Употреба речи најпоштенији у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

И држимо ово за небесно изреченије и закон: да је онај најславнији народ на свету који је најпоштенији и најдобродјетељнији.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Ујела ме је!... И боли!... Јуче... Та још јуче је веровао да је Лазар најпоштенији човек па свету, да од њега неће имати бољег друга. А од јуче?...

— Ништа. — Мисли ли и он да сам лопов? — Мисли. – А ти? — Ја не мислим. Ја верујем да си ти најбољи и најпоштенији момак на свету... — А хоћеш ли ме чекати? – Хоћу! – А ако те он запроси? – Одбићу га! – Ако те твоји буду терали?

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

МИШИЋ: Ко не би у вашу кућу Долазио, која је од најпоштенији и најотличнији у овом месту? ЈАЊА: Моја је кућа поштено, и ја сум поштен човек. Ама, знајте, не си сложи нешто.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

мора да ужива поштовање и углед свих чланова задруге и зато се на ово значајно место бира, пре свега, онај који је најпоштенији, најмудрији и најспособнији. Добар домаћин никако не сме бити свађалица, тврдоглав, пијаница, коцкар и сл.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Сад да пријеђемо на оно што је претежније. Кушмељ као да бјеше и најпоштенији међу својим земљацима. Велимо: као да бјеше, јер не знамо поуздано.

Валај је добро учинија што се очистија одавлен, јер да се опет наврати, напипâ би га ногом ди је најпоштенији! Ћук од ћука, као што су сви његови, а највише Пињатина!... А мртви Шкоранца нека се мени јави, ако је кадар.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности