Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— јекну Станко и поче дрхтати. — Ја сад с тобом хоћу да говорим!... Упамти, Иване! И кад бих могао да ти најстрашније речи добацим у лице на твоме последњем часу, опет је то мало према греху који си ти учинио! Иван завеза.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
« и што је најстрашније и најневероватније у свој тој приповеци, веле да се и он баш својски гурао кад је кум неколико пута бацио међ свет
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
који се предосећао, распростирала онај разоран бес живаца и дрхтавицу најстрашније грознице кад неизбежно наступа слом свега, она провала у коју се стропоштавају све ствари света.
Црњански, Милош - Сеобе 2
А што је било најстрашније, она ту децу, после првог детета, није ни желела више. Али их је рађала. Нарав јој је била таква.
Ту, у Рабу, Исакович је, међутим, имао сан, који је, после, често, причао Ђурђу, али и Ђурђу смушено и тужно. Ипак, најстрашније је било у том сну, да се смехом завршио. Смехом који га је пробудио. А пробудио га је са сланим сузама у оку.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Да све то уопште није предвидео, а да све остало беше предвидео, било му је најстрашније. Гризло га је што је све своје послове удешавао, а овај није могао да удеси.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
можемо поделити на: условне клетве (самоклетве) у којима онај ко се заклиње предвиђа своје највеће муке и дозива најстрашније несреће ако не говори истину или не испуни неко обећање („Бог ме убио ако лажем!“; „Сутрашњи дан не дочекао!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Али јако дође најстрашније! Боже мили, ко да те не фали? Ал' кад Турад бесна се распали, Бакрачлијом коњица удара; На освету свога господара
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— он отпоче поново да иде као и пре по пољу, селу, и тамо да остаје дуже и — што је најважније и најстрашније за њу, Цвету, он поче долазити к њој.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Тако притешњени зверали смо унезверено, очекујући да се деси нешто најстрашније... Али пуцњи наједном престадоше и зачусмо како хучи мотор аероплана. Сетисмо се да су њега гађали наши пешаци.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Нису, уосталом, слике битака које су најстрашније у успомени, него успомене животињске патње, троглодитског живота који смо водили. Много су лакше ратовали официри.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
То је најстрашније време. Па како је страшно то наступање поноћи на селу!... Тада се обично све, све што је живо, утиша, јер сва живина
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
И ту на гробљу још као да је најозбиљније и најстрашније кад се здрпе. Пуне туге и бола, а после напијених за »спокој душе« чашица и чаша, пуних глава, доведу брзо полемику до
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
А опет, знајући да је он готов на свашта, и да, ако се он реши на нешто, ма то било и најгоре и најстрашније, она има само да се покори томе и слуша, она од слутње, страха, готово се разболе.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
И мржња ју је успеху довела У предвечерје најстрашније драме, Када су господа за вечеру села, Док ветар судбине тежак облак гони, Облак уништења над Косово поље.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Имао је снаге да једноме таквом оде у кућу и свећу му запали. Све до хапшења, од свега што је знао о оцу, најстрашније му је било сећање на оно пролећно вече кад се вратио из шуме са чопором свиња; био је тада дечак, и још с вратница је
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Ах, ово је највиша таина и духовне најстрашније буре - овога су у гробу кључеви. Колико сам и колико путах, дубокијем заузет мислима у цвијетно лоно природино,
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
мора да застане, но убрзо прикупи сву своју снагу и прича ми даље: „Још давно пре свега тога протурише се у јавност најстрашније оптужбе против закупаца пореза.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Али оно најстрашније што сам тада осетио било је: да има нешто у мени свидригајловско у највећој мери, непоправљиво у мојој кварној крви,
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
и живот свој жертвују; једним словом, ја сам поета или стихотворец, и на моју заповјест таки ће тигри и саламандри, најстрашније звјериње свјета, лафи и скорпије, крокодили и аспиде произићи. ЕВИЦА (уплашено): Ах!
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Тај опроштај тада збориће ти јасно, Као најстрашније сручена срамота, Заосталу част да ланцима обмота И из душе твоје крикне полугласно, Очајно презрење свог властитог
Станковић, Борисав - ТАШАНА
САРОШ (уплашено): Како: теже, страшније самоће? ТАШАНА (све узрујанија): Остави. Да, има самоће које су најстрашније. Бити сам, а не бити свој. Ето ја? Када сам ја била своја? САРОШ »Своја«? Увек! Ташана, чувена, велика.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
ту је кућа, и ја још могу да зарадим. — А језа је пролази због старости очеве и своје, због болести, и, најстрашније, због самоће која њу чека... Кад су појели последњи остатак од Пантелијине готовине, стари је умро.