Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
(И колико ли узалудне патње од тога!) У своме најприснијем и најбитнијем, човјек је увијек сам. Носимо око себе своју самоћу као своју атмосферу.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
А што тај живот највише усмерава и окупља, у најприснијем, најличнијем делу, то је љубав и с њом еротски, полни нагони. Од свих стања у којима се ликови налазе ваљда су