Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
А ови ти, кад једно кад друго дочепавајући, себи као болеснику на понуду посвештава. Најпосле ето ти нам и лисице, која кроз врата вирећи: „Како си, стриче?” пита.
и јуначество једнога народа без науке и мудрога прављенија подобне су зверској снаги; бране се за неко време, ал' најпосле морају рећи „ејвала”, и покорити се.
А курјак остане јаучући и себи говорећи: „Досад си лагао, а сад си баш долагао!” Наравоученије Овако се најпосле свакому догоди ко се у неправду, лаж и превару узда.| 22 Лисице Једној лисици упадне реп у шкрипац.
општества и народа своје су мало општество утверждавали и обогаћавали, а велико варали, заслепљавали и, кад је до најпосле било, ногами газили, угњетавали и попирали.
А како би ковач почео јести, ето ти му гарова разбуђена и готова. Најпосле већ досади се ковачу, затвори ковачницу спопадне један ашовски држак, пак почне гарову овако предиковати: „Гарову,
и к божественој добродјетељи, он је нечовек и звер, био философ, био господин, био христјанин и зовоми светац, био најпосле што му драго. „За децу” — рећи ће ми ко — „таке ствари пишеш?
Ограјише Одисеј с овим који неће ни за што друго да зна него само за оно што чувства његова осећају. Најпосле употреби сву силу красноречија, и почне му изображавати преимуштества человечества и разума: благородство словесности,
А кад прирасту деца, зла као им и мати, најпосле сложе се с матером, пак камењем бацајући се на ме, отерају ме од куће. Тада ти ја куд ћу, што ћу, те опет преко истих
у бедном граждана својих междусобном раздору, страшан навластито жрецем, лажефилософом и сујеверија заштититељем, — но најпосле он исти, који је мудрост с неба међу људе донео, осуђен је од својих грађана у време старости своје отров пити!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
И заповедимо старешинама (кућевним), да свако мора довести на исповест а старешина мора најпосле остати. Она два стара (свештеника) исповедају старе људе, а нас тројица млада учимо децу како се ваља крстити, Богу се
Било је разговора од сваке руке, најпосле рекнем ја осталим кнезовима: ,Не би ли добро било да предложимо везиру, и обрекнемо нашу војску у помоћ дати му?
Фочић каже: „Нису ме лепо дочекали и конаке спремили, но најпосле донесите сто кеса глобе па да и̓ пустим”. Мој стриц, како то чује од Фочића, које од трговаца Срба, које и ваљевски
Читав дан молим за полицу, а они не даду се умолити. Најпосле запитам ја њи̓: „Је ли Јаков ваш ортак?” Кажу да јесте. „Добро”, одговорим ја, „ја сам јаков!
Пита генерал Ђенеј зашто се бијемо с Турцима. Ми кажемо по реду какви смо од дахија зулум подносили, и најпосле исекоше наше кнезове, као: Алексу, Бирчанина, Станоја, Петра из Ћуприје, Хаџи-Рувима — и побројимо све друге, које смо
Може бити да је и везир рекао да бегају). Ту нам везир златна брда обећава, но најпосле Карађорђе рече: „Фала ти, честити паша, ми знамо да цар нама зулума не чини и рад је, и тебе је послао да нас умириш.
кад сам отишао до куће да се спремим, понео сам двеста педесет дуката своји̓ сопствени̓; али то је мало за велики пут. Најпосле питам ја Чардаклију колико најмање за тај пут може бити доста, јербо ја нисам никуд од Сарајева даље путовао.
” Одем Сими. — „Иди Катићу, нека он даде!” — И тако сам ишао свакоме по двапут и баш ниједан ни грошића. Ја најпосле дођем онако љутит нашем чадору, зовнем попа Симу из Бранковине, и мало за кућу наручим, па онда узмем прошенија која
Стојковића) поведемо, ни на по пута без кавге нећемо моћи отићи, и најпосле узеће нам и кола, па се он возити а ми ићи пешке”. И тако сви рекнемо Теодора да поведемо. Сутра дођу они опет к нама.
А кад виде Турци да ће изгинути, онда у једном селу утрче у један котар (сењак), почну се тући. Најпосле запале сено и потрпају све оружје и најбоље ствари што су имали у ватру, и ту и они сви изгину и погоре.
Турци викали: „тко си?” и „натраг!” — Ђуша шта је говорио, не знам, и није хтео одступити. Најпосле Турци опале из пушака и убију га. Чује то Карађорђе.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Кад ал̓ хоћеш... Не мо̓ш ишчупати паре да клечиш! Дају ти, али по дупло. Најпосле зажмурим, па хајд, оном нашем Чивутину, Узловићу поганом. »Дај забога и побогу!...
Откако је газда Милун почео трговати, одонда су га омрзли многи људи; али он то слабо мари. Најпосле, што и да мари, кад му нико не може наудити. Човек богат, може му се; он је госа — његова се свакад и свуд боље меље.
Само ако ми Среја не прескупи, а ја већ знам да је добар и вредан. — Неће ти прескупити, а најпосле госа си, богме, па плати му и више. — Па би ли ти служио код мене, Срејо? — упита Милун окренув се онамо Сретену.
— И боље раније да пребринеш бригу — примети Видак. — Јес', јес' — повикаше остали. — Боље раније. — Најпосле како рекнете — рече Среја. — А шта би ти тражио од мене до Митровадне? — Петнаест дуката — газда-Милуне.
— Да ти дам тринаест — повиси мало Милун. — Не могу, газда-Милуне, вере ми! Најпосле, ето за четрнаест; ниже ни паре. — Дела, Срејо, дела! — навалише сад на њ. — Шта се ти опет толико затежеш?
Оно још горе. Сватови се деру: »Тако, море, тако! Удри, удриде!« и скачу око ње га као бесни. Најпосле ти оно момче спусти бубањ на земљу па, токорсе да се н оно нашали, потеже и скочи на њ.
Пође у собу и погледа нумеру коју се досад никад није сетио да погледа, кад и ту № 25! Баш тај ће Му број дохакати најпосле... Хода сиромах Пупавац по соби, а и сам не зна што хода и како хода... дошло му тешко, боже, тешко — као да је убијен.
Почешка се Никола иза врата — Шта ће сад? Ту се апелује на љубав, не може му одрећи. Најпосле, хајде да се види и та комедија, па макар се сутра мало и одспавало — ионако је празник. Обуче се и Никола.
знати сам капетан, а знаће и Симица, који се већ беше ознојио причајући по неколико пута своју недаћу ноћашњу, а зваће најпосле и дугачки практикант капетанов, који је читав сат утрошио и неколико табака искварио — док му је једва за руком испало
« па зашиче опет. Зва она, зва, аја, неће да устане! Повуче га најпосле за ногу. Ђипи он као бесан, збаци са себе поњаву, те јој смакну конђу и рашчупери је сву — колико је лупи оном
Ћата мисли да је Дрекавац. Сељаци — дивљи човек, и ништа друго. Еле, загледаше га, мислише и најпосле смислише да га затворе у општинску апсану, па да јаве капетану.
Али шта ћеш? Данас се свет изопачио, па, боме, и напасти којекакве наилазе и ето најпосле — дивљих људи! Брзо пуче глас по селу: како је Радош набасао у Великом Космају на дивљака; како умало није погинуо;
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Лазар стаде. Он му приђе ближе и, после обичног поздрава, рече: — Много сам премишљао да ли да ти кажем, па најпосле велим ако њему нећу, ја коме ћу. — А шта то? — упита Лазар преко срца. И Станко му се исповеди.
— Шта ту ваздан!... Смеш — не смеш?! — викну Лазар, а беоњаче му од зала закрвавиле. — Најпосле... кад хоћеш! — рече Станко, чудећи се шта му је наспело... И ухватише се... И понеше се по оној чистини...
Није био толико срдит колико зачуђен... — Најпосле — рече — ја и волим! Нека бар џаба нисам отишао у гору!... Место једном, ја ћу трима главама окитити Црну Бару!
— рече он. — И ја, који се шалим са животом, што је најпрече, што да се не прошалим с надимком!... И, најпосле, реци ми право, Зеко, шта сам ти ружно рекао?... — Ништа. Ништа, тако ми бога!...
да пођем и ја с тобом!... Ја нећу ићи кућама. Лугове црнобарске знам као својих пет прста... Молим те!... — Добро, најпосле. — А зар ја да сједим као бабетина овдје? — упита Зека. — Нећеш, нећеш. И ти ћеш с нама... — рече Ногић.
И досад је било Турака у Црној Бари, али се нису мешали у сеоска посла... — Па, нека буде, најпосле. Ти нам врати штап, а ми ћемо га опет дати теби. — Немој, море! Прођи га се! Зар не видиш да је пуст?...
— Ја сам вас позвао да вам кажем: хвала на почасти! Ја више не могу бити кмет. Кућа, па старост и слабост, па најпосле, доста се и кметовало. Ево вам, браћо, штапа, подајте га коме између вас... И пружи штап.
Чуо је гласни смех очев за собом, па је хтео баш од њега побећи... А љутило га то. Што га дирају?... И, најпосле, зар је то каква срамота? Јелица је с њим одрасла и никад им нико речи не рече!...
Ја ово и не рачунам у бој!... — Јесте, тако је!... Зека право вели!... — привикаше голаћи. Чупић махну руком: — Најпосле... нека ти је богом просто!... — Хвала, војводо! — Хвала!... Хвала!... — заори се око њега. У тај мах затутњи земља.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Пролазе заставе путишта далека; Сутра ће да севну сабље отроване... Но легија где ће најпосле да стане? На сваком раскршћу по један краљ чека.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
стиву лулу око камиша, и шета се по соби, и застајкује сваки час; размишљава, гледа у штукатор или кроз прозор, па, најпосле, слеже раменима, па рече: — Та, сад, шта је ту је! Ти к’о мати ниси требала да допустиш да дотле дође.
Гајдаш је отпратио најпре г. натароша и гђу му, а затим тетка Макру, и најпосле принципала и принципаловицу кући. А Шаца је био тако раздраган да није никако могао да иде одмах кући, него је
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Зато се радо с њим испод руке из цркве пратиш. Бекрија, бекрија, али, најпосле, који јурат није бекрија! Бадава, кад му добро стоји! Тако се кошкају њих две, које из шале које полуозбиљно.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
Али да сте га видили, кад почне губити, како се стане мењати у лицу и дрктати рукама и ногама; најпосле окрене викати: „Уха, уха!
МИШИЋ: Говорио сам с вашим господином оцем о вами. КАТИЦА: О мени? Каквим поводом? МИШИЋ: Случајно у разговору. Најпосле дође реч о вашој будушчој срећи. Знате ли за кога намјерава ваш господин отац вас дати? КАТИЦА: За кога?
Црњански, Милош - Сеобе 2
Мир Божији. Значи, и та сенаторска ћерка, која се толико мазила, и тужакала, у животу, показа се, најпосле, као плодно Адамско колено. Неће морати више да је сажаљевају. Баш му је мило.
Како је, најпосле, из Беча, пуштен, и отишао, како је Јоана Божича упознао, и како се у Енгелбирти провео. Причао је и о ћерци Божичевој,
Црњански, Милош - Сеобе 1
НЕ ПОСТОЈИ ВИШЕ И НИЈЕ НИКАД НИ ПОСТОЈАЛО 65 ВИИ ТУМАРАЛИ СУ, КАО МУВЕ БЕЗ ГЛАВЕ; ЈЕЛИ СУ, ПИЛИ СУ, СПАВАЛИ СУ, ДА НАЈПОСЛЕ ТРЧЕЋИМ КОРАКОМ ПОГИНУ, ЗАКОРАЧИВШИ У ПРАЗНИНУ, ПО ТУЂОЈ ВОЉИ И ЗА ТУЂ РАЧУН 80 ВИИИ СНУЖДИВШИ СЕ, НАД ПРАЗНИНОМ
неку болест на кожи, уверавања о свом путу кроз Штајерску и Баварску, о кратком рату, у коме ће једва и бити бојева и, најпосле, о својој верности и о свом повратку.
Лењ, толико лењ да га је крмача трзала и вукла, гегао се за њом сатима, тепајући јој миле речи, док није најпосле сасвим ућутао.
трпеза, у једној соби са балконом, свој постављеној црвеном свилом, чекаху Исаковича, који се дуго није јављао. Најпосле, кад је ушао, они се пренеразише. Лице му је било тамно и сиво као пепео.
Катарине Сијенске, стигматизоване и загледане у небо, Комесар је најпосле престао да виче. Викао је доста цео дан и мислио је да је време да то препусти бискупу.
Како ће са њим вратити се и она седморица што су отишли из Земуна. Најпосле, како је кћи Николе Панајота донела из Беча неке кошуље што допиру само до колена. И да је она хрома на леву ногу.
Трзала се тек од студени што јој се увлачила у постељу. Кад, најпосле, отвори исплакане очи, виде да је свануло и да је напољу свакако хладан, кишовит, тмуран дан.
Заплака само при помисли да ће опет да роди. Најпосле, тај муж је то и хтео. То није било први пут да је одлазио и остављао је, остављао је као и своје коње и слушкиње, без
Девер јој није био баш сасвим недорастао, како је испрва мислила. Најпосле, можда је после оног првог, страшног и обесног, и требао да дође овај који јој се сад учини ако не и драг, али свакако
Тако их, најпосле, заједно са слушкињама и кучићима, отера. Даде звати жену Димче Диамантиа, ону закониту; једну дугачку црну метлу,
Вриснувши најпосле пригушено, она пред завесом спази и трбух, огроман трбух свога мужа, његова уста и очи и нос, цео његов лик на белом
Једино још овце, сећаху их на њихове овце на дому и понеки коњ, мрков, на понеког њиховог мркова. Иначе, поверова се, најпосле, у целом полку да не иду на Турке, као пре, те им се земља којој су ишли, учини, збиља, тајанствена и незнана.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Кад најпосле навезу кошуљу звану ’крстови’, а то бива између петнаесте и двадесете године, онда се каже да су за удавање.
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
Откад се канимо мало куд изићи, па никако; ја, то јест, у послу на једној страни, овај господар на другој, то јест. Најпосле видимо није вајде; пет, шест стотина форинти више или мање, што му драго. МАТИ: Пропада, богме, господару!
ЖЕНА: Дабоме да сам те волила. Тако ми треба, кад сам била луда, те сам пробирала. МУЖ: Од тешкога пробирања најпосле спаде да те ја узмем. ЖЕНА: Ко те је звао? Шта си облећао толико око тате? МУЖ: А шта су они летили око мене?
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
Па би најпосле изгубили били и име, као што су и по црквама увели били маџарске протоколе крештајеми. ШЕРБУЛИЋ: То је заиста најбезбо
) Ја знам, ви нећете. ГАВРИЛОВИЋ: Пређе сте викали да је мађарон који метне, а сад, опет, који је не метне. Најпосле ће постати и онај мађарон који не усхте помаџарити се.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
али баш најпосле Да не беше све то санак досле? Ово реко, па се лећи спрема, Јера ми се нешто позадрема, Но док место ја тражи по
И тако сам песму довршио, Па те молим, побратиме мио, Опрости ми што ми није боља, А најпосле како ти је воља, Свакојако жив и здрав ми био, И кад имâ, рујно винце пио! 1848, у пролеће.
“ И ту беше љута мука; Ал' ја плачи, моли, гони, Те с' најпосле стара склони. 64. И сама се амо крену, И нађе ми мајсторицу Једну вешту и поштену, Баш кâ ваља, удовицу; Код ње
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Пошто то рече, узме жену па је одведе, а царевић опет остане сам мислећи све једнако како би жену своју избавио. Најпосле сам себи каже: А што би се Баш-Челика бојао, кад још имам два живота, један што ми је он поклонио, а један мој?
Идући тако од села до села и од града до града најпосле дође у друго царство и у царев град, под којим је у језеру била аждаја.
После тога прође опет година дана, и ни за њ ни гласа ни трага у двору оца његова. Најпосле изиђе и најмлађи син пред оца, па му рече: — Шта ћемо радити? Ни један од моје браће не долази натраг.
— Ми толико година тебе верно служимо, па нам никад ниси дала метле, а он како дође, даде нам свакој по метлу. Најпосле отиде к лавовима, па и њима стане говорити: — Тамо они оваки и онаки! Шта учинисте?
изиће и он пред змаја, а змај како га види, стисне се на њега, а Стојша га дочека па се ухвате у коштац те се понеси. Најпосле Стојша обори змаја и припуши га, па му рече: — Шта ћеш сад?
из њега, па полети на чардак, а Стојша га дочека па се понеси: нити се Стојша даје оборити, нити може змаја да обори: најпосле рече Стојша змају: — Како ти је име? А змај му одговори: — Моје је име Младен.
Паунице више не дођу на јабуку, и зато је царев син једнако тужио н плакао. Најпосле науми да иде у свет да тражи своју пауницу, и да се не враћа кући док је не нађе; па онда отиде к оцу и каже му што је
Кад дође на дванаести, није изнајпре хтео отварати га, али га опет стане копати: шта би то било у томе подруму? па најпосле отвори и дванаести подрум, кад тамо али насред подрума једно велико буре са гвозденим обручима одврањено, па из њега
После дођу слушкиње н кажу царевом сину шта је и како је, а он сиромах од жалости није знао шта ће радити; најпосле науми опет да иде у свет да је тражи.
нађе своју љубу, и обоје се врло обрадују кад се састану, па се стану разговарати шта ће сад, како ће се избавити. Најпосле се договоре да беже. Брже боље спреме се на пут, седну на коње, па бежи.
Кад змај дође кући, она му се стане умиљавати и превијати се око њега, и од свашта се с њиме разговарати; па му најпосле рече: — Ала имаш брза коња! Где га доби, тако ти бога?
Али га најпосле стане мучити и гристи где не сме никоме да каже, те се почне губити и венути. Мајстор то опази па га стане питати шта
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Чекам, чекам, нема јела; најпосле промолим главу кроз пенџерић, да видим шта је. Али кад ме одунуд звизну, куме, пођоше ми сузе на очи, а ја натраг!
ЈЕВРЕМ (руком): Стани; како се Макса владао? СОФИЈА: Срдио се, викао, хтео је и да удари, али је најпосле попустио. ЈЕВРЕМ: Право, право, победа!
је жртвовала рођено дете за љубов свога мужа; затим се на захтевање његово раставила од њега и страдала као нико њен; најпосле се сама жртвовала за њега. МАКСИМ: Хо, хо, хо! гола лаж, измишљотина! НИКОЛА: Зашто, то може бити.
СОФИЈА: Престани, молим те, јер ћу најпосле почети и сама плакати. МАКСИМ: О, Софија, као добра жена, мораћеш плакати. Знај, ја сам несрећан.
Слушам га по два сата, па не разумем ништа. А како ћеш да га разумеш, кад оће оно што ниси ни снивао. Најпосле му се не допада ни моје име, зашто, каже, није српско, него хоће да се зовем Перзерин. МАНОЈЛО: Како?
Неће кварити, ако се то провиди. (Копа.) Човек је као кртица. Док је год жив, све једнако рије и копа, пак најпосле шта дочека? Да и њега закопаду! Охо! Лонац! На моју душу, новци! (Устане.) Хм, новци, и новци мога комше.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
АЛЕКСА: Шта у Беч? Цјелу Европу морате обићи, да се сви диве вашој љепоти и преизрјадним дарованијама. Водићу вас најпосле и у Месец, нека види краљица да је вредно било њену руку одбацити оваковог ангела ради. ЈЕЛИЦА: Зар није умрла?
А зар би ово прва свадба била гди се није или младожења или девојка преварила? Ја ћу старцу толико лагати, докле најпосле не изгуби разум. МИТА: А девојка?... АЛЕКСА: Она га није ни имала. МИТА: Ја најволим кратак рачун.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Како... сламку би у устима држала. А мало даље друга група хвата вашке, па их баца у један фишек од хартије, који најпосле запалише. — А бре, што их потепасте? — добацује један. — Могасмо да их бацимо на комшију.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Лако ћемо... има времена за то... Па најпосле што ?... Нека!... То ће нас зближити, кад опази да ја ништа... Дочека је на дворишту и уведе у своју собу, која сад
треба за сутра, опет прошапта Гојко, гледајући у таван. — За сутра? Па ја ћу доћи кроз један сат. Добро најпосле... И чича му сложи друго одело на столицу, а оно мокро покупи и однесе да га осуши.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Видимо другу барку сасвим јасно у широком заливу, између острва, приближујемо јој се све више, и, најпосле, при светлости фењера, прилежемо уз њу. Први акт лова је завршен.
На сваком спрату у самом Министарству имају канцеларије: Чешка, Пољска, Румунија, па се, најпосле, појављује и делегација Народног вијећа из Загреба, која нас зове да се закунемо новом суверену Срба, Хрвата и
фраза о томе како у Петровим пејсажима има један зрак сунца далматинског, који се кроз боје сјаји, и како нашу земљу, најпосле, један сликар, наш, монументално види, па сам се поклонио публици, и, кроз задња врата, брзо, нашао, на улици.
Долазило је и до немилих сцена, због тога, на улици. Неки наши другови, најпосле, који нису скидали шајкачу, а нису поздрављали били су одведени у Управу града и похапшени.
Међу њима био сам и ја. Говорници су се најпосле конституисали и повукли у једну учионицу да се демонстрација припреми. У том одбору, ако ме сећање не вара, били су,
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Он беше моћан и силан, па се најпосле толико осилио и понео да је почео и самом Богу да пркоси како је он, по сили својој, раван Њему, Богу Свемогућем.
Ако је то истина, онда најпосле нико неће ни долазити да купује од мене хлеба... Баш му не дам!... — И љутито окрете главу од њега.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Од тих шала најволео је оне, које су се некако врзле око сукње... Шта ћеш му — момак је!... Али му је најпосле и сукња омрзнула. О томе ћемо и да причамо.
