Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Мој отац и мати имали су осим мене јошт пет синова: Николу, Петра, Григорија, Димитрија и најмлађега Симу, који је у Ћесарији учио војену академију и био кадет, а после са ћесарском војском ишао у Италију (он је 1813.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Па ајд' напред, по дола, по гора, И стигасмо Раду близу двора. Ту му нађем брата најмлађега Де огледа коњица својега. Одма јунак онамо поита, Па га брзо овако запита: „Каж' за брата, ти момче крилато, Да
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Путујући тако стану се договарати два старија брата, како би узели воду од свога најмлађега брата да се оцу умиле као да су је они нашли, и договоре се овако: да подмите његове момке да излију воду у њихове
Ето брат наш најмлађи нека даје најпре своју воду па ћемо онда ми своју. Момци одмах излију воду из суда брата најмлађега и даду цару да се окупа. Он се окупа и ништа му не поможе, па рече другој двојици: — Дајте ви да видим шта ви имате.
Сад дође ред на најмлађега сина да и он чува јабуку; он се оправи, дође под јабуку и намести кревет под њом, па легне спавати.
Кад ујутру дан осване, устане царев син па однесе оцу оне обадве јабуке. Оцу буде то врло мило, и похвали најмлађега сина.
Онда му рече анђео: — Ето ти што си желео. Па узме најмлађега брата н пође с њим преко поља па га запита: — А шта би ти хтео?
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Кад си расла, на што си гледала? Ил’ си расла на бор гледајући, Ил’ на јелу танку поноситу, Ил’ на мога брата најмлађега? — Ој јуначе, моје јарко сунце!
— Ој јуначе, моје јарко сунце! Нит’ сам расла на бор гледајући, Ни на јелу танку поноситу, Нит’ на твога брата најмлађега; Већ сам млада према теби расла. 157. Чујеш девојко, чујеш лепото!
249. Зарекох се, затекох се, Да не љубим млада војна; Бог ми даде најмлађега, Најмлађега, најлуђега. Опремих га за козама, Кад у вече вече било, Све су козе дома дошле, Мога драга јадна нема.
249. Зарекох се, затекох се, Да не љубим млада војна; Бог ми даде најмлађега, Најмлађега, најлуђега. Опремих га за козама, Кад у вече вече било, Све су козе дома дошле, Мога драга јадна нема.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Сад дође ред на најмлађега сина да и он чува јабуку; он се оправи, дође под јабуку и намести кревет под њом, па легне спавати.
Кад у јутру дан осване, устане царев син па однесе оцу оне обадве јабуке. Оцу буде то врло мило, и похвали најмлађега сина.
” По том они пођу сва тројица заједно, али старија двојица стану путем једнако ружити најмлађега и смејати му се, па га најпосле отерају од себе, те он удари другим путем молећи се Богу да му да добру срећу.
Онда му рече анђео: „Ето ти што си желео.” Па узме најмлађега брата и пође с њим преко поља па га запита: „А шта би ти хтео?
Кад они изиђу пред цара, цар запита најмлађега царевића: „Јеси ли ти све то чудо у овоме граду починио, | дивове исјекао и шћер моју од смрти сачувао?
и никако да је нађу; најпосле нагазе на некаку бунарину, кад тамо — у бунарини једна велика жаба, и код жабе стрела најмлађега царева сина.
боље јаве цару како су нашли стрелу, а цар, кад чује, одмах доведе девојке из она два града за два старија сина, а за најмлађега донесе ону жабу, па их венча и учини велико весеље.
Кад буде време, сведу младенце, старија два брата сведу с њиховим девојкама, а најмлађега са жабом. Пошто их сведу, али из оне жабе изиђе красна девојка, што је нигде у царству нема, само жабља кожа остане на
злобити царица најмлађој снаси својој, па како отиде у двор, одмах рече цару: „Ја не ћу с тобом хлеба јести, ако тога најмлађега сина не истераш из двора.“ Цар је стане блажити, и једва је мало умири.
Онда царица како отиде кући, одмах на цара: „Или он из двора, или ја.“ Кад цар види да се нема куд ни камо, дозове најмлађега сина, па му рече: „Синко! ја чујем да се ти хвалиш да можеш једним рупњаком проје сто браваца нахранити.
Онај свињар после отиде својим путем. После неког времена опет цар дозове најмлађега својег сина, па му рече: „Ја чујем, где се ти хвалиш да можеш напојити сто волова једним каблом воде.
Онај говедар после отиде сам својим путем. После некога времена опет дозове цар најмлађега сина, па му рече: „Ја чујем да се ти хвалиш да можеш довести гвоздена човека.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Он је с таковим усердијем о мени овом купцу беседио, да човек обешта не само за свога најмлађега од седам синова плаћати ми, но савише у својем дому у саду и у граду, док сам год у Хију, квартир и трапезу давати.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Али се Бакоња не понесе, но сутрадан опет замијени најмлађега ђака пред собом, у нижим работама, као и дотле, те је звонио будионицу, мео цркву, распремао стричеве ћелије, и
Било је већ десет часова. Бакоња замоли Бону да му да једнога ђака који би га провео по вароши. Боне одреди најмлађега и они пођоше. Бјеше, ваљда, двије-три године млађи од Бакоње, ситан, оштроумна лика. Звао се Шимета.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Чувши старичин савет, мајка се помири са судбином. Данима је чекала, летела да ухвати што већу и дебљу рибу за најмлађега сина, и надала се. Птић је све гладно гутао, али није растао. — Ништа од тебе! — говорила су му браћа.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Сад дође ред на најмлађега сина да и он чува јабуку; он се оправи, дође под јабуку и намести кревет под њом, па легне спавати.
Кад ујутру дан осване. Устане царев син па однесе оцу оне обадве јабуке. Оцу буде то врло мило, и похвали најмлађега сина.
Кад они изиђу пред цара, цар запита најмлађега царевића: — Јеси ли ти све то чудо у овоме граду починио, дивове исјекао и шћер моју од смрти сачувао?
Краков, Станислав - КРИЛА
Гласало се. Мајор је рекао да се овога пута неће почети од најмлађега. Већ се трн пута поновило: — На смрт. Дановић је пљунуо у страну, лупио штапом о цокулу, и рекао: ”не, за редован
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
говорио: — Овај ми је мудрица, њега ћу у професоре, — указујући на најстаријега — овога другога ћу у трговце, а овога најмлађега, ђиду, ћу у официре!