Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
из уста у уста, као насушна потреба првог реда на каквој пијаци препуној и купаца и продаваца, којима је стварно и најозбиљније стало до размене и где предмети нечувеном брзином прелазе из руке у руку.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Па они су ту, Чарли! Њих интервјуишу, Чарли, тако ми бога, и они најозбиљније причају о својој каријери започетој у пивници „Гранд“!
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
И ту на гробљу још као да је најозбиљније и најстрашније кад се здрпе. Пуне туге и бола, а после напијених за »спокој душе« чашица и чаша, пуних глава, доведу
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Еле мицасмо се кроза њих, ама никад изаћи...“ „Је ли те који очепио?“ опет ће Петар најозбиљније. „Јест, богами“, осјече сердар, а загледа се добро у очи Петру, не би ли одгонетнуо шта значи то. „Чему то слути?
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
„Браћо, велим ја, не браћо, него небраћо, свршено је са савезом, кидамо савез, кидамо, кидамо најозбиљније, цепамо уговор, уговор је парче артије, тражићемо друге кајаћете се.
Прочитао сам неколико дивних говора чувених париских адвоката изговорених у познатим парницама пред париским судовима. Најозбиљније сам проучио, баш у то време вођену парницу између једног народног посланика и једног париског листа, кога је ванредно
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Она као да је оно најважније, оно најозбиљније у нама. Сама срж живота, његов најглавнији, најбитнији садржај — готово сам његов животворни принцип.
Једна завјетна, цјеложивотна мржња, једна мржња-водиља, подобна је да превлада чак и мисао смрти. Често сам се најозбиљније питао: за колико је твој живот осиромашен одсуством једне велике мржње?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Исак... — Извол’те, госпо’н поручник! — Читај... за ме-мене... мо-молитву... Исајло се онда прекрсти и најозбиљније почиње: „Оче наш...“ — Лука се одупро рукама, главу опустио на груди и жмури. Када Исајло заћути, Лука се прене.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Нешто тако могло се очекивати и у овој прилици код Мана кујунџије. О тој ствари је већ неколико дана мислила најозбиљније Манина мајка Јевдокија, па је напослетку и сазвала једно веће — фамилијарно веће од родбине, већ постаријих жена.