Ја весео, као обично кад је много света: глас ми звони као чисто сребро, само удешавам да сам у једноме тону с хором. Најпосле изиђем са свећом на амвон и загрмим многољествије...
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
за дана; Шуњао се кроз откосе За росе, за росе; Спавао је попут бана За дана, за дана; Три године вукао се И најпосле — Идући све тако Ка југу, Ка југу, Из једне је ливаде Прешао у другу.
А шта после, шта најпосле? Није важно! У шталама царским нек ме тад запосле! ЖАЛОПОЈКА ПРЕД ПРАЗНОМ КАСОМ Такву жалост никад досад не опева
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
скупљен је неоцењиви научни материјал који је постепено и поуздано, у току даноноћног рада водио ка циљу и најпосле учи— нио да се овај и достигне.
Мрежа се из заустављеног брода спушта тако, да јој врх конуса најпре уђе у воду, а најпосле отвор; тако усправно спуштена и вучена својом тежином, она постепено силази на дно и за то јој, кад се спушта у велике
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
се како је, ма да се бојао, стрепио да од свега можда неће ништа бити, ипак за срећан случај спремио особит дар. Најпосле нађе то. Извади велику, густу низу све од самих дубла, свако зрно од по пет дуката.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Приповиједа се како се лисица била уфатила у гвожђа, па на сваку руку обидовала да би се ослободила, те најпосле рекла: „Дај да мало заспем не би ли ме у спавању прошло!“ а у то приспије ловац и убије је. Моја кућа моја слобода.
а он све једнако чини знаке устима да не мари ни најмање, а све једнако пјева, па најпосле): — О ђеде Елезе, болан! Не пјевај, умрла ти је жена!
завеже главу бијелом крпом, стави између усница неколико зрна огуљена лука бијелога (чесна) као да су му зубови. Најпосле, кад се тако нагрди, пошље онога те га је посипао брашном по образу, да иштува у друштву свијећу, а мртвац онда уљезе
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” Онда чобан пође са змијом кроз шуму и најпосле дође на једну капију која је била од самих змија. Кад дођу ту, змија на врату | чобанову звизне, а змије се све одмах
Он ће се дуго затезати, али ће ти најпосле опет дати.” У томе дођу у двор к оцу, и отац плачући запита змију: „За Бога, синко! где си?
што ти је? не знам ни сам.” Али што се он више брањаше, она све више наваљиваше нањ да јој каже за што се насмејао. Најпосле јој човек рече: „Ако ти кажем, ја ћу одмах умрети.
Паунице више не дођу на јабуку, и за то је царев син једнако тужио и плакао. Најпосле науми да иде у свет да тражи своју пауницу, и да се не враћа кући док је не нађе; па онда отиде к оцу и каже му што је
Кад дође на дванаести, није изнајпре хтео отворати га, али га опет стане копати: шта би то било у томе подруму! па најпосле отвори и дванаести подрум, хад тамо, али насред подрума једно велико буре са гвозденим обручима одврањено | па из њега
После дођу слушкиње и кажу царевоме сину шта је и како је, а он сиромах од жалости није знао шта ће радити; најпосле науми опет да иде у свет да је тражи.
нађе своју љубу, и обоје се врло обрадују кад се састану, па се стану разговарати шта ће сад, како ће се избавити. Најпосле се договоре да беже. Брже боље спреме се на пут, седну на коње па бежи.
Кад змај дође кући, она му се стане умиљавати и превијати се око њега, и од свашта се с њиме разговарати; па му најпосле рече: „Ала имаш брза коња! Где га доби? тако ти Бога!
изиђе и он пред змаја, а змај како га види, стисне се на њега, а Стојша га дочека па се ухвате у коштац те се понеси. Најпосле Стојша обори змаја и припуши га, па му рече: „Шта ћеш сад?
па по- | лети с на 44 чардак, а Стојша га дочека, па се понеси: нити се Стојша даје оборити, нити може змаја да обори; најпосле рече Стојша змају: „Како ти је име?” А змај му одговори: „Моје је име Младен.
Али кад се син никако не дадне одвратити, најпосле му допусти отац да иде да учи занат. Онда се он дигне у свет да тражи заната.
прођу три године дана, и кад би год мајстор запитао дете шта је научило, оно би му свагда одговорило да није ништа. Најпосле га запита ђаво још једном: „Јеси ли штогод научио?
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
Богородици пој напред, затим „Слава у вишњима“, тропари, затим молитву „Господе, Господе, који нас избављаш“ пој најпосле, затим ,,Господе помилуј“ 40 пута, ако ли је пост 50 пута.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
За свима изишао сам најпосле, пак сам га пратио очима док год није ушао у свој двор. | Ја сам отишао у дућан мој, узео сам катихисис да што читам.
Нађем зборник, часловац, псалтир, месецослов, каноник, полустав, требник, алфавит духовни. Најпосле отворим једну велику страшну књижетину; видим, житија сви[х] свети[х] на три месеца: марта, априла и маја.
љубезних наших душам, ми иштемо кости њи[х]ове, које се морају с другим подобним костима помешати, изгубити и, најпосле, чрез стотине година, у ништа обратити.
Между тим, постане совершени мир у Германији; ништа мање о више реченом путу Нико не мисли. Пишем митрополиту о том и најпосле јавим му да је већ доста три године и да више нећу чекати. Ни одговора!
стајаху јоште на асталу) о делам парламента, о Индија-компанији, о новопришедшим отуда корабљем, о купечеству, пак најпосле и о но|воиздатим књигама: које су, какови су људи ови[х] књига списатељи и о чему пишу.
Сверх свега и најпосле, што сам год говорио и написао, из праве љубови к добродетељи к человечеству и к сродним мојим и говорио сам и писао.
