Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
И данас, кадгод покушамо да говоримо најмањој деци, враћамо се змајевском осмерцу. Првом читаоцу најсрећније се обраћа први наш дечји песник.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Он допушта да се оне могу употребити када их нема у народном речнику, али обазриво и у најмањој мери. Ту се тек потпуно изјашњава да треба усвојити јужно наречје као књижевно.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
На сваких пола метра зјапи отвор из кога штрчи бајонет, или је такође затворен циглом. И при најмањој несмотрености, оде глава. Али пешаци не хају много.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Паштила се да се навикне на лепо опхођење, на милостиве, пријатне речи, али при најмањој неповољности, она ипак плане и испољи јасно своју простачку грубост. — Играте се, децо!... Шта сте се то играли?
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Док не цикнуше: „Ко то?” „Шта то?” Заглибивши се, целе, у блато. ФУРУНИЦА ЈОГУНИЦА Негде, у најмањој од свих улица, У радњи лимара Петра Бобоша, Дуго је живела једна фуруница, Фуруница не већа од добоша.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
уз своје простране желатинасте штитове вуку собом, као у затвору, стотине ситних риба које плове уз њих, па се, при најмањој узбуни, крију у те масе као пилићи под крило квочке. (В. сл. 62).
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
кућу уљезе, зашто она не улази кроз врата, него се крадимице кроз умар провуче, па кад ’оће претвори се у лептира и у најмањој рупици укрије. 5.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Сав мрачан, седео је у најмањој соби двора преврћући древне књиге. — Можда је у књигама његова срећа? — уздахну царица мај ка, али принц ништа не
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
сваку манифестацију и развитак људске душе: како се она код детета постепено развија, како код сваког човека бива при најмањој телесној нелагодности, а нарочито болести, поремећена, како се смрћу угаси као какав пламичак“.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
то десило у магновењу, али сасвим у магновењу, и баш исто овако како сам овде испричао, и ништа друго и нарочито ни у најмањој ситници да бих могао на овом месту удесити било какав прелаз, додати или заокруглити колико-толико ово некако неукусно
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
предавали у наручје фантазији и ирационалноме, без стидљивости и без суспрезања (као што то, напротив, па макар у најмањој мери, бива код поезије), већ с пуном озбиљношћу и с пуним увјерењем у пресудну важност свог посла.
И каквог ли апсурда у том биному: морати хтјети! Врхунац моћи — и врхунац неслободе. Ни у чему, ни у најмањој ствари не моћи бити индиферентан, незаинтересиран: Никад не моћи рећи: нека иде како хоће, нека вода носи!