Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
и весеља“, казиваше Божо, „ама свуда; али нигдје ме веселије ни свесрдније не прихватише као у српским земљама, а најсколи у ломној Гори Црној!“ То је Божо најприје рекао, а затијем разведе на дуго, и потанко исприча све.
Она га повуче за скут, па се одлучно загледа у њ. „Кани се, жено, није ми мило о томе разговора водити, ноћас најсколи!“ „Ни мени не би мило било, ни ноћас, ни сјутра, Пејо, ама...“ „Бре умукни и ајд лези!“ сердар ће осорно.