се — угодно се осећати комплиментирање - удварање конат — рачун конац — крај, завршетак, Намера; на конац — најпосле конзилијар — саветник, већник конректор — најстарији учитељ до управника конт — гроф, кнез конфети — ситни колачи
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
облећу око њеног оца и како се он све више од мене либи као да му се чиним помало припрост за његов нови положај, а најпосле сам осетио и то, како своју вереницу почињем волети некако друкче, не као раније, него некако слично као кад се воли
Чују се топови? И ти увек верујеш и остављаш ме да луда од стра’ дрхтим целе ноћи док се не вратиш. Ја слутим... Најпосле ће те ухватити, па шта ћу после и како ме остављаш? Али прекор не поможе.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Кажи једнога по имену, шта ти један вели... шта хоће сваки ?... — Махни се тога, најпосле. Ја сам ти само казао шта они траже, а нисам рекао да и ја то хоћу...
Чекај, дознаћу ја то; нек иде овај са мном«. — Па добро најпосле, кад ти је он казао... — одговори Ђурица равнодушно. Морамо да се одморимо у забрану. — Баш добро!
Зна се шта, и имаће право!... О, како је страшно кажњена детиња непослушност!... А свет?... »Шта ће ово да буде најпосле ?... Јест, дошло је оно последње, оно најпосле, дошао је крај, али шта ћу сад, куд ћу? .... Да умрем... Али зашто?
А свет?... »Шта ће ово да буде најпосле ?... Јест, дошло је оно последње, оно најпосле, дошао је крај, али шта ћу сад, куд ћу? .... Да умрем... Али зашто?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Тако су се ове две надвлачиле читав један сахат. Најпосле ће смрт рећи: — Девојко, нити га ти можеш отети од мене нити га ја од тебе, него хајде да га измеримо — мој нека буде
Она рече: — Шта, господе, поморила? А бог рече: — Најприје дјецу, па онда средовјечни свијет, а најпосле старе људе. Смрт каже: — Нијесам ја, господе, никога морила, ван копала камен. — Какав камен? пита је бог.
Онда чобан пође са змијом кроз шуму и најпосле дође на једну капију која је била од самих змија. Кад дођу ту, змија на врату чобанову звизне, а змије се све одмах
Он ће се дуго затезати, али ће ти најпосле опет дати. У томе дођу у двор к оцу, и отац плачући запита змију: — Забога, синко, где си?
Што ти је? Не знам ни сам. Али што се он више брањаше, она све више наваљиваше на њ да јој каже зашто се насмејао. Најпосле јој човек рече: — Ако ти кажем, ја ћу одмах умрети.
Паунице више не дођу на јабуку, и зато је царев син једнако тужио и плакао. Најпосле науми да иде у свет да тражи своју пауницу, и да се не враћа кући док је не нађе; па онда отиде к оцу и каже му што је
Кад дође на дванаести, није изнајпре хтео отварати га, али га опет стане копати: шта би то било у томе подруму! Па најпосле отвори и дванаести подрум; кад тамо, али насред подрума једно велико буре са гвозденим обручима одврањено, па из њега
После дођу слушкиње и кажу царевом сину шта је и како је, а он, сиромах, од жалости није знао шта ће радити; најпосле науми опет да иде у свет да је тражи.
нађе своју љубу, и обоје се врло обрадују кад се састану, па се стану разговарати шта ће сад, како ће се избавити. Најпосле се договоре да беже. Брже-боље спреме се на пут, седну на коње, па бежи.
Кад змај дође кући, она му се стане умиљавати и превијати се око њега, и од свашта се с њиме разговарати, па му најпосле рече: — Ала имаш брза коња! Где га доби, тако ти бога!
Идући тако од села до села и од града до града, најпосле дође у друго царство и у царев град, под којим је у језеру била аждаја.
А она јој не хтедне одмах казати, али кад је свекрва заокупи неколико дана једнако за то питати, најпосле јој рече да он није змија него момак да га лепшег у свету нема.
Ћипико, Иво - Приповетке
Но ниодкуда добра гласа! Најпосле, кад им дотужи, скупе се у гомилу да се договоре би ли остали до сутра, или би кренули пут друге оближње вароши.
споразумео, к Илији; наговара га, стављајући му пред очи срамоту на суду: људи ће му се у брк смејати, па кому ће најпосле шкодити? Себи. А куд ће са децом кад буде она у затвору? А дангуба и хиљаду других крајева?
” Па што би и било ту зла да се човек превари кад налети, само да није руга и приговора људи. Диже се најпосле и у рпи напипа најмлађе дете и леже уза њ, са стране кућних врата, да њега и осталу децу одбрани од студени која се
— Иди! понавља Цвета, и једнако Павлу на Илију мига. — И сувезници смо, — не да се разлогу Павле. Илија најпосле изнебуха обујми жену руком око паса и пожури. Павле, тетурајући, застаде и прислони се уза телеграфски стуб.
Дуго и дуго гледао је таласе и порушене куле и ослушкивао благи шум вечито немирнога мора. Најпосле извали из своје путничке торбе свој ручак. После опет лута поред старих, нарезаних зидова и посрнулих кула.
Илија једнако побољева, — дан ради, два настајна губи и, онако болешљив, лута по граду, док га најпосле болест не савлада и посвема прикова на кревет. Илија гине с дана у дан.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
одређено у формулацији наслова седме главе: „Тумарали су, као муве без главе; јели су, пили су, спавали су, да најпосле трчећим кораком погину, закорачивши у празнину, по туђој вољи и за туђ рачун”.
али управо у часу кад им се укаже прилика да то и досегну, они - одмах после прељубничке ноћи - почињу да осећају „најпосле ту грозну, вртоглаву празнину пред собом, у којој више нема ничега”.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
одговара, не знам; то знам да не би позориште ово без дјејства остало кад би могућно било првобитну му ролу задржати. Најпосле, да не помисли тко да ми је сцена, која се у Родољупцу од Г.
Ту сам и Финеску повела, о бештија једна, и она се баш добро частила, пак најпосле заспала под асталом. Вичем ја: Финеска, Финеска,...
ЈОВАН: И панталоне? ФЕМА: Зар ти ниси видио да мадаме носе фрак? ЈОВАН: Хе, хе! Тако би најпосле ја морао обући сукњу, кад би се на моду дао. ФЕМА: То може бити, Жан, пропопо, Жан.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
000 бораца. Борба око Грамаде и Дервента трајала је три дана и Хрватовић најпосле би принуђен да се повлачи нагло Књажевцу, јер му је претила опасност да му Сулејман пресече одступну линију.
«) и рече: — Па најпосле остаћу ја, кад нема кога другог. Черњајев га пољуби, захвали му и замоли га да се држе храбро, па онда пођосмо.
Ја сам се старао да при превађању ублажим ђенералове изразе. Најпосле Черњајев притрча мајору Велимировићу, (који је блед и скрушен седио на коњу), са стиснутом песницом, и повика од гнева
, па ствар може узети врло озбиљан облик. — Па најпосле нека буде и тако, боље нека наши војници макар и продају месо од ове стоке, но да падне Турцима у руке.
Неки хоће да знају, као да је Кристифор осећао неки терет на својој савести због мајорове смрти, што га је најпосле нагнало да се и сам убије. Но поуздано се ништа не зна. Кад сам доцније говорио у Параћину са пуковником г.
има још неке дивље поезије, која заноси, а после ту је још све свеже: свежа крв, свеже ране, још свежи, топли трупови. Најпосле ту је човек у неком раздраженом, готово пијаном стању, па и не опажа цве.
Скоро читав сат трајало је ово пушкарање по шуми. Ми смо се постепено помицали напред и најпосле истискоцмо Тyпке и заузесмо излазну ивицу шуме, а Турци утекоше у један стрељачки ров, иза кога је мало подаље грмила
Оно ће нас најпосле увући и уплести у сам рат. Треба ли ратовати или не? говорили смо ми, о томе се може разно судити. Али једно је јасно:
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
„Ја бих рекла, он је добар, — не дај му одавле!“ Друга на то у свом серцу: „Заљубљен си, Павле! Ја сам чек'о до најпосле то слово одавно: Што сам такав, ево, буди свему св'јету јавно.
Ал’ најпосле, кад доби триста рана, Кад хиљаде већ турских глава сруши, Кад Топлица и Косанчић с мејдана У вечној слави нађе мест
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
што на деветом уставити« А читаве ноћи онога који чека да се семе проспе плашиће све утваре којих има на свету, док га најпосле сан не савлада и »нешто дође да сјеме сакрије, а ко се уватило на деветом шудару«.
Ћипико, Иво - Пауци
На зиду уоколо сједио је млађи свијет. Разговараху о рубачу и порезу и о којечем другом, док најпосле надвлада младићко весеље и неколико их у по грла запјева...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Све сам већ пробао. Оно што сам добијао било је бледо, боје цигле, а ја сам хтео боју трешње црнице. Најпосле сам изгубио стрпљење па сам почео све оне прашке бесомучно мешати, што није промакло свевидећем Димитријевом оку.
руку са огромном главом, или јарцу који пропет на задње ноге брсти џбун, или бари што се рачва у неколико рукаваца и, најпосле, пресеку неке друге стене која је однекуд доспела у сигу.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
“ Засмеја се несташница, Насмеја се и он благо, И прошапта, љубећи је: „Па, најпосле, што му драго.“ 1887. ПЛАЧ АФРОДИТЕ НАД АДОНИДОМ О звезде на висини. Чујете л' моју тугу? Ја плачем у тишини...
Кметица, снажна и сниска, вукући препуна ведра, Засук'ла рукава оба и малко открила недра, Те кравар ушара много. Најпосле укрсти очи, Кад вредна кметица поче да хладну ракију точи. И сасвим изгуби памет. „Кметице!
3. Измучен љубавном сумњом и кмет се, најпосле, диже, Обиђе судницу своју и рано у крчму стиже, Преко свог обичаја. Крчмар се зачуди јако Што догна брижнога кмета да
„Тамо некога има!“ јаукну са притворном стравом, „Но није никако клисар, ал ту је клисарка главом.“ И кмет је, најпосле, човек; па тако и самог њега Љубопитљивост страшна овај пут обузме свега, Надвири у окно прво, па руком лупати стаде.
„Отвори једанпут, море!“ Кмет се очајно дерô, кô село да негде горе. Најпосле испаде неко, комотан, из вајата. Буктиња засветли јасно, а пред њим - општински ћата.
И цео догађај овај сврши се, најпосле, тиме: Клисарка састанак пољски заказа довече с њиме. Чим Амор у село стиже, насмејан и добре воље, Истера свињу и
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
да се наш млади путник с Роксандом венчао (опет мало изгрижено), да се прекрасно детенце родило (опет изгрижено), најпосле да је Шандора наједанпут нестало, зашто? то је изгрижено, да је — опет изгрижено. »Доста, г.
— Кад девојка, која је десет и више година момка пробирала, најпосле, кад сирјеч просиоци престану, закључи каквом удовцу руку дати, нису ли то пријатне за њу огрижине?
страшну склоност (јамачно по уредби судбине) осети да је дању и ноћу мислио како би со тим своје увеселеније нашао. Најпосле једно момче, које је код свештеника служило, да му у свему опстојателније известије, начини му сабљу од дрвета, справи
руготе покрила; шиље им хонере с многоценом лепезом, без које би морала језиком, и наравно, не увек добро изражавати. Најпосле себе оном поклони у којега је фарба од капута њојзи најповољнија.
људи целог века свога преспавају, кад помисле колико ји је на свету који дању спавају, а ноћу левентају, кад узму најпосле на расужденије да млоги не само спавајући, него и будни спавају, зашт’ не би и нашем јунаку неколико часова на тај
При том не пропусти своју предику обрнути да је дужност наша бранити ближњега кад је у невољи, и најпосле парентацију с апострофирањем сврши да би се потрудили овог незваног госта како-тако с врата им скинути.
Светомир мучити се, од немила до недрага [потуца]ти се, са духовима борити се, за својом љубезном уздисати и тужити. Најпосле, гди ни помислио није, нађе драгу своју, која му приповеда своја удивленија достојна страданија.
је не једанпут наметнула жени која је дете нешто суво имала да је сина са зечијим ногама, потом са зечијом главом, а најпосле правог зеца родила.
напао, на три стотине јуриш учинио, педесет потукао, и сад у тамници лежи и тако даље, од куће до куће идући, стигне најпосле и до честитога аге, гди придода да је исти младић неописане лепоте.
Ова је мисао не мало снесвесели, будући да не би желила оца свога тако оставити, но најпосле с тим се утеши да она није прва која тако ради, нити ће у овом призренију последња на свету остати.
— али код ње није мана само образ, који се може од црног да је бео или румен начинити. Најпосле му падне житије Тезеја на памет, који је такође своју благодетелницу напустио.
Колико најпосле пути млада невеста обећа послушаније своме супругу, ал’ чим месец протече, гледи да га под папучу притисне!
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Је л' разумете сад? — Разумемо! Драли смо се из гласа да разумемо, иако нисмо разумели, јер најпосле, ако се и допусти да се једна свастика придружи жени, али какав би изгледао, на пример, грешни директор банке са
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
нежно као идеалну браћу чију љубав њихове жене или виле кваре; „историјског карактера ове су песме потпуно лишене“. Најпосле певају и догађаје локалне, бојеве с Турцима и несреће и авантуре по Боки Которској и северној далмацији, по целом
храбро одолевали заједничком млетачко-аустријском притиску: били насилно исељавани из Сења и опет се враћали у њега. Најпосле су се непријатељства претворила у ускочки рат (1615—1617).
јунак тога времена (има песама које и његову смрт описују); Јанко Ђурашиновић, који је у том боју погинуо, тада. Најпосле се износе ситни бојеви, упади турски у села црногорска, „удари на овце“, смрт и освета јунака; ту се пева о Вуку
напоље надó — челик назорице — издалека пратити некога али тако да се не губи из вида на ино — друкчије најпотље — најпосле накалити — усијано гвожђе нагло расхладити квашењем накитити књигу — написати писмо накитити се (вина) — добро се
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
ш њоме и напусти на Јеђиптене: пруге гусенице, шашке, жабе, љуте комарце, с неба горући град, дањом учини црни мрак, најпосле по свој оној земљи једну ноћ све првородно од човека до скота, свега имања поби и помори.
А душа каде прознаде онде и виде једне полате понајлепше што му је указао најпосле ангел, и поче се душа молити да би јој дао онде боравити теке исто у једном буџаку.
Почеше јести мртве своје лешине и сваку липсотину. А и тога им не настача. Најпосле што хабе човечаска лајна с прахом месише те једоше.
Ако најпосле кроз Немце и изгубише је они сами, јер особито се шмањише кроз Атилу првога мађарскога краља. А ти Леси од Руса су тако
Те онога се суда ти бој, а за ови људски земљани суд хич и не мари. А најпосле ја за то баш слабо хајем била ли с тобом уједно, данас ли од тебе отишла и растала се.
Одсекоше му главу насред пиарце и труп су му на коњски репови по улица влачили, пак најпосле турише га у воду, у Тивер, у реку.
Од свакога омражен. Еда имаш што овога света коме послетку боље се које надање? Пребива све горе, горе, хуђе и црње; најпосле несвидовна, ружна ли и нагла смрт.
огњуштином, кашљем: снапоља губећи помор, изнутра дрхат, — а ни со тим не освешћујемо на боље, да не узбудемо најпосле прилични јеванђелском оном винограду угледном, замилованом, лепо посађену, обграђену и са свачим наспорену: с бунаром,
Исто поћи за њега и све ће твоје бити: и благо и господство, земље и градови сви... Зберите сви скупа своју мисао! А најпосле, ако тко дочује ако ли не слуша, мања му хар о томе!
мери с прекретањем или тако стајах ка низбрдо летећа кишна вода незауставно, и с ветрови на све стране гибата грана. Најпосле кад видех а не могу се проћу јаче снаге обдржати, та и прегнух се на једну страну круто и савијено, кад ме надбори и
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Али шта не може чврста воља и одлучна намера?! И Мане је вребао, и најпосле успео. Једнога дана, у први сумрак, баш кад се умотана у бунду, пошивену зеленим атласом, враћала Зона преко сокака
И тамо има богатих трговачких кућа, а лепотицама се баш не може богзна како похвалити то место. А најпосле, ако јој се баш и не јави срећа, а оно је и то нека фајда што ће се неко време уклонити испред очију света: свет ће је