Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Доситеј тражи само оно што је саобразно здравом разуму и корисно друштвеној целини; романтичари истичу оно што је најособеније и најексцентричније у личности, проглашујући право јединке да живи на своју руку и за свој рачун.
да су народне песме, безименог и заједничког порекла, најбољи израз »народне душе«, онога што је најсамониклије, најособеније и најинтимније у једном народу.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Зато нам се она привиђа као неко њихово беспрекидно дјелање, и као њихова лична заслуга. Али што им је најособеније, то је онај утисак да су се стекле неким чудом, да су настале неким необично сретним а произвољним стјецањем датих