Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
ВУК МАРКОВИЋ А с чеса се то мало свадисте? Ко најпрви смути на састанку? КНЕЗ ЈАНКО Кâ из руге то би у почетку. Вук Мандушић и Вук Мићуновић започеше с Хамзом
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ рече онај што бјеше најпрви ушао, окошт човјек, средовјечан, црнијех великијех брка. „Ти лијепо знаш што си ти нама, наша перјаница и наша дика, а
С тим Приморцима било је пет-шест Владичиних перјаника. Сад почеше придолазити и други. Из Катунске нахије, најпрви дођоше Његуши, па: Чевљани, Цуце и Бјелице, Загарчанин један и један Ћеклић.
куће“, рече, обративши се сердарима Саву Пламенцу и Петру Ђурашковићу, „ако ћемо по госпоству, требало је онда да најпрви уљегнете; ако ћемо по богаству, требало је... да ми дате неколико жутаца, е ви се пљешњаве, не остали вам пусти!
У тај мах уђоше у дворану три човјека и једна жена. Најпрви иђаше старац неки, дебео, обриванијех бркова; за њим поп латински, носећи под пазухом гомилу књига; за овијем момче
“ „А шта брате да чујем!“ „Снијевах е нас четир Озринића идемо из дуге, а за нама носе носила. Ја иђах најпрви, без оружја, у црвеној кошуљи...“ Петар га прекиде, туривши га у раме а очи упријевши про њега. И Мишан гледну.
Дијете је било зловољно и тужно. У мрак дођоше браственици из града. Сердар са женом и снахом стигоше најпрви. Како бјеху уморни, одмах по вечери полијегаше. Видар се за неколико протезао и зјехао па најзад леже и он.
Силна јара пробуди све званице редом. Најпрви се диже Цуца. „Овоме је догорјело!“ рече Спасоје, смијући се. „Њему је, кан’да, кожа најмекша!“ прихвати Марко.
За њима опет неколико људи на коњима. Главари, а пред њима браћа Владичина Саво и Марко, приступише најпрви па му помогоше да сиђе.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— Какав камен? пита је бог. А она рече: — Кад сам дошла најпрви пут, пошла сам да те питам шта ћу радити, а солдат ми није дао yићи, него ми рече да си ти њега овдје поставио да само
Други одма рече: — И мој ће одма. Трећи настави: — Вала, ако се ваша два сломе, и мој ће чисто. Зовне дакле најпрви својега и нареди му, а ови одма ни пет ни шест но с оне литице стрмоглавице баци се и сав у комаде; па тако и други.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Он је »јунак са свачијем: ама на рану, ама на којугод бољу хоћеш с. најпрви иде« (ЗНЖОЈС, 11, 270). Нарочито јаку снагу има с.