... Диже се дуга у небо.
Свирач задуван, ознојен, застао пред Иванковићем, па свира места, а овај преплеће ногама, као да коске у њима нема. Наједаред се проломи да гора јекну: — Јелице!... Сад играј!... Последњи слог заглуши пуцањ из пиштоља, који се разлеже по лугу.
— рече он. Јуришић му исприча. — Не могу да будем паметан зашто је то чинио!... Нисам ни мислио о томе!... Наједаред само ми мрче свест!... Нисам чуо ни пуцња!... — Знате ли где је ударио куршум? — викну Шокчанић. — Где?
У том слатком заносу заборави и где је, и шта је учинио, и шта сад ради... Наједаред се нешто проломи над њим, нешто што му одјекну у души као гром небесни; нешто што га запрепасти и пренерази, што му
Он це вуче од дрвета до дрвета, док не дође до своје авлије; онда наједаред претрча преко не, дође до ара и стаде нешто по ђубрету чепркати... па се диже колу...
— Кад ће то бити? — Кад?... То не зна нико!... Ми трчимо те припремимо, али То се не да припремити!... То бива наједаред, као гром... И, кад загрми и кад удари, он руши све у корен!... Али, иако је то тако страшно, опет ће скоро бити!...
— Кажи ти баби нека ме слободно убије! Ја ћу на небу искајати грех његов... И пре ће му опростити бог да ме убије наједаред, него кад би ме убијао дајући ме у онај мрски народ!... Немој да прокунем утробу која ме је носила!...
А грехота је мајку не послушати!... Јело!... Рано!... И она диже главу... Али је следи поглед Јеличин. Она заћута. Наједаред је обузе љутина. Дође јој па би да сможди Јелицу. Упршти погледом у њу: — А што нећеш? — упита.
Никад му лепша није била. Као да је свему на белом свету позајмила своје лепоте, тако све беше лепо око њих... Наједаред пуче пиштољ. Он се трже. — Устај! — викао је Ногић. Он скочи и погледа нада се. — Шта је, што ме будиш?
Знате га од повоја!... И он лопов! Кад је шта дотле украо? — Није ништа. — Па како то наједаред лопов? — Али нашла се кеса... — То вам је рекао онај измет српски, онај Маринко...
Изгуби и глас, руке му се узеше... Гледао је само укочено, а ничим није могао мрднути... Наједаред, тај човек загрме страшним гласом: „Ја сам Станко!... Зар ме не познајеш, зликовче?!... Он се престрави од тог имена...
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Баш то је хранила једна млада румена девојка, фрајла Јула, попина ћерка, и задубила се у посао, кад се наједаред трже, јер засикта стари гусак иза њених леђа на госта који се (после дужег приповедања поп-Спириног о томе како је
које светле и швадерски жмиркају с неба амо доле на заспало село и буднога Шацу у њему, који се журно упутио, па наједаред застао. Чуо је неке кораке из даљине, па се склонио у хлад испод неког багрења.
— О, о, забога, шта чујем! — Е, а сад збогом снаш’-Пело. Журим се! Збогом! Збогом! — рече па се пожури, ал’ се наједаред саплете на вратима авлијским. — Ју! — викну изненађено. — Ју, та шта вам је; умал’ нисте љоснули!
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Одговори ми: „Нека, ако бог да; желите ли је видети?” — „За то сам дошао”. — Кад наједаред искрсне девојка као пеливан, не могу ти исказати каква је то девојка била; кад је гледиш од главе до пете, да си
У певању ужасна дисхармонија. Лопови мисле да се друштво изопијало, па држе да је сад време послу. Наједаред умукну. Чује се неки жубор. Време настало.
обиђе све вароши у Галицији, три дана блуди којекуд; трајало је три године, а жена му не зна је л’ жив или мртав, па наједаред пише јој чак из Коломеје, отуд јој јавља да се већ кући враћа.
Тако је свака маска нашла себи свога с ким ће се титрати. То је тако читав сат трајало, кад наједаред сви беже у креденц; нешто страшно долази, ене звекеће на њему. Сала од страха готово празна.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Осећа се задах прашине, помешан са сточним изметом. Наједаред сокак се прегради густим, непровидним, огромним облаком прашине, који се приближаваше шетачима. — Ух, како ћемо сад?
Шта нисам тада мислила, о Боже!... А он, јадник, наједаред клону... посрну и хтеде пасти. Ја претрнух од страха... одједном се следих, узех га као мало дете и доведох кући.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
“ — Све немо, све ћути, а мени као да нека слатка слутња, неки тајни глас вели: „То је земља коју толико тражиш!“ Наједаред, трже ме неки шум. Крај обале, мало даље од мене, угледам неког рибара. Чамац му уз обалу, а он крпи мреже.
Момак се, чим чу реч „странац“, учтиво поклони и уђе у министров кабинет. Наједаред се отворише двокрилна врата и на њих се појави дежмекаст, пуначак, омален човек, поклони се с осмехом и доста глупо, и
Мало их је који држе да су пропали у путу, али ћуте и мишљење не казују да се свет не плаши), па онда редом остали. Наједаред се указа грдно велика и дубока каменита јаруга, прави амбис. Обала тако стрма да се није смело ни корачити напред.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
И седиш тако у чами, а душа се вине у бескрајне просторе, тражећи ма где светла зрака и, наједаред, пред тобом се носе сјајне слике, са којима се душа једини и ти заборављаш на све око тебе, на цео свет, и живиш
Жене тумарају по кући и клопарају по долапу и полицама, перу се шерпење, карлице, тепсије... Наједаред, пред кућом се зачу бат. Мачке поскакаше ка' опарене и, док си тренуо, оне већ пред вратима.
Планинка спремила крпу и кутљачу, па само чека. Кора се све диже и диже док, наједаред, кључ је проби и млеко сукну, али га вредна планинка претече и не даде му да покипи.
постоји неколико минута, па ти све око тебе изгледа као човек, који је, пред неком страхотом, и сам свој дах утајао... Наједаред, с краја села чујеш танко — танко певање петла.
Поплави га свега сумор и досада, а мисли му се наједаред разведрише и навалише читавим потоком једна за другом... Беху то јасне, али тужне мисли: »И шта могу ја њој дати?...
Нико се и не сећа Ђокића, већ сваки вели у себи: »Сад ће... Сад ће!« Наједаред учини ми се да загрме крај мене гром. Изненади ме снажан, јасан и одсечан узвик Љубишин: — Предај се!
И Љубиша тако исто, само очекиваше згодан тренутак да опали. Пружише се пушке и — тренуци се претворише у векове... Наједаред Љубиша одскочи од врљика, испали пушку и стаде. Глава зликовчева клону... За тренутак претрчасмо сви до врљика.
Он чита и као кроз сан чује нешто налик на оно: тик-так.... тик-так... Наједаред настаде тишина, и њему се учини да га неко зовну по имену. Он и не обрати пажњу на то.
Пера га погледа зачуђено, па после тога чуђење пређе у забуну и неку нејасну зебњу... Он стаде да мисли, и наједаред, као муња, засветли му цело питање у свести. Он се пренерази, пребледе и осети како почеше да му клецају колена.
Наже се над новине светла и весела лица и, наједаред, као да неки невидљив дух дође те га премаза, промени се и постаде као мртвац.
Иђаше погнуте главе и невесела лица. Наједаред сину му у глави: то је оно! Почиње се... Зато ли он не може да се моли Богу... Видиш предсказивало му се!
тако топло и пријатно осећати њено дисање, топлину њена тела на себи, те и не зна кад га ии како га сан превари... Наједаред, кроз сан, чује оно познато му нервозно, бесно викање очево...
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Нареди те изиђоше сви из вајата, па разгледа цео под, по коме беше растурено ђубре од живине и стоке. Наједаред узвикну весело: — Дајте мотику! — Марија, где је мотика? — запита кмет. — Не знам, богме, да ли је и донета из луке.
