Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
маја, те, 1806. године. Дан беше леп, топал; ветрић је ћарлијао. Хајдуци се забавили око пецива... Наједред бану Дева. Станко је седео на једној клади и разговарао с Ногићем. Чим смотри Деву, он скочи. — Баш мене тражиш?