Употреба речи најобичније у књижевним делима


Матавуљ, Симо - УСКОК

Израз му бјеше сјетан, готово жалостан. Ђакон — „Милобруковић Иво“, како га најобичније зваху Црногорци — жилав човјек од четрдесет и њеколико година, обријане браде, црнијех, танких бркова, имађаше капу

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

И најобичније радње — дедини одласци у воденицу, или стричева борба против јазаваца — добијају у оваквом виђењу и представљању тајанс

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Чак ни шаховски краљ! — И онда? —Ти си најобичније сиво дете смога. Кћи споредних дворишних зграда. Муштерија бедних самопослуга на ћошку.

Онај ветеран успут изгрди и мог маторог, тврдећи да је „ово што се данас пише најобичније ђубре“, а да је још увек наша најбоља књига „Српска трилогија“ покојног Стевана Јаковљевића.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Нешто најпростије и најобичније. Била је то четвртаста или правоугаона рупа дубока два метра, отприлике као ископани гроб. Преко ње су положене греде

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

— Ха-ха-ха... Па то су најобичније појаве у школи ; То већ не сме никако да вас љути, јер ће вам се понављати онолико пута колико имате часова рада у

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Из њих провејава дитирампски тон, изречен и у ритмованом темпу који често прелази и у прави стих. Најобичније се изричу као похвала, честитка или молитва.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

људи није свестан шта се догађа око њих и у њима и милиони постају жртве болести и умиру пре времена управо због тога. Најобичније свакодневне појаве су за њих мистериозне и необјашњиве.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

, па до најновијег, тада актуелног дадаистичког разграђивања не само књижевних конвенција и синтаксе него и саме, најобичније структуре речи.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

наивна ласто ПАРАЛЕЛНА ПЕСМА Хајдемо просте воде хајдемо то је мала шетња до непознатог и натраг увежбаним навикама најобичније речи ми набављају све што ми треба и не треба.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

из земље као вода низ реку« (СЕЗ, 19, 361; 70, 543); »Кад се полази у бербу грожђа, онда се кола оките разним цвећем (најобичније невеном, смиљкитом и босиљком), те да би виноград (лозје) окитио родом и догодине« (СЕЗ, 32, 43).

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

деспотице Јерине (а постоји и мишљење да је то цар Манојло Комнен или Манојло Палеолог) давори (давор’) — узвик који најобичније показује жалост, а уз то често и прекор, ређе претњу, радост, чуђење даворије — свирка, песма дажд — киша даиџа —

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Као дериште била је сува, џигљаста и краката, танких, дугих руку, дуга лица и великих уста, укратко: једно најобичније дечје лице за које не зна човек како да каже — да ли је лепо или ружно, а најмање би се смео кладити и тврдити да ће

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности