Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
од људи били кад смо могли, после онако божанских тренутака проведених с њима, и момената кад смо пред њима дрхтали у најискренијем узбуђењу ватрене и савршене оданости, растајући се, да одлазимо одмах иза тога, и то мирне савести, на сва она прљава
твоја сам, спашћу те“, говорио је и грлио ме тако снажно да ми је тај загрљај, најприснији и најтоплији, сведочио о најискренијем, о сасвим побеснелом осећању и оданости онога који ме грли.