Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Отети, упалити туђа села, разграбити, убивати, то су њихови всегдашњи и најмудрији разговори. Места великољепна, штоно реч — рају подобна, а у њима људи дивји зверови.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
поштовање и углед свих чланова задруге и зато се на ово значајно место бира, пре свега, онај који је најпоштенији, најмудрији и најспособнији. Добар домаћин никако не сме бити свађалица, тврдоглав, пијаница, коцкар и сл.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
памети, | него ајдемо скупити педесет талијера па да пошљемо у Млетке тројицу од нас да купе, јер су Млечићи, чуо сам, најмудрији и да толико памети имају, да и продавати могу па и цијене.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Али шта са улицама? Шта са зеленим плочама? Би позван најмудрији царев доглавник, па доглавник доглавника, али није дан од њих није знао где се налази рудник зеленог камена.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
У то девет година он се обогати слушајући ћаћу, тако да је био најбогатији и најмудрији у свему ономе крају. Кад је то видио онај други свијет, испизме се сви на њега, па стану диванити да је премудар, те
њега, па стану диванити да је премудар, те тако то и цар чује, па га дозове преда се и рече му: — Ја сам чуо да си ти најмудрији од свега свијета, зато хајде кући, па ми ујутру мораш доћи ни бос ни обувен, ни го ни обучен, ни јашући ни пјешице
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
рај и да ли ја мислим да тај Американац Франклин који се играо змајевима као беспослено дерле, зна више о томе него најмудрији људи у Идвору.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Ох наше срце ког достојни нисмо Ни онда када најмудрији ми смо, Док будни пред оним што нас сном превлада Не завапимо: милости!
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Нек' моја срећа сања и на лажи. Више је волим но науке ваше: И луду младост моје око тражи, А најмудрији гробари га плаше. У дуге, кишне и јесење ноћи Крај разрушених гледам жртвеника.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
јасно разабра како се препиру ствари у кући која од њих има првенство и зову сат с клатном да пресуди, најстарији је, најмудрији... — Ко каже? — закашља се огњиште. — Мене су направили кад и кућу, он је колико јуче дошао... — Са ђубришта!