Ни једне мисли, ни једнога покрета!... Наједаред, усред тога гробнога ћутања, нешто око браве на вратима заклопара и врата се отворише нагло.
Тако му пролажаху дуги, бескрајни часови у ћутању, те је већ изгубио сваки приближан рачун о времену... Наједаред зачу се тихо, као сан, као са другога света, куцање о капак на прозору. Ђурица се прену.
Протрчавши потоком, кроз шибље и трњак, за један пушкомет, Ђурица наједаред стаде као укопан. На два три корака пред њим зачу се глас: — О-о-о, бато, о!
Сети се воде, јер осећаше страшну жеђ. Да му је само неколико капи хладне бистре воде!... Наједаред, севну му као муња, једна мисао кроз главу, која беше гора од отрова.
Ђурица, пошто руча и напи се воде са извора, леже у оно шибље и коров и задрема... Наједаред трже се из сна; разбуди га пљускање воде. Подиже се мало и, кроз густо лишће, угледа њу, Станку.
речица, затрепери отворенозеленкастим сјајем шибље и лишће око ње, и она се нађе у неком слатком младачком заносу. Наједаред, жбун се пред њом заниха, гране му се размакоше, и у оном осенченом и урешеном отвору указа се он — предмет њених
После онаква живота у родитељском Дому, после необуздане самовоље, којом је обележавала сваки свој корак, наједаред настаде прелом: она се потчини утицају другога, али и у том потчињавању она се руководила својим начелом — самовољом.
души, и он иђаше по њивама и шљиварима, корачајући несвесно, заборављајући и на свој положај и на сваку опрезност... Наједаред случајно погледа низ равно поље, и крв му се следи од страха, што му изазва ова изненадна коб.
Сунце прижиже у знојава леђа, јутрењи поветарац пирка и расхлађује, а трава шушти и пада под оштрим челиком... Наједаред косачи се пренуше. Неко иза њих повика: — Стој!
— Лакше, не мора баш тако брзо — проговори он. Не остаде им више од стотине корака до реке. Наједаред Пантовац погледа у лево, па, видевши оно, чега се највише сад бојао, повика: — Лези ! Лези !
Ђурица се подиже и погледа је зачуђеним раширеним очима. »О чему то она говори?... Причешће.. .Какво причешће!.. И наједаред стадоше да му се проносе у мислима светле и слатке слике давнога детињства. Једва их изазива у памети.
Ћипико, Иво - Приповетке
беше надвисио бакру; стога је она морала своју поставити са стране, на два камена, и чекати да вода узаври, па да наједаред успе брашно. Пара се са дна силом подизала и клокотала, врхом продирала и прскала.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Бога нема, нема; Ја се у ноћ скривам, Срце ми још бије. Је ли... или није... То ја ваљда снивам. Наједаред гласну Одозгора тамо: „Видите ли, бедни, Ви немате ништа До пепела само!
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
То вам налаже част и то вам заповедам ја. Черњајев.« Док сам ја ово писао наједаред проломи се јак пуцањ на басамацима штаба. Черњајев застаде: — И овде граната! Видите је ли ко убијен.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
„Ви лажете, нема ни вас, Нема света, сјаја!“ Тако виче из мог мозга Лудило очаја. XX Шта је туга која дође Наједаред махом целим! Опије те, занесе те, Обори те падом смелим!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Зато што је и карата играо, тамо у апсу. — Госпа Нола премести хладну крпу на слепе очи. И с канабета у мојој соби наједаред нема десет круна... хтела сам да платим вешерку. — Доста, Јулице! — Па тренутак затим: — То не може бити!
деца су се бар на четири разна места удавила, или се уопште нису удавила, или уопште нису ни долазила на купање. Наједаред неко викну: Децу носе! Па неко други: Деца иду! Али девојчице се нису јављале ни мртве ни живе.