Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Али земља је пиштала под нашим ногама. Било је хладно. Неиспавани и прозебли, мокрих ногу, стајали смо најежени, чекајући наредбу за покрет. Звезда једна прелете преко неба, па се изгуби у мрачном понору.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Лежимо згрчени, занемели, али најежени и нарогушени, спремни да и на небеса ударимо. Некако пред подне обрати ми се телефониста: — Господине потпоручниче,
Муње су парале облаке, киша је немилице лила. Седели смо најежени на коњима, док су крупне кишне капи пљуштале по нама. Са свих страна је севало, грмело, грувало...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
То се овде не дешава. Напротив. Најежени и накострешени чекамо најмањи повод да бисмо се устремили један на другог. Нас двојица, авај, припадамо различитим
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Седели су тако поред ватри по цео дан, најежени и нарогушени од зиме, гладни и изнемогли. Ако ли који од њих пронађе по шаку кукуруза, онда седе поред ватре и пеку
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
- тих неба, Требало би да неким спасоносним световима одлазе: Али ознојени, најежени сазнавасмо за кошмарске поразе! Ко дићи котве, Ко прекинути ланце, за велике полазе?