Употреба речи најсветију у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

И опет звекнуше ланци, а за џелатима својим мирно корачаше изабрани син народа, да врелом паром проливене крви окади најсветију реч свију векова и свију народа... слобода...

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Најмање се успротиви - оде глава!... Међутим, сви су сматрали за најсветију дужност да клањајy и по вољи чине свакоме ко је ма бео убрус око главе омотао. Тако су текли себи пријатеље.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности