Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Онај мој из коже да изиђе, ал̓ ја га тишкам... — Чујем да му је онај пас опет скоро долазио... — рече Крушка и најежи се. — Био је, али као сен. Зачас га нестане. Вребао сам сву ноћ око куће, па ништа... А дошао је кући, видео га Лазар.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Чим пријаве посету он се с места најежи као од бола, који је баш тог тренутка наступио, гледа у врата и очекује. А онај његов познаник улази журно, смешка се
Неки војник приђе са свим близу, најежи се и зину, али не изговори што је почео. После се почеша по коси, прибра и рече: — Гле, ово наш водник!
— Што? Како? — Рђав је знак, кажу. Чије нема неогодини, не састави годину. Он се укочи, најежи, згури, па дрекну: — Где је моја сенка? Где је моја сенка? — Синко! Синко! — Вештицо! Где је моја сенка?
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
— Овамо сваке ноћи долази Жућо пас да јури крчмареве мачке. На те ријечи мени се сва кожа најежи. Куку мени ако ме Жућо нађе овако у џаку!
Црњански, Милош - Сеобе 1
пустивши пук право на њега, трчећи корак са ножем у зубима, од којег се ђенерали узврпољише, а Беренклау од миља најежи. Затим како би пуцали у три реда. Најпосле, разне покрете и дешаржирање.
Док су му слуге стишавале коње и покушавале да точкове покрену уназад, Аранђел Исакович, стојећи у колима, сав се најежи, осетивши, као на свом телу, убод дрвета који онај пред њим као да није осећао.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Око њих се ширио непријатан задах зноја и прашине са патика. Личили су на крдо ухваћених, ружних звери. Бел Ами се најежи када га дотаче нечије голо раме, а сасвим укочи када отпоче гурање по бетону уз мутирајућу цику и чудно, полупедерско
Нервирао га је и дрес од црног сатена при чијем се додиру најежи кожа, комплетна глупост ситуације коју није могао избећи, сусрет са професором вечно увученог стомака што ужива у
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Те тако, кад грозница оде у град код оног господина, а она га ухвати и стане трести, а господин се одмах најежи па брзо легне у кревет и пошље по лекара, и тако се много намучио и напатио од грознице.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Сеоски ћата се задовољно и пакосно осмејкиваше, гледајући то у збуњена Гојка, који се одједном некако необично најежи, увуче главу у рамена, па нервозно звера очима, час у Љубицу, којој се образи одједном зацрвенеше, као да ће сад из
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
али ти уживање прекида оштра студен, од које ти се најпре кожа најежи, па затим и само срце задршће и онда се лаћаш трудног рада и хиташ, да се у раду што пре загрејеш...
Прво отпочне шаптати густо бучје са високим грмовима... Ала је то страшан шапат, да ти се кожа најежи!... Попци, што дотле певају по ливадама, на мах умукну. И тада се све утиша.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Његов леш косо лежи у тами, наслоњен на њу и покривен њоме. У бради се згрудвала крв. Груди су исцепане. Најежи се, ледене су ноздрве ветра, а дах му увек заудара на даљине. А иза облака небо је пуно звезда.
кров чесме с крстом, потонуле цркве, гробнице, чује шестогласно певање воде, звонко отицање из шесточесмених уста, најежи се, све је хладније, дрхти, у другој кући од чесме кукају жене, и ја сам убица.
Чије је? Повлачећи чарапу, њени прсти додирнуше му листове. Најежи се. Ти прсти су и туђу ногу и туђи врат миловали. А ипак, иако не би хтео, сасвим јасно осећа да је воли.
Сузе теку у браду. Сада је и она црна. Ни псето му се не оказа кад уђе у двориште. И овде је пусто. Најежи се и покуша да убрза корак до своје собе. Отварајући врата, учини му се да вриште шарке. Кресну шибицу.
Ћипико, Иво - Приповетке
Марка још нема, а невјера очиглеце пријети; наслућени хладни западњак наједном јако духне, море се најежи и јаче помодри, и силни шум затутњи из даљега у простору.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
И дуго стојећи тамо, „Сан је, мишљаше, лажа, а Бог је истина само.“ И кмет се најежи чисто. Зар све што човек снива Мора се на јави збити, да буде истина жива? Не, то не мора бити. И мучно дође му тада.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Сија као сунце. Дјечаци трком кренуше кроза шуму. Над јаругом је још лежала јутарња сјенка. Јованче се најежи. — Ко би знао шта нас чека данас? — Тежак посао, копање — одговори сталожени мајстор Мачак. — Ваљаће добро запети.