Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Па приђе кућњем прагу, клече, прекрсти се и целива га. — О, гнездо моје!... О, радости моја! Бабо! Најо! Браћо!... Сви!... И ти, Јелице, и ви децо!... Овамо!
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Јесте се уморили радећи? — Помало, вала, трчкарамо. Дијете, јесте метули јастуке на клупу? — Јесмо, јесмо најо, одговара најмлађа сна, стојећи уз отворена собна врата, са свећом у руци. — 'Ај'те у собу!
Ћипико, Иво - Пауци
Раде, упртивши торбу, пољуби се с њима и вели им: — Навратићу се к жени да видим сина прије него пођем... И чујеш, најо, пази и ти на њ, док се повратим! — и оде. Родитељи остадоше замишљени, као да о нечему премшпљају.