Јакшић, Ђура - ПРОЗА
— мислио сам у себи. Приближим се жбуну... Сирота мала веверица је лежала, сва у крви.. — У мене се кожа најежила, жмарци ме подилазише, слутио сам да ће ми се нека несрећа догодити... Онака поган никада није добра коб...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
И кад се врата за њим затворише, Турчин се спусти на диван, управо сурва се... Свака му се длачица на телу најежила од љутине. „Више се не може лијепим ништа”, мислио је он. „Сад ћу и ја памет у главу, па ћу оштрије с њима...
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
ноге насадили, па иђаху као на кључеве; облачили прње и јачине, — усред подне да га човјек сретне, сва би му се коса најежила. Докле неко, да му Бог поможе, из онијех пањегах завика: „Бјеж, народе, е изгоре кућа!“ Боже драги, да ту бруку видиш!
Ћипико, Иво - Приповетке
Зачас и удар вјетра зафијуче преко димњака и кроз конопе катарака; пучина се најежила и тамније помодрила, пароброд јаче шкрипи, а по мору, нагањајуће се, сенке облака хитрије јуре, не могући никако да се
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Голо стење штрчи из земље, наборано и нарогушено, као да се сва земља најежила. Мало даље, читави блокови наваљени један преко другог, а из шупљина, сличних оним дупљама у лобање, развлаче се