Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Рука је чупала нож из каније и споро га заривала у Чакаранца. Али, само у мислима, и то првим, које се брзо скрише у најзабитији угао свести, одступајући пред другима: „Ико, ја частим. Мој се син жени. Девојка је добра и кућа је поштена. Што се .